Berza

  • aero 845 ▲ 0,12%
  • enhl 700 ⚫ 0,00%
  • fito 2.899 ⚫ 0,00%
  • glos 350 ▲ 20,27%
  • gmon 2.111 ▲ 0,24%
  • niis 685 ⚫ 0,00%
  • rso15102 123,70 ▼ -0,33%
  • rso18171 109,59 ▲ 5,99%
  • svrl 520 ▲ 0,97%
  • tgas 12.001 ▲ 0,01%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(29. jun 2017.)
RAZGOVOR SA TRENEROM VLADANOM MATIĆEM

NA ČEMU BAZIRATI OPTIMIZAM

Mađarska sistemski ulaže u sport. Podstiču se ulaganja privatnika, država je podrška. U Srbiji nema ulaganja, nema podsticaja, nema publike, nema interesovanja. Plasman na veliko takmičenje maksimum reprezentacije
Hijerarhija u mađarskom rukometu već je poznata. Vesprem je najbogatiji, samim tim najkvalitetniji, PIK Seged je odmah iza, a Vaša “Tatabanja” treći tim lige.
- Tri godine smo treća ekipa, ali ove smo najubedljivije došli do mesta u vrhu. Jedine poraze u Ligi smo pretrpeli baš od ove dve ekipe, dok smo sve ostale pobedili. Tamo je situacija takva da se mnogi timovi unapred predaju protiv Vesprema i Segedina i mi postajemo najbolji tim kojeg mogu savladati, te pružaju i više od maksimuma.
Ambicije u narednoj godini usmerene ka domaćoj sceni ili Evropi?
- Nije realno da napadnemo jednu od prve dve pozicije u ligi, ali Kup EHF je nešto gde možemo ciljati visok plasman. Do sada je budžet kluba bio milion evra, nadamo se da će se povećati na milion i po u narednoj sezoni. Prethodni put smo stali u četvrtfinalu EHF kupa. Konkurisali smo za spec. pozivnicu za Ligu šampiona, C i D grupu i za nekoliko dana znaćemo da li će Federacija razmotriti našu inicijativu.
Mađarska nema vrhunske rezultate na reprezentativnom planu, ali je liga među najboljim u Evropi.
- Sistemski se ulaže u sport, postoje primarni sportovi, kolektivni se posebno cene, fudbal, vaterpolo, rukomet. Viktor Orban i sam je veliki ljubitelj sporta, ali i da nije, uspostavljen je funkcionalan sistem. Privrednici koji ulažu u mlađe kategorije oslobođeni su poreza, dakle ne bilo gde, nego u mlađe kategorije. Osim toga infrastruktura je na visokim pozicijama i podstiče se, sličnim merama, gradnja stadiona, dvorana, bazena. Oni su u EU, te su im dostupni neki fondovi, ali sve to u zbiru, samo u zbiru i može da donese veliki uspeh.
Kvalitet i ulaganja donose i popularnost i pune dvorane i specifična pravila po pitanju stranaca?
- Iskreno, ja nisam pristalica toliko drastičnih mera, ali odluka se donosi na vrhu. Sada je ograničenje pet stranaca (tu se računa i trener), a svako izvan tog broja plaća se 20.000 evra. Naredne će biti ograničenje četiri, uz doplatu svakog narednog od 30.000 evra, a one tamo broj će biti ograničen na tri. Cilj je da promovišu svoje mlade igrače, a stranci mogu, no to košta. Dvorane su pune, naša uvek, a pravimo novu većeg kapaciteta.
Cene li nas, naš rukomet u inostranstvu koliko mi mislimo?
- Od trenera, u Mađarskoj sam samo ja sa ovih prostora, Vuja je u Sloveniji, a tu su još Velimir Petković i Ljuba Vranješ koji je više Šveđanin. Naših mladih igrača nema na EP i SP, naša liga je loše kotirana i oni koji dolaze, dolaze na preporuku trenera i probno na godinu dana, pa tek onda sledi višegodišnji ugovor. Trenutno smo u pregovorima sa jednim supertalentovanim igračem iz Srbije za kojeg u Tatabanji nisu čuli, ali imaju poverenja u mene i dovodim ga na svoje ime.
Naš rukomet pada, klupski posebno, nema nas i ne slute na dobro ni godine koje slede.
- Osnov su ulaganja. Lepa je priča o mladim igračima, ali su neophodni i iskusni, neophodni su majstori koji mogu da nose tim. Mlada ekipa pogodna je za domaću ligu i “Čelendž kup”, ništa više. Ja sam za prelazak u C. Zvezdu 1994. dobio stan u Beogradu, a danas mladi dobiju po ugovoru 200 ili 300 evra, a i to ne isplaćuju svi. Posledica toga su odlasci u Rumuniju, Izrael i sl. države gde dobijaju, za evropske uslove, male ugovore, ali za njih mnogo sigurnije. Odatle sledi nedostatak kvaliteta, nema ni publike, nema rukometnih idola mladih, a onda nema ni progresa. Jedino rešenje je sistemska promena i neke olakšice kakave postoje, recimo u Mađarskoj. Naš prvak “Vojvodina” osvaja titulu, a onda smanjuje budžet za novu sezonu, prodaje igrače i ne želi ni da pokuša da igra kvalifikacije za Ligu šampiona, to govori mnogo. Drugi sportovi su uzeli primat, mlade rukomet slabo interesuje.
Ne nosite dobra iskustva iz perioda kada ste bili selektor. Gde je ležao problem?
- U selektorsku priču sam ušao otvorena srca, iskreno. Napustio sam Sloveniju da bih se posvetio tom poslu, imao sam plan, imao sam podršku RSS, ali nije išlo i sam sam se povukao, bez pritiska. Trenerski sam stasavao na zapadu i mislim da sam premekano pristupio tom poslu. Nisam čovek koji psuje, koji vodi igrače diktatorskim metodama, a čini se da tako mora ovde. Nisam uspostavio saradnju dobru sa igračima, posle oni jesu izjavljivali da im je žao, ali kasno. Ja nisam mogao da ih kažnjavam, mogao sam da ih ne zovem u reprezentaciju, ali onda gubimo na kvalitetu. Verujem da sam prerano istrošen. Moramo da shvatimo da mi NEMAMO, vrhunske igrače, imamo tek nekoliko. Imamo genijalnog Nenadića koji je vrhunski individualac i teško se uklapa u kolektivnu igru i fenomenalne Ilića i Vujina timske igrače koji se ne snalaze u “haosu”, već žive od kolektiva, a baš taj “haos” odgovara Nenadiću. Sada je on predvodnik, ali ima prosečne igrače za saradnju. Naš vrhunac je plasman na neko takmičenje i pozicija između 10. i 15. mesta. Nama je neophodno 10 godina da se formira kolektiv i da funkcioniše na tom nivou.
Ima li trener kod nas i u inostranstvu vremena da nešto stvori?
- U Vespremu vremena nema, dobijete gotove igrače i traži se dobar rezultat. U Tatabanji je drugačije. Potpuno smo promenili ekipu pre tri godine. Jedan star tim smo zamenili mladim igračima iz našeg pogona, uz nekoliko onda mladih, a danas igrača u najboljim godinama. Vreme sam imao i u Celju. Radio sam sa igračima koji sada čine okosnicu treće reprezentacije sveta. Nije vreme problem kod nas, već to što je kvantitet mali, a napravljen kvalitet brzo odlazi zbog besparice. Kod nas je ulaganje neisplativo, ulažu privrednici čija deca igraju, pa ako ne igraju, oni se naljute i prestanu. To nije sistem, niti osnova napretka.
Pozitivne vesti su stigle iz Vašeg rodnog grada, Medicinar je šampion.
- Veliki rezultat i čestitam svima i mom školskom drugu Dejanu, čika Peri i svima koji su doprineli osvajanju titule. Teška je finansijska situacija i nadamo se da će Grad prepoznati uspeh, da će sponzori prepoznati zalaganje i da će na bazi titule nastati dugoročna priča uspeha. Sport u Šapcu lepo napreduje, rezultate ostvaruju i drugi klubovi, samo da to potraje i da bude sredstava, to je preduslov preduslova.
D. Blagojević

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa