Ekonomski barometar
Živi bili, pa videli
Pomalo zaboravljeni SSP(Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju) opet postao aktuelan. Jer po njemu, od prvog septembra ove godine, stranci(fizička lica) mogu ravnopravno kupovati nekretnine, uključujući i državno poljoprivredno zemljište, kojeg ima oko 830 hiljada hektara od ukupno 5,1, odnosno 4,2 miliona hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta. Iako po našem zakonu o poljoprivrednom zemljištu koji je, nakon velike bure(zbog odredaba o dugoročnom zakupu, koje su navodno “pisane” za Tenisa), usvojen 30. decembra 2015.godine, stranci ne mogu kupovati državno poljoprivredno zemljište, ove odredbe su bespredmetne. Jer je SSP međunarodni zakon “višeg reda” koga su ratifikovali parlamenti 25 zemalja članica Evropske unije(tadašnjih), sa jedne, i Srbije sa druge strane. Pa se isti ne može derogirati(kako bi rekli pravnici) nacionalnim zakonima “nižeg reda”, nego se nacionalni zakoni moraju uskladiti sa SSP. Umesto usklađivanja ili traženja nekog kompromisnog rešenja(poput Mađarske ili Poljske), sadašnji grde bivše kako su to dozvolili. I ništa konkretno ne rade. Osim što resorni ministar obećava da će se naći zadovoljavajuće rešenje. Kad i kako, za sada se ne izjašnjava, iako je prvi septembar, pred “samim vratima”.
Da se na trenutak vratimo u Leto Osmo, kada je u Parlamentu, devetog septembra, sa 140 glasova “za” i 28 “protiv”(oba krila “radikala nisu glasala, iako je Toma “obećao”) ratifikovan SSP. Nije ispunjena sugestija Čede Jovanovića da za ovaj “istorijski” dokument glasa preko 200 poslanika. Poput “ruskog” sporazuma o Južnom toku i NIS, za koga je iste večeri glasalo 214 poslanika, dok su protiv bila 22(Čedini, Čankovi i Mađari). Tako su, posle dugih pregovora i priprema koje su počele od 2005. godine, najzad i za Srbiju “otškrinuta” evropska vrata(posle svih “komšija”, osim BiH i Kosova). Beše velika euforija. Slavilo se po trgovima. Svi smo, tog Leta Osmog, bili ubeđeni da ćemo za najdalje devet godina(dakle ove godine), biti punopravni članovi EU. Ko bi tada razmišljao o prodaji državne zemlje strancima, kad ćemo svi biti u EU. Pa kad mogu Srbi da kupuju kod njih, zašto i oni ne bi kod nas.
Posle je “krenula” ratifikacija u parlamentima članicama i trajala nekoliko godina, da bi SSP Savet Evrope usvojio 22 jula, a stupio na snagu prvog septembra 2013. godine. Dokument koji je sa prilozima i aneksima imao oko 500 strana, morao se “ugraditi” u naše zakone i pripremiti za primenu, u prelaznom periodu od četiri godine, najdalje do prvog septembra 2017. godine. Pred sam istek roka, javila se “naknadna pamet”. Kako su to bivši potpisali da se državna zemlja prodaje strancima. Umesto da su, ako im se ova klauzula nije sviđala, počeli da deluju još do Leta Dvanaestog, od dolaska na vlast. Poput nekih Evropskih zemalja, koje su, makar privremeno odložile prodaju zemlje strancima. U Poljskoj je ova klauzula bila odložena 12 godina(rok istekao u maju ove godine), ali su zakonom postavljeni restriktivni uslovi za strance(da su živeli u Poljskoj, ili imaju bračnog druga i slično), a povlašćeni za domaće kupce. Čak je i Danska “ozakonila” posebne uslove(da imate potrebno obrazovanje, da ste 25 godina neprekidno živeli u selu, da možete imati maksimalno 300 hektara). Mađarska je otišla “najdalje”. Organizovan je referendum 2012. godine, gde se 87 posto izašlih izjasnilo za prihvatanje amandmana na Ustav, o zabrani prodaje zemlje strancima.
Istina je da je, osim kod nas i u drugim siromašnim državama, zemlja na ceni. Tako je od 2008. godine kupljeno 35 miliona hektara obradive zemlje, očega su 40 posto kupci iz EU. U nekim državama, zemlja je “na izvolite”. Na primer, u Ukrajini, gde i Srbi imaju hiljade hektara. U Rumuniji je strancima prodato 800 hiljada hektara(koliko mi imamo ukupno državne zemlje), uglavnom u “bescenje”. Čega se onda plaše neke države. Niko ne može izneti i odneti zemlju. Kao pare. Najviše zbog verovatnog scenarija. Prelazi se na intenzivan razvoj nekoliko kultura – kukuruz, soja, pšenica, uljana repica. Ostale kulture “nestaju”. Sa njima i sitna gazdinstva.
