PETAR SAVKOVIĆ - NEKAD I SAD
AMBASADOR ŠABAČKE KULTURE
U seriji tekstova pod naslovom „Gde su, šta rade“, „Glas Podrinja“ donosi priče o ljudima koji su svojom delatnošću doprineli razvoju ovog kraja (20)
Nazvati Petra Savkovića ambasadorom šabačke kulture, malo je za ono što je rođeni Lozničanin, šabački đak i novinar, beogradski student i doajen srpskog novinarstva, postigao i dostigao u oblasti kulture i informisanja. Šabac i Šapčani su ga uvek uvažavali, poštovali i njime se ponosili, a on, Petar Savković, ma gde da je bio, kao i sada u penzionerskim danima u Beogradu, Šabac ne zaboravlja, ni mislima ni delom. Nedavno je završio Monografiju o Šapcu, delo kakvo još o ovoj varoši nije urađeno. Savković je na čak pet stotina stranica objedinio viđenja pisaca, istoričara, slikara, fotoreportera i mnoge druge podatke koji predstavljaju istorijsku dragocenost jednog grada. I dok, po „dobrom srpskom običaju“, to delo čeka izdavača, priča o Petru Savkoviću, vraća u dane detinjstva.
Rođen je u Loznici 8. maja 1931. godine, otac, poreklom Šumadinac, bio je nadzornik u šumskoj upravi za tri sreza, Mačvanski, Pocerski i Posavotamnavski, pa ga je tako posao doveo u Šabac ubrzo po Petrovom rođenju. Majka je bila rodom iz Lešnice, kraja u koji su se, po Petrovim kasnijim istraživanjima, doseljavali Krajišnici još u doba Miloša Obrenovića. Poreklo porodica je nešto čime i danas vlada Petar, na pomen prezimena većini sagovornika, naročito iz ovog kraja, reći će odakle su mu preci došli i u kojim vremenima. On je čovek koji o Podrinju mnogo zna i mnoge ljude u tom kraju poznaje, ne samo silom prilika kroz profesiju, već i ličnim interesovanjem koje je i danas nepresušno. O tim srpskim migracijama mogao bi pripovedati nadugačko, ali ga priča vraća u ondašnji Šabac, grad njegove mladosti. Posle osnovne škole koja je bila u prizemlju Učiteljske, danas Muzičke u Masarikovoj ulici, završio je Gimnaziju a potom u Beogradu nastavio studije književnosti i filologije na Filozofskom fakultetu. Vratio se u Šabac, istovremeno bio profesor i novinar, pisao je za „Glas Podrinja“, prvo bio dopisnik „Politike“ za celo Podrinje a onda primljen u stalni radni odnos u toj uglednoj informativnoj kući.
Rođen je u Loznici 8. maja 1931. godine, otac, poreklom Šumadinac, bio je nadzornik u šumskoj upravi za tri sreza, Mačvanski, Pocerski i Posavotamnavski, pa ga je tako posao doveo u Šabac ubrzo po Petrovom rođenju. Majka je bila rodom iz Lešnice, kraja u koji su se, po Petrovim kasnijim istraživanjima, doseljavali Krajišnici još u doba Miloša Obrenovića. Poreklo porodica je nešto čime i danas vlada Petar, na pomen prezimena većini sagovornika, naročito iz ovog kraja, reći će odakle su mu preci došli i u kojim vremenima. On je čovek koji o Podrinju mnogo zna i mnoge ljude u tom kraju poznaje, ne samo silom prilika kroz profesiju, već i ličnim interesovanjem koje je i danas nepresušno. O tim srpskim migracijama mogao bi pripovedati nadugačko, ali ga priča vraća u ondašnji Šabac, grad njegove mladosti. Posle osnovne škole koja je bila u prizemlju Učiteljske, danas Muzičke u Masarikovoj ulici, završio je Gimnaziju a potom u Beogradu nastavio studije književnosti i filologije na Filozofskom fakultetu. Vratio se u Šabac, istovremeno bio profesor i novinar, pisao je za „Glas Podrinja“, prvo bio dopisnik „Politike“ za celo Podrinje a onda primljen u stalni radni odnos u toj uglednoj informativnoj kući.
Najnoviji broj
18. april 2024.
