IMAJU LI GRAĐANI
POVERENjE U OSIGURANjA
POVERENjE U OSIGURANjA
NEVREME PROĐE ŠTETA OSTADE
-Činjenica je da kod nas ljudi nemaju naviku da osiguravaju svoju imovnu, pogotovu jer je to osiguranje dobrovoljno, navodi Predrag Stanišić, direktor glaven filijale “Dunav” osiguranja Šabac. Svega 5 procenata poljoprivrednog zemljišta je osigurano
Poslednje olujno nevreme u Šapcu napravilo je znatnu materijalnu štetu na pojedinim objektima. Za poslednjih nekoliko godina dešavalo se više puta da usled vremenskih nepogoda budu oštećeni kako objekti javne namene, tako i privatne kuće. Stručnjaci najavljuju da će, zbog promene klime, sve češće biti pojave tzv. pijavica ili malih tornada, a štete od njih sve veće. Iako je osiguranje jedini način da se nadoknadi šteta nastala na ovaj način i dalje mali broj građana odlučuje da obezbedi svoju imovinu. Da li je uzrok tome loša materijalna situacija ili svako računa da se neće baš njemu desiti, ali kada dođe do oštećenja imovine jasna je računica da nekoliko hiljada dinara godišnje nije ništa u odnosu na višestruku veću štetu.
Slaviši Mašić iz Majura oluja je odnela krov u susedno dvorište. Šteta je oko 2.000 evra. Iako životno osiguranje imaju i on i supruga imovinu nisu osigurali.
-Napravio sam grešku što nisam osigurao kuću, ali sada mogu samo da razmišljam o tome šta bi bilo da je bilo. Olujni vetar se desi jednom u pet godina. Ali ni osiguranje nije sigurno. Svi gledaju da zarade. Znam ljude koji su nešto osigurali, a kasnije nisu uspeli da naplate. Nemam poverenja više ni u šta u ovoj državi, kaže Mašić.
Nakon poplava 2014. godine moglo se čuti da ljudi nisu uspeli da naplate štetu iako su bili osigurani od poplava, jer su bili osigurani od druge vrste poplave, npr. od bujičnih voda, a poplavile su ih podzemne. Svakako je nabolje pre uplate polise osiguranja, dobro pročitati šta se poptisuje.
-Činjenica je da kod nas ljudi nemaju mnogo naviku da osiguravaju svoju imovnu, pogotovu jer je to osiguranje dobrovoljno. Ni posle ovog nevremena interesovanje se nije mnogo povećalo. Dolazili su oni koji su već imali štetu, ali osiguranje pokriva buduće neizvesne događaje. Rizici od oluje i grada pokriveni su osiguranjem od požara. Jedan od uslova je da vetar mora biti najmanje brzine od 17,2 metra u sekundi, odnosno 62 kilometra na sat. Ova oluja sada je bila jača. Smatra se da je duvao vetar ove jačine ako je lomio granje, stabla ili oštetio redovno održavane građevinske objekte, navodi Predrag Stanišić, direktor glaven filijale “Dunav” osiguranja Šabac.
Minimalna premija osiguranja imovine koju ova kuća nudi kreće se od 2.000 dinara. Može se plaćati i mesečno ili kvartalno. Celokupna seoska domaćinstva, dakle kuće sa pomoćnim objektima i poljoprivrednom mehanizacijom mogu se osigurati za oko 10.000 dinara.
Banke koje daju stambene ili kredite za rekonstrukciju kuća zahtevaju da se ta imovina i osigura. Prema rečima Predraga Stanišića, na prostoru Mačvanskog okruga godišnje “Dunav” sklopi tek između 1.500 i 2.000 polisa osiguranja imovine.
Poljoprivrednici ne veruju osiguravajućim kućama, tako kaže statistika. Svega 5 procenata poljoprivrednog zemljišta je osigurano. Osigurava se gubitak kvaliteta, šteta od zimskih mrazeva, grada požara i udara groma, oluje i suše. To su osnovni paketi koje nude osiguravajuće kuće. U tom procentu, koji je na nivou stističke greške, najčešće se nalaze veliki proizvođači voća, a osigurava se gubitak kvaliteta. Primera radi, ako proizvođač gaji šljivu i ošteti je grad neće moći da je proda kao konzumnu već za dalju preradu, a osiguravajuća kuća će pokriti razliku u ceni između konzumne i šljive za toplu preradu. Cena osiguranja poljoprivrednih useva su različite, u zavisnoti od zone rizika. Bitan podatak je i da republika vraća 40 posto od premije osiguranja umanjeno za porez-koji iznosi pet procenata. Tako se od 1.000 dinara premije osiguranom poljoprivrednom proizvođaču vraća oko 380 dinara. U regionu Šapca osiguranje za hektar posejane pšenice iznosi oko 2.500 dinara dok je za kukuruz nešto manje. Plaća se odmah porez, oko 100 dinara za hektar, dok se ostatak novca osiguravajućoj kući uplaćuje nakon žetve.
