ALERGIJA NA AMBROZIJU

Ukoliko kijate i kašljete, otežano dišete, svaki čas merite temperaturu i pitate se kako ste uspeli da se prehladite na visokim letnjim temperaturama, možda ste alergični na ambroziju.
Učestalost alergijskih poremećaja, samim tim i alergije na ambroziju, decenijama je u porastu. Posledica je stresnog načina života i klimatskih promena. Visoke temperature i suše pogoduju rastu korova, a neredovno održavanje zelenih površina, uzroci su porasta alergije na ambroziju.
Ambrozija
Ambrozija je biljka koja izaziva pravu pošast kod ljudi koji su alergični na njen polen. Reakcija se javlja već kod koncentracije od dvadeset do trideset zrna polena na jedan kubni metar. Dok cveta, u avgustu i septembru, ambrozija oslobađa oko sto miliona zrna, koje vetar može razneti do trista kilometara okolo. Proizvodi oko šezdeset hiljada semenki otpornih na smrzavanje, koje mogu da prežive više od trideset godina. Raste kao korov na napuštenim zemljištima uz obalu reka, pokraj železničkih pruga, na livadama, usevima i zelenim gradskim površinama.
Lečenje
Lekari savetuju da izbegavate ambroziju ukoliko ste alergični na njen polen. Preporučuju izbegavanje odlazaka u prirodu i zadržavanje u klimatizovanim prostorijama. Trebalo bi zatvarati prozore i svakodnevno prati kosu i menjati posteljinu.
Terapija podrazumeva primenu histaminika, koji deluju protivupalno i ublažavaju alergijske tegobe. Iako donose izvesno olakšanje, lekovi uzrokuju neželjene nuspojave i ne rešavaju uzrok alergije. Neki preporučuju imunoterapiju, koja podrazumeva postupno izlaganje pacijenta sve većim dozama alergena da bi organizam postao imun na polen.
Žrtve ove alergije kažu da, uprkos savetima lekara i histaminicima, period od dva meseca, prosto moraju da - prežive.
- Poslednjih osam godina imam simptome alergije na ambroziju. Na početku su bili mnogo lakši, nisu uticali na sam kvalitet života, povremeno sam kijao i imao sekret u nosu. Međutim, kako su godine prolazile, opadao mi je imunitet, a rasla koncentracija polena ambrozije u vazduhu. Samim tim, pojačavali su se i simptomi. Pojavilo se obilno kijanje, svrab u očima i grlu... Najjači alergijski napad imam ujutru, prvih sat vremena, dok ne počne da deluje lek, koji popijem čim ustanem. U toku dana je podnošljivo, ali se uveče, pred spavanje, simptomi ponovo jave. U suštini, ovaj problem je neizlečiv, a svi saveti kako da se sačuvamo, nisu delotvorni, kaže naš kolega Dušan Blagojević.
Alternativa
Pobornici alternativnog lečenja tvrde da postoje biljke koje mogu trajno osloboditi čoveka od ove napasti, ukoliko ih redovno koristi.
Ulje crnog kima, s obzirom na njegovo protivupalno i antihistaminsko delovanje, prvi je izbor za ublažavanje i prevenciju alergijskih tegoba. Antibiotskim dejstvom sprečava razvoj sekundarnih bakterijskih infekcija, koje često idu uz alergije. Pije se dvadeset do trideset kapi dnevno, nakon obroka.
Prirodni antihistaminik kvercetin ublažava simptome alergije, pogotovo ako se uzima u kombinaciji sa vitaminima C, B12 i E, i mineralima, cinkom i kalcijumom. Ima ga u bobičastom voću, grožđu, ljubičastom luku, jabukama i crnom čaju. Preporučena doza je od dvesta do 400 miligrama dnevno.
Kopriva je biljka koja može sprečiti aktivnost histamina, a ima i protivupalno dejstvo. Prema istraživanju koje je objavljeno u časopisu Planta Medica, dnevna doza od 600 miligrama ekstrakta koprive ublažila je simptome polenske kijavice kod pedeset osam odsto ispitanika.
Preporučuje se upotreba ulja lana i ulja noćurka, list crne ribizle, hidrolat rimske kamilice, ehinacea i čaj od maslačka.