POSAO KOJI SE RADI SRCEM

Kratak i prodoran zvuk alarma prekida nekome razgovor, nekome započeti doručak. Istrčavaju iz zajedničke prostorije, od dežurnog saznaju lokaciju, uleću u garažu usput grabeći potrebnu opremu i uskaču u kamione. Za manje od minut su napolju. Tačne detalje o odredištu saznaće usput. Nešto gori i svaka sekunda je bitna. Tako svakoga dana, u proseku dva puta.
Vatra na otvorenom najveći problem
Radni dan vatrogasaca traje 12 sati. Posao im je da ulaze tamo odakle drugi beže. Smena počinje u 7:30. Prilikom primopredaje dužnosti obavlja se kontrola sve opreme i vozila. Ivanjdan je i nadaju se da neće imati mnogo posla, jer zbog praznika ljudi neće paliti po njivama, što je najveći problem u letnjim mesecima. Ipak, alarm se oglašava oko 13 časova. Požar je izbio na groblju u Dobriću. Najvažnija informacija za vatrogasce je da nema ugroženih života.
Ekipa je na odredište stigla 15 minuta po prijemu poziva. Vatra je zahvatila više desetina kvadratnih metara suve trave, a gorelo je i nekoliko krstova. Šapčanin poreklom iz Dobrića, došao je na groblje i video vatru koja se širi, a zatim pozvao vatrogasce. Kaže, tu je bila još jedna žena koja je paničila jer nije znala broj na koji bi pozvala pomoć. Uzrok je najverovatnije ostavljena upaljena sveća. Groblje je, generalno, izuzetno zapušteno. Požar je ugašen veoma brzo, jer još uvek nije sva trava suva, pa vatra nije zahvatila veću površinu.
-Imali smo sreće što nije avgust da trava bude suvlja. Preko puta je sa jedne strane voćnjak, a sa druge žito, sve bi bilo uništeno da se vatra proširila, kažu vatrogasci koji su učestvovali u gašenju požara.
Po visokim temperaturama svako paljenje na otvorenom je ogroman rizik. Ove godine u Krupnju su na ovaj način već izgubljena dva života.
Posao nije samo gašenje požara
Statistika kaže da Vatrogasno-spasilačka jedinica Šabac interveniše u proseku više od 500 puta godišnje. Nekada bude samo oko 400 intervencija za godinu dana, a nekada više od 1.000. Desi se i da izbiju četiri požara u isto vreme.
Zovu ih iz najrazličitijih razloga. Kada su bile poplave 2014. godine, dok su se borili da evakuišu ljude čiji su životi bili ugroženi, drugi su zvali zbog svojih podruma u kojima je bila voda i smatrali su da je to prioritet. Takođe, često ih zovu zbog mačaka na drvetu ili zmija u kući, pa zbog toga ističu da nisu ni obučeni ni opremljeni za rad sa životinjama.
Najteže im je, kažu, kada intervenišu kod saobraćajnih nezgoda ili pri vađenju ljudi iz bunara, jer se uvek radi o povređenim ili mrtvim osobama.
Vatrogasci imaju plan i program rada za svaki dan u vreme kada nemaju intervencije. Pored vežbi tu je i teorijska nastava, kao i redovni obilasci visokorizičnih mesta.
Rizikuju sopstveni život i zdravlje
Posao vatrogasca spada među zanimanja na kojima su radnici najugroženiji. Mnogi od njih ne dočekaju penziju, ili ne stignu dugo da uživaju u njoj. Svaka intervencija je stresna, a produkti sagorevanja štetni i kancerogeni.
-Na sastanku Evropskog sindikata vatorgasaca istaknuto je da su svi vatrogasci heroji, a srpski možda i najveći, s obzirom na opremu kojom rade. Naše kolege u Švedskoj imaju problem što svake dve godine moraju da se navikavaju na novu opremu. Mi postižemo iste, i bolje rezultate, sa ovim što imamo, kaže Kostadin Zarić, predsednik Sindikata.
Na odrediše stižu maksimalnom brzinom iako onima čija imovina gori to često ne izgleda tako. Vatrogasni kamion ne može da postigne istu brzinu kao putničko vozilo, ali daju sve od sebe da na mesto događaja stigu što je pre moguće.
-Važno je da ljudi kada nas zovu da prijave požar ostanu pribrani. Naš dežurni koji se javi na telefon uvek se trudi da smiri onoga ko zove. Nije retkost da nazovu, kažu gde je požar i prekinu vezu. Nama je neophodno da dobijemo što više informacija. Pored adrese treba da znamo i kolike su razmere požara, šta je ugroženo, da bismo znali koliko ljudi i vozila da pošaljemo. Za to vreme naša ekipa je već krenula, pa ne treba da brinu da gubimo vreme dok pričaju sa dežurnim na centrali, objašnjava komandant Vatrogasno-spasilačke jedinice Šabac Goran Stefanović.
Kada sve prođe, neko im zahvali, a nekad bude i kritika što nisu stigli brže ili spasli nešto još od imovine. Iako kažu da se samo trude da svoj posao obavljaju na što bolji način, priznaju da posao vatrogasca može da radi samo onaj ko to izuzetno voli, a da mogu ponovo da biraju većina bi izabrala isto.

Skromno opremljeni
Vatrogasna stanica Šabac ima 38 zaposlenih vatrogasaca i četiri vozila za gašenje požara. Jedan kamion je noviji. Iako vatrogasci ne žele da govore o starosti ostala tri vozila, prema njihovom izgledu se može zaključiti da su još iz zlatnog doba bivše Jugoslavije.
Pored intervencija u Šapcu, ako je veći požar u nekoj od opština Mačvanskog upravnog okruga, vozila i ljudi iz Šapca se šalju u pomoć. Nadljudskim naporima i požrtvovanjem za sada uspešno nadomešćuju nedostatak opreme. Šabac ima razvijenu industriju, neka postrojenja nekadašnje “Zorke” i dalje rade sa opasnim materijama. Tako Šapčanima ostaje da se uzdaju u sreću, Boga ili u šta već veruju da neće doći do većeg incidenta u kom će pored volje, želje i hrabrosti, biti potrebna i tehnička opremljenost.

193
Skoro je neverovatna činjenica da mnogi ne znaju na koji broj da pozovu vatrogasce. Broj 193 moraju da nauče i deca. Poziv je besplatan. Stanica u Šapcu ima dve linije telefona, što se pokazalo sasvim dovoljno čak i u vanrednim situacijama.
Godine iskustva pomažu i da se prepoznaju lažni pozivi. Kažu da ih je sve manje. Najčešće zovu deca, koja kažu da nešto gori i odmah prekinu vezu, a ranije se događalo i da zovu i traže da im uplate kredit da ih više ne bi uznemiravali.