Mogu li se ozbiljnije bolesti izlečiti prirodnim putem

Svedoci smo sve veće popularnosti tekstova koji nude brze i jednostavne načine za lečenje, kako lakših tako i ozbiljnijih bolesti. Na internetu, ali i u ostalim medijima se mogu naći informacije koje promovišu razne čudotvorne biljke i recepte koji će izlečiti i ono što doktori ne mogu. Tako se na primer za lečenje raka predlaže korišćenje najrazličitijih stvari od posebnih namirnica hrane i biljaka pa do praktikovanja određenih životnih navika. Postavljaju se pitanja koliko su ovi saveti vezani za alternativno lečenje zaista delotvorni i bezbedni; zašto je ovaj vid lečenja sve popularniji; kao i koje su moguće posledice te popularnosti.
Na ova, ali i mnoga druga pitanja je iz ugla medicinske nauke odgovorila dr Ana Jovićević, epidemiolog sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Ona pre svega objašnjava zašto su osobe, obolele od raka zainteresovane za ovaj vid lečenja.
- Osobe obolele od raka zainteresovane su za sve što im može pomoći, uključujući i komplementarne i alternativne metode. Primenom tih metoda žele da doprinesu svom lečenju i bar donekle vrate kontrolu nad svojim životom i zdravljem. Međutim, delotvornost velikog broja alternativnih metoda nije dokazana, a za neke se zna da su opasne po zdravlje.
Doktorka kaže i da je na osnovu raznih istraživanja potvrđeno da zapravo nijedna od alternativnih metoda lečenja ne može izlečiti malignu bolest ili dovesti do remisije (povlačenja znakova i simptoma bolesti).
- Ne tako retko čujemo priču o čudotvornom dejstvu neke metode koja leči i pacijente sa najtežim formama bolesti. Najčešće se radi o proizvodu iz egzotičnih krajeva sveta ili „revolucionarnom otkriću“ koje je zvanična medicina decenijama skrivala. U reklamiranju se često koriste stručni medicinski termini, koji kod laika stvaraju utisak postojanja naučno zasnovanih dokaza, a kao potvrda se nudi svedočenje osobe koja se, kako navodi, na taj način izlečila. Za neke od tih metoda ne postoje naučni dokazi i ne možemo znati kako deluju. S druge strane, za mnoge preparate su rađena laboratorijska istraživanja, ali njihovi efekti nisu potvrđeni u kliničkim ispitivanjima.
Prema rečima doktorke, neka istraživanja su čak potvrdila i štetnost određenih proizvoda koji se, nažalost, bez obzira na to i dalje proizvode.
- Ima i preparata koji su ispitivani na ljudima i za koje je dokazano da ne deluju ili su čak i opasni po zdravlje, pa se ipak i dalje proizvode i reklamiraju. Jedan od primera je amigdalin (laetril), gorki sastojak koštice kajsije. Naziva se i “vitamin B17”, iako ne spada u vitamine. Kliničke studije pokazale su ne samo da nema uticaja na malignu bolest, već i da postoji opasnost od trovanja cijanidom.
Osim proizvoda čija je štetnost potvrđena u istraživanjima, treba reći da neki drugi ipak mogu malo smanjiti tegobe pacijentima i poboljšati kvalitet njihovog života na neki način. Ipak treba upozoriti da, koji god da se proizvod izabere, uvek se o tome treba prvo konsultovati sa lekarom.
- Uvek se prvo posavetujte sa svojim onkologom i informacije tražite u ustanovi u kojoj se lečite ili drugim onkološkim ustanovama u zemlji. Ukoliko tražite informacije preko interneta, gledajte sajtove velikih onkoloških ustanova i organizacija u svetu, npr. nacionalne institute za zdravlje, nacionalne kancer institute, poznate onkološke bolnice, društva za borbu protiv raka, i sl.
Na pitanje kako izbeći prevare i razlikovati tačne informacije od pogrešnih, doktorka kaže da ako nešto zvuči previše dobro da bi bilo istinito – onda verovatno i nije istinito.
- Budite posebno oprezni ukoliko se uz preporuku ili reklamu navode tvrdnje poput: uspeh je zagarantovan, obećava se izlečenje; preparat ili metoda leči sve vrste raka i mnoge druge teške bolesti ; nema neželjenih efekata; radi se o revolucionarnom otkriću, čudesnom leku, tajnom sastojku, starom narodnom leku; priče osoba koje su se izlečile, ali bez naučnih dokaza; osobe koje zastupaju metodu napadaju zvaničnu medicinu i onkologiju, govore o toksičnosti onkološkog lečenja i slično.