Krivina u ogledalu
Du ju rimember me?
Helou mister prezident. Du ju rimember me. Aj em Ivica from Serbija, not Sibirija. Aj hev pikčrs of ju end me, mister prezident.
Ove rečenice, napisane na ćiriličnoj verziji engleskog jezika, mučeni šef srpske delegacije je noćima vežbao, jer kao što je svima poznato, naš ministar je jedan od retkih koji ne govori engleski. Na srpskom da mu se obrati nije išlo, jer je predsednik Amerike jedan od ogromnog broja Amerikanaca koji ne govore srpski.
Vežbao je i vežbao do iznemoglosti. Čak ga je i predsednik Srbije preslišavao i pokušao da ubaci još jednu rečenicu – Maj frend, ken ju mit vit maj koleg in Vajt haus.
- Ne mogu ti ja to predsedničke. Dovoljno je i ovoliko, veruj mi. Donald je car, shvatiće on sve čim me prepozna. Zato i fotografije nosim. Možda mu čak izvučem i neku kintu da ih otkupi – reče mu Ivica.
- Ma potrudi se malo. Nemoj da spavaš, vežbaj celu noć. Ja mora da ga vidim. Sanjao sam da smo se čak četiri puta rukovali. Ej četiri puta, više nego bilo koji zvaničnik u novijoj istoriji Donalda Trampa – reče mu prezident of Serbija, not Siberija.
Ivica promprlja u sebi i poče odmah naglas – Helou mister prezident.... Znao on da nije lako naučiti toliko gradiva za nekoliko noći dok te svetla Njujorka mane sa prozora hotelske sobe na Ist Riveru. Učio je on, bio student generacije, ali taj engleski mu je bio mrzao odavno. Sada, međutim, mora da se potrudi, jer je sudbina zemlje u njegovim rukama, odnosno fotografijama i u nadi će se se Donald setiti.
Pored ultarbrzog kursa engleskog, pred Ivicom su bile i fizičke pripreme – brza tranzicija iz niskog starta do pojavljivanja pred željenim subjektom. I to je morao da radi, a znamo svi da nije baš u nekoj fizičkoj kondiciji.
Konačno je došao i taj dan. Ivica je zauzeo busiju i čekao. I dočekao je. Još jednom se na brzinu preslišao, zauzeo nizak start i krenuo. Ne samo da je krenuo, već je i stigao tamo gde je naumio. Sve je bilo kao po loju. Čak je i Donald pohvalio njegovu inventivnost.
- Sećam te se mali. Dobre one ribe bile što si ih doveo. A, lepo i pričaš engleski, popravio si se – primeti Donald.
- Jes, jes, ooo, no, nouu – odgovori mu Ivica besan što je i predsednik Amerike primetio da se popravio u kilaži.
I uspeo je naš Ivica da pita Donalda i onu spornu rečenicu. I odgovori mu Donald, na čistom engleskom –Jes aj ken. Zapisa adresu i vreme na parčetu papira, a Ivicu obasja oreol zadovoljstva što je ostvario još jednu važnu diplomatsku pobedu za našu Serbiju, not Siberiju.
Ove rečenice, napisane na ćiriličnoj verziji engleskog jezika, mučeni šef srpske delegacije je noćima vežbao, jer kao što je svima poznato, naš ministar je jedan od retkih koji ne govori engleski. Na srpskom da mu se obrati nije išlo, jer je predsednik Amerike jedan od ogromnog broja Amerikanaca koji ne govore srpski.
Vežbao je i vežbao do iznemoglosti. Čak ga je i predsednik Srbije preslišavao i pokušao da ubaci još jednu rečenicu – Maj frend, ken ju mit vit maj koleg in Vajt haus.
- Ne mogu ti ja to predsedničke. Dovoljno je i ovoliko, veruj mi. Donald je car, shvatiće on sve čim me prepozna. Zato i fotografije nosim. Možda mu čak izvučem i neku kintu da ih otkupi – reče mu Ivica.
- Ma potrudi se malo. Nemoj da spavaš, vežbaj celu noć. Ja mora da ga vidim. Sanjao sam da smo se čak četiri puta rukovali. Ej četiri puta, više nego bilo koji zvaničnik u novijoj istoriji Donalda Trampa – reče mu prezident of Serbija, not Siberija.
Ivica promprlja u sebi i poče odmah naglas – Helou mister prezident.... Znao on da nije lako naučiti toliko gradiva za nekoliko noći dok te svetla Njujorka mane sa prozora hotelske sobe na Ist Riveru. Učio je on, bio student generacije, ali taj engleski mu je bio mrzao odavno. Sada, međutim, mora da se potrudi, jer je sudbina zemlje u njegovim rukama, odnosno fotografijama i u nadi će se se Donald setiti.
Pored ultarbrzog kursa engleskog, pred Ivicom su bile i fizičke pripreme – brza tranzicija iz niskog starta do pojavljivanja pred željenim subjektom. I to je morao da radi, a znamo svi da nije baš u nekoj fizičkoj kondiciji.
Konačno je došao i taj dan. Ivica je zauzeo busiju i čekao. I dočekao je. Još jednom se na brzinu preslišao, zauzeo nizak start i krenuo. Ne samo da je krenuo, već je i stigao tamo gde je naumio. Sve je bilo kao po loju. Čak je i Donald pohvalio njegovu inventivnost.
- Sećam te se mali. Dobre one ribe bile što si ih doveo. A, lepo i pričaš engleski, popravio si se – primeti Donald.
- Jes, jes, ooo, no, nouu – odgovori mu Ivica besan što je i predsednik Amerike primetio da se popravio u kilaži.
I uspeo je naš Ivica da pita Donalda i onu spornu rečenicu. I odgovori mu Donald, na čistom engleskom –Jes aj ken. Zapisa adresu i vreme na parčetu papira, a Ivicu obasja oreol zadovoljstva što je ostvario još jednu važnu diplomatsku pobedu za našu Serbiju, not Siberiju.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
11. april 2024.
