Četiri doktora u prvom inauguracionom autobusu

Da mu je neko pre šest meseci rekao da će se klackati u autobusu zajedno sa svim onim časnim i poštenim ljudima što izdvojiše po 40.000 dinara na ime donacije za jednu jedinu, najmlađu, a najuspešniju stranku, doktor Borkić ne bi verovao.
Pomislio je – šta se mora teško nije. Verovatno da to nije najgore što je morao da učini tokom svog vlastitog višestranačja. Verovatno je gore od toga bilo to što je morao da agituje za jednog predsedničkog kandidata, a da to nikada u svojoj novijoj istoriji u tih pet, šest, sedam stranaka nije morao da radi.
Sada mora da sedi u autobusu i da se klati do inauguracije, a zna da nema ni sendviča ni vode.
- Posluženje nas čeka na inauguraciji. Šest tona mesa je spremljeno za goste – poručio je skockanim putnicima neki drugi doktor, vođa prvog inauguracionog autobusa.
Vođa drugog inauguracionog autobusa nije morao da brine za lanč pakete, jer ih niko nije ni tražio. Jedino su se nadali da će zbog svoje skromnosti i privrženosti merama štednje imati bolje, bliže parking mesto inauguracionom mestu.
Ali vratimo se mi prvom autobusu, jer je tamo nekako napetija atmosfera, neka neizvesnost vlada u vazduhu, a ima i nekih poprekih pogleda upućenih ka dr Borkiću.
- ‘Oće njemu da nameste da bude direktor umesto meni, ali ja imam specijalizaciju, a on ih je imao nekoliko, nezavršenih – reče treći doktor četvrtoj doktorki dok je majstor šaltovao autobus iz rikverca u prvu.
Dr Borkić ništa od toga nije primećivao već je pažljivo slušao onog drugog doktora, vođu prvog inauguracionog autobusa, kako je objašnjavao putnicima šta činiti u situaciji ako neki pijani huligani i batinaši mrskog im DOS krenu na njih, častan i pošten svet.
- Znači bez ikakve panike. Ako dođe do kontakta sa neidentifikovanim protivničkim objektima, zadržite prisebnost poput našeg velikog vođe, a za uklanjanje dotičnih iz našeg vidokruga pobrinuće se naši provereni kadrovi. Oni su, uostalom, dobro uvežbali poteze na nedavnom skupu povodom polaganja zakletve našeg ljubljenog vođe – reče drugi doktor, vođa prvog inauguracionog autobusa.
Doktora Borkića to ne brine, jer ako i naleti na nekog, on za njega neće biti nepoznanica, jer su do skoro bili pod istom kapom.
- Ako neko i bude u prilici da vidi NjEGA, samo polako i bez naglih pokreta. Potrebno je pokazati najveći stepen oduševljenja i divljenja. Moramo našem vođi da damo svaki minut, sekund i milimetar ljubavi, zar ne doktore – upita drugi doktor trećeg doktora u prvom inauguracionom autobusu.
A, dr Borkić pomisli u sebi - Bože, šta li ću ja još morati da preživim ne bih li postao ono što želim. Možda me Ana Brnabić razume.