Ima li Srbija razloga za strah. Malo. Neće biti “panične” tražnje, kako neki tvrde.(Usput budi rečeno, bilo bi dobro kad bi bilo). Pomenutim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, stranci(poput Tenisa i drugih) mogu uzimati državno poljoprivredno zemljište u dugoročni zakup do 30 godina, uz mogućnost produženja sa prečim pravom prvenstva. Nije šija nego vrat. To je isto kao da su kupili. Samo je manji rizik i manje para(za državu). Konačno, pravna lica koja su osnovali stranci, nemaju nikakvih ograničenja. To su “domaće” firme. Već su kupili mnogo zemlje. Sve u svemu, ko se plaši SSP, ili ne razume, ili hoće da nekoga “progura”. Živi bili, pa videli.
Da se na trenutak vratimo u Leto Osmo, kada je u Parlamentu, devetog septembra, sa 140 glasova “za” i 28 “protiv”(oba krila “radikala nisu glasala, iako je Toma “obećao”) ratifikovan SSP. Nije ispunjena sugestija Čede Jovanovića da za ovaj “istorijski” dokument glasa preko 200 poslanika. Poput “ruskog” sporazuma o Južnom toku i NIS, za koga je iste večeri glasalo 214 poslanika, dok su protiv bila 22(Čedini, Čankovi i Mađari). Tako su, posle dugih pregovora i priprema koje su počele od 2005. godine, najzad i za Srbiju “otškrinuta” evropska vrata(posle svih “komšija”, osim BiH i Kosova). Beše velika euforija. Slavilo se po trgovima. Svi smo, tog Leta Osmog, bili ubeđeni da ćemo za najdalje devet godina(dakle ove godine), biti punopravni članovi EU. Ko bi tada razmišljao o prodaji državne zemlje strancima, kad ćemo svi biti u EU. Pa kad mogu Srbi da kupuju kod njih, zašto i oni ne bi kod nas.
Posle je “krenula” ratifikacija u parlamentima članicama i trajala nekoliko godina, da bi SSP Savet Evrope usvojio 22 jula, a stupio na snagu prvog septembra 2013. godine. Dokument koji je sa prilozima i aneksima imao oko 500 strana, morao se “ugraditi” u naše zakone i pripremiti za primenu, u prelaznom periodu od četiri godine, najdalje do prvog septembra 2017. godine. Pred sam istek roka, javila se “naknadna pamet”. Kako su to bivši potpisali da se državna zemlja prodaje strancima. Umesto da su, ako im se ova klauzula nije sviđala, počeli da deluju još do Leta Dvanaestog, od dolaska na vlast. Poput nekih Evropskih zemalja, koje su, makar privremeno odložile prodaju zemlje strancima. U Poljskoj je ova klauzula bila odložena 12 godina(rok istekao u maju ove godine), ali su zakonom postavljeni restriktivni uslovi za strance(da su živeli u Poljskoj, ili imaju bračnog druga i slično), a povlašćeni za domaće kupce. Čak je i Danska “ozakonila” posebne uslove(da imate potrebno obrazovanje, da ste 25 godina neprekidno živeli u selu, da možete imati maksimalno 300 hektara). Mađarska je otišla “najdalje”. Organizovan je referendum 2012. godine, gde se 87 posto izašlih izjasnilo za prihvatanje amandmana na Ustav, o zabrani prodaje zemlje strancima.
Istina je da je, osim kod nas i u drugim siromašnim državama, zemlja na ceni. Tako je od 2008. godine kupljeno 35 miliona hektara obradive zemlje, očega su 40 posto kupci iz EU. U nekim državama, zemlja je “na izvolite”. Na primer, u Ukrajini, gde i Srbi imaju hiljade hektara. U Rumuniji je strancima prodato 800 hiljada hektara(koliko mi imamo ukupno državne zemlje), uglavnom u “bescenje”. Čega se onda plaše neke države. Niko ne može izneti i odneti zemlju. Kao pare. Najviše zbog verovatnog scenarija. Prelazi se na intenzivan razvoj nekoliko kultura – kukuruz, soja, pšenica, uljana repica. Ostale kulture “nestaju”. Sa njima i sitna gazdinstva.
Ima li Srbija razloga za strah. Malo. Neće biti “panične” tražnje, kako neki tvrde.(Usput budi rečeno, bilo bi dobro kad bi bilo). Pomenutim izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, stranci(poput Tenisa i drugih) mogu uzimati državno poljoprivredno zemljište u dugoročni zakup do 30 godina, uz mogućnost produženja sa prečim pravom prvenstva. Nije šija nego vrat. To je isto kao da su kupili. Samo je manji rizik i manje para(za državu). Konačno, pravna lica koja su osnovali stranci, nemaju nikakvih ograničenja. To su “domaće” firme. Već su kupili mnogo zemlje. Sve u svemu, ko se plaši SSP, ili ne razume, ili hoće da nekoga “progura”. Živi bili, pa videli.
Dragan Vujadinović
Najnoviji broj
18. april 2024.