U odnosu na prethodnih desetak godina procenat osiguranog poljoprivrednog zemljišta se ipak povećava čemu je doprinela konkurencija, pozitivna, među osiguravajućim kućama kao i pozitivne mere Ministarstva poljoprivrede od 2010. godine. Kod osiguranja ratarskih useva za proizvođače nije iznos sume osiguranja problem nego destimulisanost cene proizvoda žitarica - kažu poljoprivredni stručnjaci. Procenat površina sa voćem je u porastu jer ipak na tržištu je trend otkupnih cena voća pozitivan što predstavlja i jednu vrstu stimulacije za proizvođače da osiguravaju svoje kulture. -U razgovoru sa većim brojem proizvođača koji osiguravaju useve a osiguranje im predstavlja sigurnost i miran san jer time neće bar ništa izgubiti ja sam osigurao pšenicu, soju, dunju i trešnju. Za pšenicu sam dao 2.900 dinara a za 600 stabala trešnje, računao sam prinos tonu i dunju sa prinosom od 300 kilograma, platio sam osiguranje 12.000 dinara. Napominjem da sam prethodne dve godine dok voće nije bilo u rodu osiguravao ove zasade voća od štete na sadnicama i to me je koštalo oko 3.500 dinara ukupno. Na taj potez osiguranja mladih sadnica me je navela šteta od grada 2013. i 2014. godine kada nisam osigurao sadnice pa sam imao štetu od 1.500 evra, a moj komšija je osigurao i za iznos koji je dobio je kupio nove sadnice. Kada sam uporedio štetu od 1.500 evra, a suma osiguranja je oko 30 evra uvideo sam grešku, kaže jedan od poljoprivrednih proizvođača iz Prnjavora.
Ako uzmemo prosečan prinos pšenice od 5 tona po ceni od 18 dinara za kilogram, što je nepopularna cena, vrednost robe je 90.000 dinara a osiguranje oko 2.500 dinara. Kada se sve stavi na papir računica je jasna.
Nerazumevanje voćara i
osiguravača
Još uvek osiguravajuće kuće nemaju razumevanja za voćare kod kojih dođe do oštećenja u ranim fazama jer i najmanji ožiljak od udara grada je za osiguravajuće kuće nizak procenat, a za proizvođača je to odmah druga ili treća klasa. Tu se stvara najveći otpor. Već u fazama zrenja, kada dođe do oštećenja, pojavljuje se osiguranje kvaliteta i „zajednički jezik“.
Slaviši Mašić iz Majura oluja je odnela krov u susedno dvorište. Šteta je oko 2.000 evra. Iako životno osiguranje imaju i on i supruga imovinu nisu osigurali.
-Napravio sam grešku što nisam osigurao kuću, ali sada mogu samo da razmišljam o tome šta bi bilo da je bilo. Olujni vetar se desi jednom u pet godina. Ali ni osiguranje nije sigurno. Svi gledaju da zarade. Znam ljude koji su nešto osigurali, a kasnije nisu uspeli da naplate. Nemam poverenja više ni u šta u ovoj državi, kaže Mašić.
Nakon poplava 2014. godine moglo se čuti da ljudi nisu uspeli da naplate štetu iako su bili osigurani od poplava, jer su bili osigurani od druge vrste poplave, npr. od bujičnih voda, a poplavile su ih podzemne. Svakako je nabolje pre uplate polise osiguranja, dobro pročitati šta se poptisuje.
-Činjenica je da kod nas ljudi nemaju mnogo naviku da osiguravaju svoju imovnu, pogotovu jer je to osiguranje dobrovoljno. Ni posle ovog nevremena interesovanje se nije mnogo povećalo. Dolazili su oni koji su već imali štetu, ali osiguranje pokriva buduće neizvesne događaje. Rizici od oluje i grada pokriveni su osiguranjem od požara. Jedan od uslova je da vetar mora biti najmanje brzine od 17,2 metra u sekundi, odnosno 62 kilometra na sat. Ova oluja sada je bila jača. Smatra se da je duvao vetar ove jačine ako je lomio granje, stabla ili oštetio redovno održavane građevinske objekte, navodi Predrag Stanišić, direktor glaven filijale “Dunav” osiguranja Šabac.
Minimalna premija osiguranja imovine koju ova kuća nudi kreće se od 2.000 dinara. Može se plaćati i mesečno ili kvartalno. Celokupna seoska domaćinstva, dakle kuće sa pomoćnim objektima i poljoprivrednom mehanizacijom mogu se osigurati za oko 10.000 dinara.
Banke koje daju stambene ili kredite za rekonstrukciju kuća zahtevaju da se ta imovina i osigura. Prema rečima Predraga Stanišića, na prostoru Mačvanskog okruga godišnje “Dunav” sklopi tek između 1.500 i 2.000 polisa osiguranja imovine.
Poljoprivrednici ne veruju osiguravajućim kućama, tako kaže statistika. Svega 5 procenata poljoprivrednog zemljišta je osigurano. Osigurava se gubitak kvaliteta, šteta od zimskih mrazeva, grada požara i udara groma, oluje i suše. To su osnovni paketi koje nude osiguravajuće kuće. U tom procentu, koji je na nivou stističke greške, najčešće se nalaze veliki proizvođači voća, a osigurava se gubitak kvaliteta. Primera radi, ako proizvođač gaji šljivu i ošteti je grad neće moći da je proda kao konzumnu već za dalju preradu, a osiguravajuća kuća će pokriti razliku u ceni između konzumne i šljive za toplu preradu. Cena osiguranja poljoprivrednih useva su različite, u zavisnoti od zone rizika. Bitan podatak je i da republika vraća 40 posto od premije osiguranja umanjeno za porez-koji iznosi pet procenata. Tako se od 1.000 dinara premije osiguranom poljoprivrednom proizvođaču vraća oko 380 dinara. U regionu Šapca osiguranje za hektar posejane pšenice iznosi oko 2.500 dinara dok je za kukuruz nešto manje. Plaća se odmah porez, oko 100 dinara za hektar, dok se ostatak novca osiguravajućoj kući uplaćuje nakon žetve.
U odnosu na prethodnih desetak godina procenat osiguranog poljoprivrednog zemljišta se ipak povećava čemu je doprinela konkurencija, pozitivna, među osiguravajućim kućama kao i pozitivne mere Ministarstva poljoprivrede od 2010. godine. Kod osiguranja ratarskih useva za proizvođače nije iznos sume osiguranja problem nego destimulisanost cene proizvoda žitarica - kažu poljoprivredni stručnjaci. Procenat površina sa voćem je u porastu jer ipak na tržištu je trend otkupnih cena voća pozitivan što predstavlja i jednu vrstu stimulacije za proizvođače da osiguravaju svoje kulture. -U razgovoru sa većim brojem proizvođača koji osiguravaju useve a osiguranje im predstavlja sigurnost i miran san jer time neće bar ništa izgubiti ja sam osigurao pšenicu, soju, dunju i trešnju. Za pšenicu sam dao 2.900 dinara a za 600 stabala trešnje, računao sam prinos tonu i dunju sa prinosom od 300 kilograma, platio sam osiguranje 12.000 dinara. Napominjem da sam prethodne dve godine dok voće nije bilo u rodu osiguravao ove zasade voća od štete na sadnicama i to me je koštalo oko 3.500 dinara ukupno. Na taj potez osiguranja mladih sadnica me je navela šteta od grada 2013. i 2014. godine kada nisam osigurao sadnice pa sam imao štetu od 1.500 evra, a moj komšija je osigurao i za iznos koji je dobio je kupio nove sadnice. Kada sam uporedio štetu od 1.500 evra, a suma osiguranja je oko 30 evra uvideo sam grešku, kaže jedan od poljoprivrednih proizvođača iz Prnjavora.
Ako uzmemo prosečan prinos pšenice od 5 tona po ceni od 18 dinara za kilogram, što je nepopularna cena, vrednost robe je 90.000 dinara a osiguranje oko 2.500 dinara. Kada se sve stavi na papir računica je jasna.
osiguravača
Još uvek osiguravajuće kuće nemaju razumevanja za voćare kod kojih dođe do oštećenja u ranim fazama jer i najmanji ožiljak od udara grada je za osiguravajuće kuće nizak procenat, a za proizvođača je to odmah druga ili treća klasa. Tu se stvara najveći otpor. Već u fazama zrenja, kada dođe do oštećenja, pojavljuje se osiguranje kvaliteta i „zajednički jezik“.
M.Ž./M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
