Pčele postaju zavisnice od pesticida

Kao nikotin neke ljude, tako i pojedini pesticidi izgleda privlače pčele, iako je to loše za njih, upozoravaju naučnici. Nova istraživanja, kako na terenu, tako i u laboratorijama, pokazala su da pčele ne izbegavaju cvetove biljaka tretiranih pesticidima iz grupe neonikotinoida koji su ranije dovedeni u vezu sa poremećajima u memoriji i navigaciji pčela. U Evropskoj uniji je do 1. decembra na snazi dvogodišnja zabrana korišćenja neonikotinoida na poljima zasejanim biljkama koje privlače pčele. Evropska komisija će 1. decembra pre-ispitati zabranu korišćenja klotijanidina, imidakloprida i tijametoksama.
U laboratorijskim uslovima pčele ne samo da nisu izbegavale hranu sa neonikotinoidima, nego su joj čak davale prednost. To pokazuje da kao i nikotin, neonikotinoidi mogu da deluju kao droga i da učine hranu koja ih sadrži privlačnijom. Neonikotinoidi su laboratorijski sintetisani pesticidi bazirani na hemijskoj strukturi nikotina. Koriste se naveliko za tretiranje semenskog materijala. Napravljeni su da ih biljka aposrbuje dok raste a deluju na nervni sistem insekata i štetočina.
U ranijim istraživanjima utvrđena je veza između neonikotinoida i slabljenja memorije i navigacijskih funkcija kod pčela, čime im se umanjivala sposobnost za oprašivanje. Pčele obave 80% oprašivanja biljaka od strane insekata.
Nebezbednost neonikotinoida izazvala je žustre debate među naučnicima, borcima za čistiju prirodnu sredinu i proizvođačima agrohemijskih proizvoda pa je Evropska komisija zabranila njihovu upotrebu na biljkama koje privlače pčele na dve godine, počev od 1. decembra 2015.