Инфо

Берза

  • aero 1.702 ▲ 0,12%
  • dinnpb 3.480 ▲ 1,61%
  • dnos 1.220 ▼ -2,94%
  • enhl 650 ▼ -4,41%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 230 ▲ 4,55%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.150 ▲ 1,94%
  • kmbn 2.198 ▲ 2,66%
  • niis 688 ▲ 0,15%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • pdcl 10.360 ⚫ 0,00%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.750 ▼ -0,48%
  • ztpk 418 ⚫ 0,00%
(29. јун 2017.)
Економски барометар

ЛЕКС СПЕЦИЈАЛИС ЗА НАШЕ “ШВАЈЦАРЦЕ”

Прво да дефинишемо појмове. Леџ специалис је закон који се наменски доноси да се реши неки посебан проблем. Или на латинском, леџ специалис дерогат леги генерали. Што значи да је овај посебни закон којим се уређује одређени проблем, јачи од закона који регулише општа правила, која важе за све остале. Наше „Швајцарце“ чини око 20 хиљада грађана који су се, пре десетак година, привучени и „навучени“(банкарском и медијском пропагандом) нижим каматама(скоро дупло), узели стамбене кредите у швајцарским францима, уместо у еврима.
Другим речима, држава у ванредним ситуацијама и за посебно значајне предмете(проблеме) доноси посебан закон(лекс специјалис), који одступа од општег закона и важи само за конкретни случај(предмет). Пошто смо живели у ванредним приликама, нужно смо имали и више лекс специјалиса. Почело је са законима о СДШ(старој девизној штедњи), Дафинменту(мајка Дафини) и Југоскандику(газда Језди). Држава је могла „ладно“ да каже: Грађани, ко вам је крив што су ваше паре пропале, таква је тржишна економија. Тек је код Дафине и Језде, могла да каже: Што сте се коцкали? Како сте могли поверовати да вам неко може исплаћивати толике камате? Али није. Држава је прихватила да се живело у ванредним временима, да су људи били „изгубљени“, а преваре вребале за свих страна. Па је узето од свих(буџета) и враћена главница „превареним“.
У новије време најпознатији је лекс специјалис за „Београд Х2О“. Гради и ради по посебним условима. Какве дозволе и тендери за „браћу“ Арапе кад „помажу“ престоници и држави. Ових дана, код комшија Хрвата је донет Лекс специјалис о Агрокору. Имали смо још доста „посебних закона“. Посебно, кад су се отписивали дугови „јавним диносаурусима“ е да би привукли СДИ (стране директне инвестиције). По логици – боље отписати одједном, него давати субвенције годинама.
Сад се враћамо нашој теми. Заслужују ли наши „Швајцарци“ посебан закон? Банкари(посебно повериоци) и део стручне јавности су категорични. Уговор је светиња, он се ничим не може дерогирати. Боље врабац у руци, него голуб на грани. Они су хтели „голуба“, па пошто је одлепршао, хоће „врапца“. Многи други, наравно на челу са „Швајцарцима“, су такође категорични. У супротном смеру. Нису они криви што се у светској економији догодила СЕКА(светска економска криза), и екстремни међувалутарни потреси.
Шта су радили други. Сви све регулисали, осим Србије и БиХ. У Хрватској, банке повериоци су о свом трошку трансферисали ШФРС у евре. У Црној Гори су све превели у евре, са фиксном годишњом каматом од 8,2% годишње. У Мађарској, где је много више дужника него код нас, сви кредити у „швајцарцима“ су претворени у форинте.
НБС(Народна банка Србије) се углавном бавила „теоријом“. Дала је 4 могућа модела за решавање проблема кредита у швајцарским францима(ШФРС), и препоручила дужницима да се јаве својим банкама и заједнички траже решење, што су они знали и без централне банке. Зато су судови конкретно „радили“. Основни суд у Новом Саду је у априлу одобрио раскид уговора о стамбеном кредиту у ШФРС, полазећи од „астрономске“ математике. Клијент је узео кредит од 150 хиљада ШФРС, до подношења тужбе је вратио 135 хиљада, а тужен је од стране банке за „невероватних“ 400 хиљада евра. Врховни Касациони (ВКС) је у мају 2016. године укинуо првостепену пресуду Апелационог суда из новембра 2015. године, којом је одбијена тужба за раскид уговора и наложио поновно одлучивање. ВКС је у образложењу истакао да енормна промена курса не представља „уобичајену појаву“ (како је то утврдио Апелациони суд). Ухвативши се за једину сламку спаса, судску праксу, преко удружења банкарских клијената „Ефектива“, до сада је тужбе покренуло око 700 дужника. Ако ускоро не буде лекс специјалиса, тек ће судови бити затрпани.
Пре наравоученија, да кажемо нумеричке чињенице. У јуну 2008. године један ШФРС је вредео 48 а један евро око 79 динара. Однос је био 1,65. Онда је дошла СЕКА и додатно инфицирала Европу. Док је Швајцарску обишла. Као деценијама неутралну, њу не додирују ни ратови, ни кризе. Епилог је следећи. Крајем јуна ове године ШФРС вреди 111,7, а евро 121,5 динара. Однос је 1,08. Довољно је. Мало је рећи да је онај ко се задужио у ШФРС „награбусио“.
Зато мислимо да су у оваквим ванредним приликама, грађани ипак већа „светиња“ од уговора и да треба донети лекс специјалис, о претварању почетног износа кредита из „швајцараца“ у евре, са применом тадашње каматне стопе од 7-8% на годишњем нивоу. Имају банке довољно резерви и „слободног“ профита. Не би их било толико да немају. После нас ће слично урадити и Босанци. Да не будемо увек изузетак.
Драган Вујадиновић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa