Инфо

Берза

  • aero 1.676 ▼ -0,36%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.791 ▼ -0,32%
  • impl 3.200 ▲ 4,92%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.025 ▼ -4,03%
  • niis 681 ▲ 0,29%
  • pdcl 10.310 ▲ 24,97%
  • rso17153 103,96 ▲ 0,20%
  • sjpt 143 ▲ 2,14%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(29. јун 2017.)

ДА НЕ ОСРАМОТИМО ПРЕТКЕ И НЕ ПОСТИДИМО ПОТОМКЕ

ДА НЕ ОСРАМОТИМО ПРЕТКЕ  И НЕ ПОСТИДИМО ПОТОМКЕ
П рви део разговора са проф. др Милошем Ковићем изашао је у прошлом броју “Гласа Подриња”. Писали смо о Голготи коју пролази на факултету, о чињеници да су хиљаде студената уз њега, а он је рекао да плаћа цену своје слободе са радошћу: “Васпитан сам да говорим оно што мислим и чиним оно што говорим”. Правда је тријумфовала. Протеклог четвртка, Ковић је изабран у звање ванредног професора на Катедри за општу историју новог века на Филозофском факултету у Београду.
Човек мора да буде аутентичан
Докторирали сте на Катедри за општу историју новог века на Филозофском факултету у Београду. Неколике године провели сте на стручном усавршавању у Оксфорду?
- И пре тога сам много путовао и учествовао на конференцијама у иностранству, али британско искуство ми је омогућило да своју земљу и културу из које потичем, сагледам из другачије перспективе. Заиста верујем да свако ко жели да се бави науком мора да проведе неко време на усавршавању у иностранству и да бира ону школу у којој може највише тога да научи. Енглеска историографија је самоуверена, она не јури за модом, као француска или немачка, него је диктира. Њено самопоуздање произлази из чињенице да има културу континуитета која се зидала вековима. А ја сам дошао из земље дисконтинуитета, заправо континуитета, које ми желимо да потиснемо и заборавимо. У разговору са нама, Енглези инсистирају на томе да нас виде у перспективи дисконтинуитета, а нажалост, и ми сами желимо да заборавимо да је Хиландар изграђен у 12. веку и да је Свети Сава одредио будућност српског народа много више него што просечно образован Србин може и да претпостави, да Косовски завет није пука фраза и мит, књижевна форма из јуначких песама, него нешто што одређује историјску судбину српског народа. То сам научио од Енглеза, они су ме утврдили у томе да човек мора да буде аутентичан.
Када говоримо о континуитету српске историје, која су кључна места, упоришта, како сте насловили своју књигу, коју сте недавно промовисали у Шапцу?
- Срби су стари европски народ, који се некада понаша као тинејџер. Ми не водимо довољно рачуна о својим историјским искуствима, за разлику од Енглеза. Наша историја, од доласка Турака на Балкан, јесте историја дисконтинуитета, али једина српска институција која баштини вековни континуитет је Српска православна црква. Човек не мора да буде верник да би то разумео. Свест о томе је суштинска историјска свест, дубинско разумевање српске историје. То не сме да спречи разуман и критички однос и према цркви која је очигледно у кризи, као што је у кризи цело наше друштво.
Без жртве нема постигнућа
Можда је црква била јача када је била отворено прогањана, него перфидно као што је данас?
- Пећка патријаршија, коју су Турци обновили, учврстила је национални идентитет Срба чије су језгро Светосавље и Косовски завет. На територији Османског царства и ултракатоличке Хабзбуршке монархије и Млетачке државе, СПЦ је проширила границе српског етничког простора. То нам говори да држава није најважнија када су у питању Срби, него вера и завет, а најважнија је спремност на жртву, чему нас учи хришћанство. То не значи да би требало трчати за страдањем, не потире ону народну “Ходи мудро, не погини лудо”, али порука Косова, које се не може одвојити од хришћанске вере, јесте неопходност жртве. Наш свет разарају материјализам и хедонизам, који су природан део англосаксонске, али не и наше културе.
“Земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека”?
- То значи да свакога дана бирамо између зла и добра, истине и лажи, јунаштва и кукавичлука. Небеско Царство је сада и овде, међу нама. Требало би мудро да бирамо и будемо спремни да платимо цену за свој избор. Српска култура и идентитет постајали су све више лаички у доба Доситеја Обрадовића и Вука Караџића, језик је постао све значајнији, што је у духу просветитељства и романтизма европског. Ми смо, у позном 18. и 19. веку прихватили мноштво западних идеологија, од којих смо неке на трагикомичан начин накалемили на оно што је традицијска српска култура. Мислим да је и за цркву добро да живи одвојена од државе, зато што јој то даје већу слободу. Требало би да размислимо о ономе што би могли да буду континуитети са социјалистичким периодом наше историје.
На начин на који Руси размишљају?
- Управо тако. Руси воде мудру културну политику на нивоу идеологије и националног идентитета. Оно што је њима измакло, то су социјалне службе, очување школства и здравства. Традиције социјализма које би требало љубоморно чувати јесу брига о другима, систем социјалног старања, који је веома важан. Какво год било наше социјалистичко образовање, бар није проповедало да је све у новцу. Дакле, изворно осећање солидарности са сиромашнима и угроженима јесте изворно левичарско осећање. Из тог осећања солидарности и бриге за нишче, лако се прелази у хришћанску веру. Из осећања солидарности иде се право у саборност. Хришћанство је, на самом почетку, вера прогоњених. Данас је подела на левицу и десницу изгубила смисао, зато што се левичари у Србији позивају на силу и моћ, на вредности Нато пакта. На питање угрожава ли здравље нашег народа нуклеарни отпад који су овде посејали Нато авиони, наша Нато левица нема шта да каже, а десничари би требало да буду они који су на страни слабијег, свог малог, на много начина угроженог народа. Ту нешто није у реду. Успех Џеремија Корбина на изборима у Британији, знак је у којим би правцима левица могла да се креће у будућности. Корбин представља антинатовску левицу. Он је један од двојице британских скупштинских посланика који су осудили бомбардовање Србије, учествовао је у протестима против прогона Срба и Рома у Ораховцу, у Метохији, отворено је говорио да је Нато крив за украјинску кризу, а не Руси.
Живимо у опасном времену
Како сагледавате ситуацију на мапи света у времену у ком живимо, однос великих сила и могућност ратног исхода?
- Живимо у јако опасном времену, у коме локални ратови лако могу да се претворе у светски рат. После пропасти Совјетског савеза и Варшавског пакта, САД и Нато више нису у стању да се зауставе. Разуларени капитализам који они пропагирају и разрачунавање са социјализмом, спречило је раднике да дигну глас у одбрану својих права. Видели смо разарање Југославије, Чехословачке, Совјетског Савеза, данас постоји нова колонизација целог света. Идеолошка хегемонија преко контроле над светским медијима, налази се у рукама Вашингтона и Лондона, па тек онда Брисела и Берлина. Нато пакт је насилничка војничка организација, сложен војно-индустријски комплекс, који жели да влада светом. Амбиције Трећег рајха нису ништа у односу на амбиције ових људи. Наравно да је тешко упоредити демократију са нацизмом, али САД су Србе из Хрватске и са Косова етнички темељније очистиле, него што су то могли да ураде НДХ и Хитлер. Амбиције нациста биле су европске, а амбиције Нато пакта су светске. Средства пропаганде које је Гебелс имао у својим рукама нису ништа у односу на идеолошки монопол који данас постоји. Расизам нациста је добро познат, али да ли говоримо у довољној мери о отимању целог америчког континента од његовог становништва? Историја САД почиње некажњеним геноцидом. Ко је патентирао концентрационе логоре? Велика Британија у Бурском рату. Да ли су то нације које ће да нам држе предавања о људским правима? У време када су САД имале четири и по милиона робова, Србија је под кнезом Михајлом Обреновићем била земља слободних људи са једним или два хектара земље, који су од 1869. слободно излазили на изборе. То је демократска суштина српског националног идентитета, то је земља дојучерашње раје, сељака који су се сами ослободили од Турака, изборили за своје парче земље, а потом и за своја политичка права. Каква је судбина малих земаља у евентуалном светском сукобу?
- Ако дође до великог сукоба, наша судбина и балкански сукоби потпуно ће изгубити на значају. Ако се говори о изборима који се данас налазе пред Србијом и свим њеним грађанима, укључујући и оне који нису Срби, они би требало да буду мудри, опрезни и доследни себи и својим прецима. За мене је то најважније. Не осрамотити претке и не постидети потомке.
ПРАВИМО СЕ ЕНГЛЕЗИ
“Бојим се да је нама важније да нас неко са Запада тапше по рамену и каже да смо задовољили услове за улазак у Европску унију, да се мучимо и натежемо да личимо на Енглезе, уместо да будемо то што јесмо. То не подразумева одсуство рада на себи и уплива страних утицаја. Уосталом, ја сам пример некога ко је примио много енглеских утицаја, али за мене је кључно остати свој, што није лако, поготово данас. Склоност енглеској култури не подразумева извршавање налога енглеске државе. Када размишљамо о Западу, требало би да раздвојимо вредности од интереса. Једно је музика Дејвида Боувија, Битлса, или Ролингстоунса, рокенрола на ком је одрасла моја генерација, а сасвим друго политика британске државе према мојој земљи која је у овом тренутку непријатељска.”

СВЕТСКЕ АМБИЦИЈЕ НАТО ПАКТА
“Нато пакт је насилничка војничка организација, сложен војно-индустријски комплекс, који жели да влада светом. Амбиције Трећег рајха нису ништа у односу на амбиције ових људи. Наравно да је тешко упоредити демократију са нацизмом, али САД су Србе из Хрватске и са Косова етнички темељније очистиле, него што су то могли да ураде НДХ и Хитлер. Амбиције нациста биле су европске, а амбиције Нато пакта су светске”.
М. Филиповић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa