Инфо

Берза

  • aero 1.676 ▼ -0,36%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.791 ▼ -0,32%
  • impl 3.200 ▲ 4,92%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.025 ▼ -4,03%
  • niis 681 ▲ 0,29%
  • pdcl 10.310 ▲ 24,97%
  • rso17153 103,96 ▲ 0,20%
  • sjpt 143 ▲ 2,14%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(29. јун 2017.)
РАЗГОВОР СА ПРОФ. ДР ИВАНОМ ПАУНОВИЋЕМ, НАЧЕЛНИКОМ ЦЕНТРА ЗА ЕНДОКРИНУ ХИРУРГИЈУ

ОПЕРАЦИЈОМ СЕ БОЛЕСТ ЛЕЧИ ТРЕНУТНО

“Најчешћа обољења ендокриних органа су обољења штитасте жлезде.” “Доктори треба да обрате посебну пажњу на мушкарце који оболе од штитасте жлезде и да одмах спроведу дијагностику.” “До краја године Шабац би требало да добије свог ендокриног хирурга”, прича за “Глас Подриња“ проф. др Иван Пауновић
ОПЕРАЦИЈОМ СЕ БОЛЕСТ  ЛЕЧИ ТРЕНУТНО
Прва операција штитасте жлезде у Општој болници “Лаза К. Лазаревић” обављена је у четвртак. Операцију модуларног карцинома штитасте жлезде на младом пацијенту обавили су проф. др Иван Пауновић и специјализант ендокрине хирургије Опште болнице др Милан Грујић.
Наш регион има око 20.000 оболелих од болести ендокриних органа, пре свега штитасте жлезде. Проф. др Пауновић, начелник Центра за ендокрину хирургију Клиничког центра Србије и национални координатор за ендокрину хирургију Министарства здравља за “Глас Подриња” је говорио о проблемима и лечењу болести ендокриних органа.
Која су најчешћа обољења ендокриних органа?
-Најчешћа обољења ендокриних органа су обољења штитасте жлезде. Она се деле у две основне групе. Код прве групе постоји хиперфункција, појачано стварање и излучивање хормона штитасте жлезде (тзв. клинички синдром хипертироидизма). Ту постоје два обожења која захтевају хируршко лечење. Прво је Грејвс-базедовљева болест, аутоимуна болест, а друго је токсична полинодозна струма, где постоји више нодуса (чворова) који самостално функционишу без контроле хормона главе.
Код друге групе обољења функција хормона штитасте жлезде је нормална, али је штитаста жлезда из неког разлога увећана и постоје нодуси (чворови) који могу бити у врату или иза грудне кости и то се назива ретростернална струма.
Сва та обољења у случају да стварају компресивне сметње, да постоји притисак на виталне органе врата, захтевају хируршко лечење.
Трећа група обољења су карциноми и сви они захтевају хируршко лечење.
Какав је квалитет живота пацијента после операције?
-Квалитет живота пацијента после операције је одличан, због тога што се операцијом болест лечи тренутно. Најчешће ради се о тоталној операцији, тиреидоктомији, што значи да пацијент више нема штитасту жлезду. Пацијенти којима се уради оваква операција морају после да узимају супституцију – додатак хормона штитасте жлезде. Тај хормон је синтетисан и идентичан људском. Пацијент узима једну таблету дневно и то га не чини инвалидом. Наш народ мисли када пије једну таблету нечега ујутру да је болестан. После операције нема више сталних одлазака на контроле. Многе познате личности су имале ову операцију и живе нормално.
Код жена се чешће јављају чворићи на штитастој жлезди, али су најчешће бенигни. Међутим, када се код мушкараца јаве ови чворићи, они чешће буду малигни. Треба ли мушкарци да буду више забринути?
-Генерално, обољења штитасте жлезде су чешћа код жена, али учесталост карцинома код жена и мушкараца је иста. То практично значи да доктори треба да обрате посебну пажњу на мушкарце који оболе од штитасте жлезде и да одмах спроведу дијагностику. Данас је дијагностика обољења штитасте жлезде релативно лака, због тога што је потребно да се уради само ултразвучни преглед и аспирациона биопсија танком иглом. На основу тога се добијају цитолошки налази, после чега се ради селекција пацијената за операцију.
Наш народ када се изнервира обично каже „Прорадиће ми штитна жлезда“. Да ли су стрес и нервоза заиста главни фактори ризика појаве обољења?
-Када је било бомбардовање 1999. године урађена је једна студија која је показала да је због стреса тада дошло до веће појаве хипертирозе (Грејвсове болести). Код те аутоимуне болести организам штитасту жлезду препознаје као страно тело и напада је. Некада, када смо живели у СФРЈ пацијенти који су имали ову болест, сматрали су то неким видом пензије. Дође на посао, изнервира га шеф, каже „Прорадила ми жлезда“ и оде на боловање. Данас се ова болест релативно лако лечи. Прво се примењују лекови, а ако тако не успе постоје друга два начина терапије. Радиоактивни јод се користи када је жлезда мала, а хирургија ако је увећана.
Који су симптоми обољења штитасте жлезде?
- Ако је појачано стварање хормона штитасте жлезде, симптоми су нервоза, лупање срца, дрхтавица, опадање косе, нетолеранција топлоте, крти нокти. Дијагноза се данас успоставља релативно једноставно, одређивањем хормона штитасте жлезде и ТСХ рецептора антитела. Помоћу ТСХ се одређује и да ли ће пацијент моћи да се излечи лековима, јер ово није хронична болест. Ако ни после шест месеци терапије лековима не дође до пада ТСХ онда више нема разлога да се чека и пацијенту треба предложити лечење радиоактивним јодом.
Колико пацијената се годишње оперише због проблема са ендокриним органима?
-Годишње се у Центру за ендокрину хирургију оперише 800 до 900 пацијената због свих обољења ендокриних органа: штитасте жлезде, параштитасте жлезде, надбубрежне жлезде и ендокриног панкреаса. Прошле године 194 пацијента су оперисана због карцинома штитасте жлезде, 674 због доброћудних обољења, односно појачаног лучења хормона и увећања жлезде и 111 због примарног паратиреоидизма.
Има ли код нас довољно ендокриних хирурга?
-Пре четири године Министарство здравља и министар Златибор Лончар су донели одлуку да се поставе координатори за све области хирургије у земљи Србији. Ја сам постављен за координатора ендокрине хирургије. Увели смо супспецијализацију из ове области која се обавља у Центру за ендокрину хирургију Медицинског факултета у Београду. Могу да је упишу општи хирурзи, оториноларинголози, дечји хирурзи и грудни хирурзи. Траје годину дана и после тога се полаже испит. Кандидати морају да заврше и супспецијалистички рад. До сада су ову супспецијализацију завршили хирурзи и Клиничког центра Ниш, из Ужица, Краљева, Чачка, Новог Сада и Београда, а тренутно су у центру на супспецијализацији шабачки хирург др Милан Грујић и још један доктор из Крагујевца. До краја године Шабац би требало да добије свог ендокриног хирурга. Србија је једина земља у Европи која има овакав начин супспецијализације. Напредне европске земље имају испит на сваке две године, а овако се ради још само у Америци.
м. Мијаиловић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa