ŠEZDESET PET GODINA MATURE
GRANATI BRESTOVI
- Dobar dan. Čeda D. ili Čeda M. Antonić? - pita Jovan Krajčinović, ortopedski hirurg iz Novog Sada svog nekadašnjeg školskog druga.
- Čeda M. Onaj drugi je bio iz Ljutica, ja sam iz Tamnave, odgovara magistar građevine.
Ovim dijalogom započeo je susret prve posleratne generacije gimnazijalaca koja je nedavno proslavila šezdeset i pet godina mature. Vitalni, iako u jeseni života, iskreno su se obradovali jedni drugima.
- Jovo, čoveče, ja mislio od tebe da je neki mladić! - pozdravio je Joviša Dragićević uspešnog lekara koji decenijama živi u Parizu.
Ova generacija polagala je prijemni ispit daleke 1944. godine na livadi Trkališta. Profesori su ih propitivali matematiku i srpski jezik. S obzirom da je bilo ratno vreme, umesto u septembru, u školu su pošli naredne godine u maju i završili prvi razred za tri meseca.
- Svašta smo prošli, ali se sećamo Gimnazije. Kako ne bismo? To su najlepše godine naših života. Najupečatljiviji mi je ostao prvi dan, nikada ga neću zaboraviti. Imala sam veliku tremu. Bili smo žensko odeljenje, tada nisu postojali smerovi, kaže Milanka Petrović, ginekolog koja živi, i još uvek radi, u Beogradu.
Ova generacija je iznedrila uspešne lekare, inženjere, profesore, pravnike... Jedan od njih je i naš kolega, novinar Veselin Krstić, koji je u “Glasu Podrinja” proveo svoj životni vek.
Direktorka Šabačke gimnazije pozdravila je maturante, pročitala im “Granate brestove” Boška Kućanskog i podelila im notese koji su ove godine namenjeni odličnim učenicima. Andrija Simić, nekadašnji predsednik Suda, podsetio je školske drugove koliko je učenika polagalo prijemni, a koliko ih je upisalo u ono doba, kakvi su učenici bili, koliko ih je ostalo, a koliko otišlo u neke druge svetove. Preneo im je pozdrave profesorke matematike, Radmile Stošić, koja ima sto tri godine i živi u Parizu.
U dobrom raspoloženju, maturanti su otišli u Biblioteku šabačku na otvaranje izložbe Likovna antologija profesora i učenika Šabačke gimnazije.
- Čeda M. Onaj drugi je bio iz Ljutica, ja sam iz Tamnave, odgovara magistar građevine.
Ovim dijalogom započeo je susret prve posleratne generacije gimnazijalaca koja je nedavno proslavila šezdeset i pet godina mature. Vitalni, iako u jeseni života, iskreno su se obradovali jedni drugima.
- Jovo, čoveče, ja mislio od tebe da je neki mladić! - pozdravio je Joviša Dragićević uspešnog lekara koji decenijama živi u Parizu.
Ova generacija polagala je prijemni ispit daleke 1944. godine na livadi Trkališta. Profesori su ih propitivali matematiku i srpski jezik. S obzirom da je bilo ratno vreme, umesto u septembru, u školu su pošli naredne godine u maju i završili prvi razred za tri meseca.
- Svašta smo prošli, ali se sećamo Gimnazije. Kako ne bismo? To su najlepše godine naših života. Najupečatljiviji mi je ostao prvi dan, nikada ga neću zaboraviti. Imala sam veliku tremu. Bili smo žensko odeljenje, tada nisu postojali smerovi, kaže Milanka Petrović, ginekolog koja živi, i još uvek radi, u Beogradu.
Ova generacija je iznedrila uspešne lekare, inženjere, profesore, pravnike... Jedan od njih je i naš kolega, novinar Veselin Krstić, koji je u “Glasu Podrinja” proveo svoj životni vek.
Direktorka Šabačke gimnazije pozdravila je maturante, pročitala im “Granate brestove” Boška Kućanskog i podelila im notese koji su ove godine namenjeni odličnim učenicima. Andrija Simić, nekadašnji predsednik Suda, podsetio je školske drugove koliko je učenika polagalo prijemni, a koliko ih je upisalo u ono doba, kakvi su učenici bili, koliko ih je ostalo, a koliko otišlo u neke druge svetove. Preneo im je pozdrave profesorke matematike, Radmile Stošić, koja ima sto tri godine i živi u Parizu.
U dobrom raspoloženju, maturanti su otišli u Biblioteku šabačku na otvaranje izložbe Likovna antologija profesora i učenika Šabačke gimnazije.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
