OPERACIJOM SE BOLEST LEČI TRENUTNO

Prva operacija štitaste žlezde u Opštoj bolnici “Laza K. Lazarević” obavljena je u četvrtak. Operaciju modularnog karcinoma štitaste žlezde na mladom pacijentu obavili su prof. dr Ivan Paunović i specijalizant endokrine hirurgije Opšte bolnice dr Milan Grujić.
Naš region ima oko 20.000 obolelih od bolesti endokrinih organa, pre svega štitaste žlezde. Prof. dr Paunović, načelnik Centra za endokrinu hirurgiju Kliničkog centra Srbije i nacionalni koordinator za endokrinu hirurgiju Ministarstva zdravlja za “Glas Podrinja” je govorio o problemima i lečenju bolesti endokrinih organa.
Koja su najčešća oboljenja endokrinih organa?
-Najčešća oboljenja endokrinih organa su oboljenja štitaste žlezde. Ona se dele u dve osnovne grupe. Kod prve grupe postoji hiperfunkcija, pojačano stvaranje i izlučivanje hormona štitaste žlezde (tzv. klinički sindrom hipertiroidizma). Tu postoje dva oboženja koja zahtevaju hirurško lečenje. Prvo je Grejvs-bazedovljeva bolest, autoimuna bolest, a drugo je toksična polinodozna struma, gde postoji više nodusa (čvorova) koji samostalno funkcionišu bez kontrole hormona glave.
Kod druge grupe oboljenja funkcija hormona štitaste žlezde je normalna, ali je štitasta žlezda iz nekog razloga uvećana i postoje nodusi (čvorovi) koji mogu biti u vratu ili iza grudne kosti i to se naziva retrosternalna struma.
Sva ta oboljenja u slučaju da stvaraju kompresivne smetnje, da postoji pritisak na vitalne organe vrata, zahtevaju hirurško lečenje.
Treća grupa oboljenja su karcinomi i svi oni zahtevaju hirurško lečenje.
Kakav je kvalitet života pacijenta posle operacije?
-Kvalitet života pacijenta posle operacije je odličan, zbog toga što se operacijom bolest leči trenutno. Najčešće radi se o totalnoj operaciji, tireidoktomiji, što znači da pacijent više nema štitastu žlezdu. Pacijenti kojima se uradi ovakva operacija moraju posle da uzimaju supstituciju – dodatak hormona štitaste žlezde. Taj hormon je sintetisan i identičan ljudskom. Pacijent uzima jednu tabletu dnevno i to ga ne čini invalidom. Naš narod misli kada pije jednu tabletu nečega ujutru da je bolestan. Posle operacije nema više stalnih odlazaka na kontrole. Mnoge poznate ličnosti su imale ovu operaciju i žive normalno.
Kod žena se češće javljaju čvorići na štitastoj žlezdi, ali su najčešće benigni. Međutim, kada se kod muškaraca jave ovi čvorići, oni češće budu maligni. Treba li muškarci da budu više zabrinuti?
-Generalno, oboljenja štitaste žlezde su češća kod žena, ali učestalost karcinoma kod žena i muškaraca je ista. To praktično znači da doktori treba da obrate posebnu pažnju na muškarce koji obole od štitaste žlezde i da odmah sprovedu dijagnostiku. Danas je dijagnostika oboljenja štitaste žlezde relativno laka, zbog toga što je potrebno da se uradi samo ultrazvučni pregled i aspiraciona biopsija tankom iglom. Na osnovu toga se dobijaju citološki nalazi, posle čega se radi selekcija pacijenata za operaciju.
Naš narod kada se iznervira obično kaže „Proradiće mi štitna žlezda“. Da li su stres i nervoza zaista glavni faktori rizika pojave oboljenja?
-Kada je bilo bombardovanje 1999. godine urađena je jedna studija koja je pokazala da je zbog stresa tada došlo do veće pojave hipertiroze (Grejvsove bolesti). Kod te autoimune bolesti organizam štitastu žlezdu prepoznaje kao strano telo i napada je. Nekada, kada smo živeli u SFRJ pacijenti koji su imali ovu bolest, smatrali su to nekim vidom penzije. Dođe na posao, iznervira ga šef, kaže „Proradila mi žlezda“ i ode na bolovanje. Danas se ova bolest relativno lako leči. Prvo se primenjuju lekovi, a ako tako ne uspe postoje druga dva načina terapije. Radioaktivni jod se koristi kada je žlezda mala, a hirurgija ako je uvećana.
Koji su simptomi oboljenja štitaste žlezde?
- Ako je pojačano stvaranje hormona štitaste žlezde, simptomi su nervoza, lupanje srca, drhtavica, opadanje kose, netolerancija toplote, krti nokti. Dijagnoza se danas uspostavlja relativno jednostavno, određivanjem hormona štitaste žlezde i TSH receptora antitela. Pomoću TSH se određuje i da li će pacijent moći da se izleči lekovima, jer ovo nije hronična bolest. Ako ni posle šest meseci terapije lekovima ne dođe do pada TSH onda više nema razloga da se čeka i pacijentu treba predložiti lečenje radioaktivnim jodom.
Koliko pacijenata se godišnje operiše zbog problema sa endokrinim organima?
-Godišnje se u Centru za endokrinu hirurgiju operiše 800 do 900 pacijenata zbog svih oboljenja endokrinih organa: štitaste žlezde, paraštitaste žlezde, nadbubrežne žlezde i endokrinog pankreasa. Prošle godine 194 pacijenta su operisana zbog karcinoma štitaste žlezde, 674 zbog dobroćudnih oboljenja, odnosno pojačanog lučenja hormona i uvećanja žlezde i 111 zbog primarnog paratireoidizma.
Ima li kod nas dovoljno endokrinih hirurga?
-Pre četiri godine Ministarstvo zdravlja i ministar Zlatibor Lončar su doneli odluku da se postave koordinatori za sve oblasti hirurgije u zemlji Srbiji. Ja sam postavljen za koordinatora endokrine hirurgije. Uveli smo supspecijalizaciju iz ove oblasti koja se obavlja u Centru za endokrinu hirurgiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Mogu da je upišu opšti hirurzi, otorinolaringolozi, dečji hirurzi i grudni hirurzi. Traje godinu dana i posle toga se polaže ispit. Kandidati moraju da završe i supspecijalistički rad. Do sada su ovu supspecijalizaciju završili hirurzi i Kliničkog centra Niš, iz Užica, Kraljeva, Čačka, Novog Sada i Beograda, a trenutno su u centru na supspecijalizaciji šabački hirurg dr Milan Grujić i još jedan doktor iz Kragujevca. Do kraja godine Šabac bi trebalo da dobije svog endokrinog hirurga. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima ovakav način supspecijalizacije. Napredne evropske zemlje imaju ispit na svake dve godine, a ovako se radi još samo u Americi.