Ekonomski barometar
LEKS SPECIJALIS ZA NAŠE “ŠVAJCARCE”
Prvo da definišemo pojmove. Ledž specialis je zakon koji se namenski donosi da se reši neki poseban problem. Ili na latinskom, ledž specialis derogat legi generali. Što znači da je ovaj posebni zakon kojim se uređuje određeni problem, jači od zakona koji reguliše opšta pravila, koja važe za sve ostale. Naše „Švajcarce“ čini oko 20 hiljada građana koji su se, pre desetak godina, privučeni i „navučeni“(bankarskom i medijskom propagandom) nižim kamatama(skoro duplo), uzeli stambene kredite u švajcarskim francima, umesto u evrima.
Drugim rečima, država u vanrednim situacijama i za posebno značajne predmete(probleme) donosi poseban zakon(leks specijalis), koji odstupa od opšteg zakona i važi samo za konkretni slučaj(predmet). Pošto smo živeli u vanrednim prilikama, nužno smo imali i više leks specijalisa. Počelo je sa zakonima o SDŠ(staroj deviznoj štednji), Dafinmentu(majka Dafini) i Jugoskandiku(gazda Jezdi). Država je mogla „ladno“ da kaže: Građani, ko vam je kriv što su vaše pare propale, takva je tržišna ekonomija. Tek je kod Dafine i Jezde, mogla da kaže: Što ste se kockali? Kako ste mogli poverovati da vam neko može isplaćivati tolike kamate? Ali nije. Država je prihvatila da se živelo u vanrednim vremenima, da su ljudi bili „izgubljeni“, a prevare vrebale za svih strana. Pa je uzeto od svih(budžeta) i vraćena glavnica „prevarenim“.
U novije vreme najpoznatiji je leks specijalis za „Beograd H2O“. Gradi i radi po posebnim uslovima. Kakve dozvole i tenderi za „braću“ Arape kad „pomažu“ prestonici i državi. Ovih dana, kod komšija Hrvata je donet Leks specijalis o Agrokoru. Imali smo još dosta „posebnih zakona“. Posebno, kad su se otpisivali dugovi „javnim dinosaurusima“ e da bi privukli SDI (strane direktne investicije). Po logici – bolje otpisati odjednom, nego davati subvencije godinama.
Sad se vraćamo našoj temi. Zaslužuju li naši „Švajcarci“ poseban zakon? Bankari(posebno poverioci) i deo stručne javnosti su kategorični. Ugovor je svetinja, on se ničim ne može derogirati. Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani. Oni su hteli „goluba“, pa pošto je odlepršao, hoće „vrapca“. Mnogi drugi, naravno na čelu sa „Švajcarcima“, su takođe kategorični. U suprotnom smeru. Nisu oni krivi što se u svetskoj ekonomiji dogodila SEKA(svetska ekonomska kriza), i ekstremni međuvalutarni potresi.
Šta su radili drugi. Svi sve regulisali, osim Srbije i BiH. U Hrvatskoj, banke poverioci su o svom trošku transferisali ŠFRS u evre. U Crnoj Gori su sve preveli u evre, sa fiksnom godišnjom kamatom od 8,2% godišnje. U Mađarskoj, gde je mnogo više dužnika nego kod nas, svi krediti u „švajcarcima“ su pretvoreni u forinte.
NBS(Narodna banka Srbije) se uglavnom bavila „teorijom“. Dala je 4 moguća modela za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima(ŠFRS), i preporučila dužnicima da se jave svojim bankama i zajednički traže rešenje, što su oni znali i bez centralne banke. Zato su sudovi konkretno „radili“. Osnovni sud u Novom Sadu je u aprilu odobrio raskid ugovora o stambenom kreditu u ŠFRS, polazeći od „astronomske“ matematike. Klijent je uzeo kredit od 150 hiljada ŠFRS, do podnošenja tužbe je vratio 135 hiljada, a tužen je od strane banke za „neverovatnih“ 400 hiljada evra. Vrhovni Kasacioni (VKS) je u maju 2016. godine ukinuo prvostepenu presudu Apelacionog suda iz novembra 2015. godine, kojom je odbijena tužba za raskid ugovora i naložio ponovno odlučivanje. VKS je u obrazloženju istakao da enormna promena kursa ne predstavlja „uobičajenu pojavu“ (kako je to utvrdio Apelacioni sud). Uhvativši se za jedinu slamku spasa, sudsku praksu, preko udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“, do sada je tužbe pokrenulo oko 700 dužnika. Ako uskoro ne bude leks specijalisa, tek će sudovi biti zatrpani.
Pre naravoučenija, da kažemo numeričke činjenice. U junu 2008. godine jedan ŠFRS je vredeo 48 a jedan evro oko 79 dinara. Odnos je bio 1,65. Onda je došla SEKA i dodatno inficirala Evropu. Dok je Švajcarsku obišla. Kao decenijama neutralnu, nju ne dodiruju ni ratovi, ni krize. Epilog je sledeći. Krajem juna ove godine ŠFRS vredi 111,7, a evro 121,5 dinara. Odnos je 1,08. Dovoljno je. Malo je reći da je onaj ko se zadužio u ŠFRS „nagrabusio“.
Zato mislimo da su u ovakvim vanrednim prilikama, građani ipak veća „svetinja“ od ugovora i da treba doneti leks specijalis, o pretvaranju početnog iznosa kredita iz „švajcaraca“ u evre, sa primenom tadašnje kamatne stope od 7-8% na godišnjem nivou. Imaju banke dovoljno rezervi i „slobodnog“ profita. Ne bi ih bilo toliko da nemaju. Posle nas će slično uraditi i Bosanci. Da ne budemo uvek izuzetak.
Drugim rečima, država u vanrednim situacijama i za posebno značajne predmete(probleme) donosi poseban zakon(leks specijalis), koji odstupa od opšteg zakona i važi samo za konkretni slučaj(predmet). Pošto smo živeli u vanrednim prilikama, nužno smo imali i više leks specijalisa. Počelo je sa zakonima o SDŠ(staroj deviznoj štednji), Dafinmentu(majka Dafini) i Jugoskandiku(gazda Jezdi). Država je mogla „ladno“ da kaže: Građani, ko vam je kriv što su vaše pare propale, takva je tržišna ekonomija. Tek je kod Dafine i Jezde, mogla da kaže: Što ste se kockali? Kako ste mogli poverovati da vam neko može isplaćivati tolike kamate? Ali nije. Država je prihvatila da se živelo u vanrednim vremenima, da su ljudi bili „izgubljeni“, a prevare vrebale za svih strana. Pa je uzeto od svih(budžeta) i vraćena glavnica „prevarenim“.
U novije vreme najpoznatiji je leks specijalis za „Beograd H2O“. Gradi i radi po posebnim uslovima. Kakve dozvole i tenderi za „braću“ Arape kad „pomažu“ prestonici i državi. Ovih dana, kod komšija Hrvata je donet Leks specijalis o Agrokoru. Imali smo još dosta „posebnih zakona“. Posebno, kad su se otpisivali dugovi „javnim dinosaurusima“ e da bi privukli SDI (strane direktne investicije). Po logici – bolje otpisati odjednom, nego davati subvencije godinama.
Sad se vraćamo našoj temi. Zaslužuju li naši „Švajcarci“ poseban zakon? Bankari(posebno poverioci) i deo stručne javnosti su kategorični. Ugovor je svetinja, on se ničim ne može derogirati. Bolje vrabac u ruci, nego golub na grani. Oni su hteli „goluba“, pa pošto je odlepršao, hoće „vrapca“. Mnogi drugi, naravno na čelu sa „Švajcarcima“, su takođe kategorični. U suprotnom smeru. Nisu oni krivi što se u svetskoj ekonomiji dogodila SEKA(svetska ekonomska kriza), i ekstremni međuvalutarni potresi.
Šta su radili drugi. Svi sve regulisali, osim Srbije i BiH. U Hrvatskoj, banke poverioci su o svom trošku transferisali ŠFRS u evre. U Crnoj Gori su sve preveli u evre, sa fiksnom godišnjom kamatom od 8,2% godišnje. U Mađarskoj, gde je mnogo više dužnika nego kod nas, svi krediti u „švajcarcima“ su pretvoreni u forinte.
NBS(Narodna banka Srbije) se uglavnom bavila „teorijom“. Dala je 4 moguća modela za rešavanje problema kredita u švajcarskim francima(ŠFRS), i preporučila dužnicima da se jave svojim bankama i zajednički traže rešenje, što su oni znali i bez centralne banke. Zato su sudovi konkretno „radili“. Osnovni sud u Novom Sadu je u aprilu odobrio raskid ugovora o stambenom kreditu u ŠFRS, polazeći od „astronomske“ matematike. Klijent je uzeo kredit od 150 hiljada ŠFRS, do podnošenja tužbe je vratio 135 hiljada, a tužen je od strane banke za „neverovatnih“ 400 hiljada evra. Vrhovni Kasacioni (VKS) je u maju 2016. godine ukinuo prvostepenu presudu Apelacionog suda iz novembra 2015. godine, kojom je odbijena tužba za raskid ugovora i naložio ponovno odlučivanje. VKS je u obrazloženju istakao da enormna promena kursa ne predstavlja „uobičajenu pojavu“ (kako je to utvrdio Apelacioni sud). Uhvativši se za jedinu slamku spasa, sudsku praksu, preko udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“, do sada je tužbe pokrenulo oko 700 dužnika. Ako uskoro ne bude leks specijalisa, tek će sudovi biti zatrpani.
Pre naravoučenija, da kažemo numeričke činjenice. U junu 2008. godine jedan ŠFRS je vredeo 48 a jedan evro oko 79 dinara. Odnos je bio 1,65. Onda je došla SEKA i dodatno inficirala Evropu. Dok je Švajcarsku obišla. Kao decenijama neutralnu, nju ne dodiruju ni ratovi, ni krize. Epilog je sledeći. Krajem juna ove godine ŠFRS vredi 111,7, a evro 121,5 dinara. Odnos je 1,08. Dovoljno je. Malo je reći da je onaj ko se zadužio u ŠFRS „nagrabusio“.
Zato mislimo da su u ovakvim vanrednim prilikama, građani ipak veća „svetinja“ od ugovora i da treba doneti leks specijalis, o pretvaranju početnog iznosa kredita iz „švajcaraca“ u evre, sa primenom tadašnje kamatne stope od 7-8% na godišnjem nivou. Imaju banke dovoljno rezervi i „slobodnog“ profita. Ne bi ih bilo toliko da nemaju. Posle nas će slično uraditi i Bosanci. Da ne budemo uvek izuzetak.
Dragan Vujadinović
Najnoviji broj
11. april 2024.
