Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(29. јун 2017.)
РАЗГОВОР СА ТРЕНЕРОМ ВЛАДАНОМ МАТИЋЕМ

НА ЧЕМУ БАЗИРАТИ ОПТИМИЗАМ

Мађарска системски улаже у спорт. Подстичу се улагања приватника, држава је подршка. У Србији нема улагања, нема подстицаја, нема публике, нема интересовања. Пласман на велико такмичење максимум репрезентације
Хијерархија у мађарском рукомету већ је позната. Веспрем је најбогатији, самим тим најквалитетнији, ПИК Сегед је одмах иза, а Ваша “Татабања” трећи тим лиге.
- Три године смо трећа екипа, али ове смо најубедљивије дошли до места у врху. Једине поразе у Лиги смо претрпели баш од ове две екипе, док смо све остале победили. Тамо је ситуација таква да се многи тимови унапред предају против Веспрема и Сегедина и ми постајемо најбољи тим којег могу савладати, те пружају и више од максимума.
Амбиције у наредној години усмерене ка домаћој сцени или Европи?
- Није реално да нападнемо једну од прве две позиције у лиги, али Куп ЕХФ је нешто где можемо циљати висок пласман. До сада је буџет клуба био милион евра, надамо се да ће се повећати на милион и по у наредној сезони. Претходни пут смо стали у четвртфиналу ЕХФ купа. Конкурисали смо за спец. позивницу за Лигу шампиона, Ц и Д групу и за неколико дана знаћемо да ли ће Федерација размотрити нашу иницијативу.
Мађарска нема врхунске резултате на репрезентативном плану, али је лига међу најбољим у Европи.
- Системски се улаже у спорт, постоје примарни спортови, колективни се посебно цене, фудбал, ватерполо, рукомет. Виктор Орбан и сам је велики љубитељ спорта, али и да није, успостављен је функционалан систем. Привредници који улажу у млађе категорије ослобођени су пореза, дакле не било где, него у млађе категорије. Осим тога инфраструктура је на високим позицијама и подстиче се, сличним мерама, градња стадиона, дворана, базена. Они су у ЕУ, те су им доступни неки фондови, али све то у збиру, само у збиру и може да донесе велики успех.
Квалитет и улагања доносе и популарност и пуне дворане и специфична правила по питању странаца?
- Искрено, ја нисам присталица толико драстичних мера, али одлука се доноси на врху. Сада је ограничење пет странаца (ту се рачуна и тренер), а свако изван тог броја плаћа се 20.000 евра. Наредне ће бити ограничење четири, уз доплату сваког наредног од 30.000 евра, а оне тамо број ће бити ограничен на три. Циљ је да промовишу своје младе играче, а странци могу, но то кошта. Дворане су пуне, наша увек, а правимо нову већег капацитета.
Цене ли нас, наш рукомет у иностранству колико ми мислимо?
- Од тренера, у Мађарској сам само ја са ових простора, Вуја је у Словенији, а ту су још Велимир Петковић и Љуба Врањеш који је више Швеђанин. Наших младих играча нема на ЕП и СП, наша лига је лоше котирана и они који долазе, долазе на препоруку тренера и пробно на годину дана, па тек онда следи вишегодишњи уговор. Тренутно смо у преговорима са једним суперталентованим играчем из Србије за којег у Татабањи нису чули, али имају поверења у мене и доводим га на своје име.
Наш рукомет пада, клупски посебно, нема нас и не слуте на добро ни године које следе.
- Основ су улагања. Лепа је прича о младим играчима, али су неопходни и искусни, неопходни су мајстори који могу да носе тим. Млада екипа погодна је за домаћу лигу и “Челенџ куп”, ништа више. Ја сам за прелазак у Ц. Звезду 1994. добио стан у Београду, а данас млади добију по уговору 200 или 300 евра, а и то не исплаћују сви. Последица тога су одласци у Румунију, Израел и сл. државе где добијају, за европске услове, мале уговоре, али за њих много сигурније. Одатле следи недостатак квалитета, нема ни публике, нема рукометних идола младих, а онда нема ни прогреса. Једино решење је системска промена и неке олакшице какаве постоје, рецимо у Мађарској. Наш првак “Војводина” осваја титулу, а онда смањује буџет за нову сезону, продаје играче и не жели ни да покуша да игра квалификације за Лигу шампиона, то говори много. Други спортови су узели примат, младе рукомет слабо интересује.
Не носите добра искуства из периода када сте били селектор. Где је лежао проблем?
- У селекторску причу сам ушао отворена срца, искрено. Напустио сам Словенију да бих се посветио том послу, имао сам план, имао сам подршку РСС, али није ишло и сам сам се повукао, без притиска. Тренерски сам стасавао на западу и мислим да сам премекано приступио том послу. Нисам човек који псује, који води играче диктаторским методама, а чини се да тако мора овде. Нисам успоставио сарадњу добру са играчима, после они јесу изјављивали да им је жао, али касно. Ја нисам могао да их кажњавам, могао сам да их не зовем у репрезентацију, али онда губимо на квалитету. Верујем да сам прерано истрошен. Морамо да схватимо да ми НЕМАМО, врхунске играче, имамо тек неколико. Имамо генијалног Ненадића који је врхунски индивидуалац и тешко се уклапа у колективну игру и феноменалне Илића и Вујина тимске играче који се не сналазе у “хаосу”, већ живе од колектива, а баш тај “хаос” одговара Ненадићу. Сада је он предводник, али има просечне играче за сарадњу. Наш врхунац је пласман на неко такмичење и позиција између 10. и 15. места. Нама је неопходно 10 година да се формира колектив и да функционише на том нивоу.
Има ли тренер код нас и у иностранству времена да нешто створи?
- У Веспрему времена нема, добијете готове играче и тражи се добар резултат. У Татабањи је другачије. Потпуно смо променили екипу пре три године. Један стар тим смо заменили младим играчима из нашег погона, уз неколико онда младих, а данас играча у најбољим годинама. Време сам имао и у Цељу. Радио сам са играчима који сада чине окосницу треће репрезентације света. Није време проблем код нас, већ то што је квантитет мали, а направљен квалитет брзо одлази због беспарице. Код нас је улагање неисплативо, улажу привредници чија деца играју, па ако не играју, они се наљуте и престану. То није систем, нити основа напретка.
Позитивне вести су стигле из Вашег родног града, Медицинар је шампион.
- Велики резултат и честитам свима и мом школском другу Дејану, чика Пери и свима који су допринели освајању титуле. Тешка је финансијска ситуација и надамо се да ће Град препознати успех, да ће спонзори препознати залагање и да ће на бази титуле настати дугорочна прича успеха. Спорт у Шапцу лепо напредује, резултате остварују и други клубови, само да то потраје и да буде средстава, то је предуслов предуслова.
Д. Благојевић

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa