Инфо

Берза

  • aero 1.676 ▼ -0,36%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.791 ▼ -0,32%
  • impl 3.200 ▲ 4,92%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.025 ▼ -4,03%
  • niis 681 ▲ 0,29%
  • pdcl 10.310 ▲ 24,97%
  • rso17153 103,96 ▲ 0,20%
  • sjpt 143 ▲ 2,14%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(28. септембар 2017.)
ИМАЈУ ЛИ ГРАЂАНИ
ПОВЕРЕЊЕ У ОСИГУРАЊА

НЕВРЕМЕ ПРОЂЕ ШТЕТА ОСТАДЕ

-Чињеница је да код нас људи немају навику да осигуравају своју имовну, поготову јер је то осигурање добровољно, наводи Предраг Станишић, директор главен филијале “Дунав” осигурања Шабац. Свега 5 процената пољопривредног земљишта је осигурано
НЕВРЕМЕ ПРОЂЕ  ШТЕТА ОСТАДЕ
Последње олујно невреме у Шапцу направило је знатну материјалну штету на појединим објектима. За последњих неколико година дешавало се више пута да услед временских непогода буду оштећени како објекти јавне намене, тако и приватне куће. Стручњаци најављују да ће, због промене климе, све чешће бити појаве тзв. пијавица или малих торнада, а штете од њих све веће. Иако је осигурање једини начин да се надокнади штета настала на овај начин и даље мали број грађана одлучује да обезбеди своју имовину. Да ли је узрок томе лоша материјална ситуација или свако рачуна да се неће баш њему десити, али када дође до оштећења имовине јасна је рачуница да неколико хиљада динара годишње није ништа у односу на вишеструку већу штету.
Славиши Машић из Мајура олуја је однела кров у суседно двориште. Штета је око 2.000 евра. Иако животно осигурање имају и он и супруга имовину нису осигурали.
-Направио сам грешку што нисам осигурао кућу, али сада могу само да размишљам о томе шта би било да је било. Олујни ветар се деси једном у пет година. Али ни осигурање није сигурно. Сви гледају да зараде. Знам људе који су нешто осигурали, а касније нису успели да наплате. Немам поверења више ни у шта у овој држави, каже Машић.
Након поплава 2014. године могло се чути да људи нису успели да наплате штету иако су били осигурани од поплава, јер су били осигурани од друге врсте поплаве, нпр. од бујичних вода, а поплавиле су их подземне. Свакако је набоље пре уплате полисе осигурања, добро прочитати шта се поптисује.
-Чињеница је да код нас људи немају много навику да осигуравају своју имовну, поготову јер је то осигурање добровољно. Ни после овог невремена интересовање се није много повећало. Долазили су они који су већ имали штету, али осигурање покрива будуће неизвесне догађаје. Ризици од олује и града покривени су осигурањем од пожара. Један од услова је да ветар мора бити најмање брзине од 17,2 метра у секунди, односно 62 километра на сат. Ова олуја сада је била јача. Сматра се да је дувао ветар ове јачине ако је ломио грање, стабла или оштетио редовно одржаване грађевинске објекте, наводи Предраг Станишић, директор главен филијале “Дунав” осигурања Шабац.
Минимална премија осигурања имовине коју ова кућа нуди креће се од 2.000 динара. Може се плаћати и месечно или квартално. Целокупна сеоска домаћинства, дакле куће са помоћним објектима и пољопривредном механизацијом могу се осигурати за око 10.000 динара.
Банке које дају стамбене или кредите за реконструкцију кућа захтевају да се та имовина и осигура. Према речима Предрага Станишића, на простору Мачванског округа годишње “Дунав” склопи тек између 1.500 и 2.000 полиса осигурања имовине.
Пољопривредници не верују осигуравајућим кућама, тако каже статистика. Свега 5 процената пољопривредног земљишта је осигурано. Осигурава се губитак квалитета, штета од зимских мразева, града пожара и удара грома, олује и суше. То су основни пакети које нуде осигуравајуће куће. У том проценту, који је на нивоу стистичке грешке, најчешће се налазе велики произвођачи воћа, а осигурава се губитак квалитета. Примера ради, ако произвођач гаји шљиву и оштети је град неће моћи да је прода као конзумну већ за даљу прераду, а осигуравајућа кућа ће покрити разлику у цени између конзумне и шљиве за топлу прераду. Цена осигурања пољопривредних усева су различите, у зависноти од зоне ризика. Битан податак је и да република враћа 40 посто од премије осигурања умањено за порез-који износи пет процената. Тако се од 1.000 динара премије осигураном пољопривредном произвођачу враћа око 380 динара. У региону Шапца осигурање за хектар посејане пшенице износи око 2.500 динара док је за кукуруз нешто мање. Плаћа се одмах порез, око 100 динара за хектар, док се остатак новца осигуравајућој кући уплаћује након жетве.
У односу на претходних десетак година проценат осигураног пољопривредног земљишта се ипак повећава чему је допринела конкуренција, позитивна, међу осигуравајућим кућама као и позитивне мере Министарства пољопривреде од 2010. године. Код осигурања ратарских усева за произвођаче није износ суме осигурања проблем него дестимулисаност цене производа житарица - кажу пољопривредни стручњаци. Проценат површина са воћем је у порасту јер ипак на тржишту је тренд откупних цена воћа позитиван што представља и једну врсту стимулације за произвођаче да осигуравају своје културе. -У разговору са већим бројем произвођача који осигуравају усеве а осигурање им представља сигурност и миран сан јер тиме неће бар ништа изгубити ја сам осигурао пшеницу, соју, дуњу и трешњу. За пшеницу сам дао 2.900 динара а за 600 стабала трешње, рачунао сам принос тону и дуњу са приносом од 300 килограма, платио сам осигурање 12.000 динара. Напомињем да сам претходне две године док воће није било у роду осигуравао ове засаде воћа од штете на садницама и то ме је коштало око 3.500 динара укупно. На тај потез осигурања младих садница ме је навела штета од града 2013. и 2014. године када нисам осигурао саднице па сам имао штету од 1.500 евра, а мој комшија је осигурао и за износ који је добио је купио нове саднице. Када сам упоредио штету од 1.500 евра, а сума осигурања је око 30 евра увидео сам грешку, каже један од пољопривредних произвођача из Прњавора.
Ако узмемо просечан принос пшенице од 5 тона по цени од 18 динара за килограм, што је непопуларна цена, вредност робе је 90.000 динара а осигурање око 2.500 динара. Када се све стави на папир рачуница је јасна.
Неразумевање воћара и
осигуравача
Још увек осигуравајуће куће немају разумевања за воћаре код којих дође до оштећења у раним фазама јер и најмањи ожиљак од удара града је за осигуравајуће куће низак проценат, а за произвођача је то одмах друга или трећа класа. Ту се ствара највећи отпор. Већ у фазама зрења, када дође до оштећења, појављује се осигурање квалитета и „заједнички језик“.
М.Ж./М.М.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa