Berza

  • aero 848 ▼ -0,24%
  • akdm 342 ▲ 6,88%
  • dnos 3.200 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.001 ▼ -0,25%
  • irtl 900 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.299 ▼ -0,03%
  • mtlc 1.950 ▲ 0,05%
  • niis 710 ▲ 0,28%
  • pdza 8.500 ▲ 2,41%
  • puue 140 ⚫ 0,00%
  • tpdn 300 ⚫ 0,00%
  • trgom 955 ⚫ 0,00%
(20. jul 2017.)
EKONOMSLKI BAROMETAR

NOVA CRVENA KRALjICA

NOVA  CRVENA  KRALjICA
Pre više od tri meseca smo u kolumni u “Danas”, sve tačno predvideli. Da će ovo biti teška godina za Crvenu Kraljicu. Tražnja pada, ponuda raste. Počeli da sade i direktori i bankari, koji jedini imaju para za veće parcele, navodnjavanje i protivgradne mreže. I da sve osiguraju kod “Dunav”. Malina zasađena po čitavoj Srbiji. Pre svega u Bačkoj i jugu Srbije. Samo na Kosovu i u Bosni ove godine će se ubrati 30.000 tona. Kod nas je proizvodnja još samo pre nekoliko godina bila 60, prošle 100 a ove bi bila „svih“ 120.000 tona. Da se klima nije umešala i uzela “svojih” 40 posto. Jasno je da je dobra otkupna cena maline u poslednjih nekoliko godina, prouzrokovala da se zasadi pod malinom prošire, ne samo kod nas, nego i u drugim zemljama, pre svega u Poljskoj, Čileu, Mađarskoj i Bugarskoj. Samo je Poljska u prošloj godini, proizvela najmanje 50.000 tona maline više nego prethodnih godina. Prvi put, značajne količine svetskom tržištu su ponudili Meksiko,Ukrajina i Belorusija.
Tako da je “cena” Crvene Kraljice trenutno pala, sa prošlogodišnjih dva i kusur, na jedan evro. Malinari “tumaraju” od opština i gradova do Nemanjine. Svega ima, osim para. Zato nema one uobičajene euforije i poleta u opustelim srpskim selima, koje je samo Crvena Kraljica umela da “podigne”, da spoji opanke i ribok patike, žuljevite seljačke i nežne studentske i đačke ruke. Da “mirisom novca” dovede mladost i život u zaboravljena i ostarela sela. Nažalost, ovog leta, makar za sada, Crvenu Kraljicu sačekala tmurna lica.
Za utehu, u Pocerini i oko Šapca je vremenom “stasala” druga Crvena Kraljica, jagoda. Kako je 20 hektara pod jagodom od pre desetak godina, poraslo do 1.200. Lepo, sve se može, kad se Srbi slože. Ovde se složili gradska vlast i poljoprivredna gazdinstva, oko projekta “zasadi i zaradi”, koji se stručno zove “aktivna ekonomska politika”. Obe strane obezbedile po 750 hiljada evra, i sa jednim i po milionom, našli vodu u Pocerini. Grad plaćao po 20 evra po dužnom metru, toliko i seljaci. Iskopano preko 500 bunara. Ovogodišnji rod se procenjuje na oko 25 hiljada tona, a čista zarada za oko 2 hiljade porodica, dvadesetak miliona evra. Skoro kao godišnji budžet grada Šapca. Tražilo se “kilo više”. Pogotovo kad su došli Rusi i “bratski” podigli cenu.
Epilog se najbolje video na seoskim putevima i gradskim ulicama. Pokupovali “Jagodići” isključivo “audije”. Crne limuzine sa četiri olimpijska kruga, samo “špartaju”. Najbolji dokaz da su jagode iz Pocerine, zaista “slatke”.
Ostaje da se model “prekopira” na što više mesta. Počev od resornog ministarstva. Imaju oni svoje analitičare, koji moraju znati šta se traži i šta će se u narednim godinama tražiti, kao i trendove cena. Na osnovu analize i procene tržišta i cena, priprema se realna strategija i prioriteti. Kao i one već pomenute “aktivne ekonomske politike”, na osnovu kojih će se “krčmiti” agrarni budžet i IPARD fondovi (ako kad stignemo do njih). Država ne može imati para za sve, ali mora “znati” sve(u smislu da mora govoriti istinu i preuzimati odgovornost). Ko će savetovati seljacima, poljoprivrednim gazdinstvima, zadrugama i kombinatima, šta se gde može gajiti, i pogotovo šta se i po koliko može prodati, ako ne ministarstvo, pojačano strukom sa fakulteta, instituta i stručnjacima iz opština i gradova. Treba li kriti pravu istinu o malini, da tražnja stagnira, a da je ponuda ekstremno i brzopotezno povećana. Drugim rečima, da treba biti oprezan. Za razliku od borovnice i jagode, gde je tražnja stabilna i trenutno veća od ponude. I sve tako. Od kulture do kulture. Mesa i mleka. Opštine do opštine. Kad se proceni šta je najbolje, na scenu stupaju poljoprivredne službe u lokalnim samoupravama i agronomi – savetodavci, koji su za sela i poljoprivredu, kao “izabrani lekari” za građane. Znaju sve o “pacijentu”, obilaze ga i paze, prenose ono što su stručnjaci i država predložili. Dežuraju od setve do žetve i branja. Pa onda opet. Ne tako davno agronomi savetodavci, behu “izabrani lekari” za svoja sela. Da ih nisu postavili “žuti”, verovatno bi još uvek pregledali sela i seljake, i propisivali “lekove”. Pa bi poput “jagoda iz Pocerine”, verovatno bilo više.

Najnoviji broj

14. novembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa