Инфо

Берза

  • aero 1.687 ▲ 0,24%
  • alfa 33.600 ⚫ -0,00%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • epen 14.000 ▲ 4,46%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 148 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.900 ▲ 0,80%
  • mtlc 2.037 ▲ 1,85%
  • niis 688 ▲ 1,18%
  • rmks 1.570 ▲ 4,53%
  • rso1491 141,90 ▲ 0,54%
  • rvst 1.950 ⚫ 0,00%
  • sjpt 140 ▲ 3,70%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(28. септембар 2017.)
Опсежним истраживањима археолог Миливој Васиљевић је дошао до драгоцених података о становништву, ушоравању и најранијим досељавањима у Мачву, што је сабрао и објавио у књизи “Мачва историја становништво.” Фељтон који објављујемо у “Гласу Подриња” користећи као извор највише ову књигу, говори управо о томе.
СТАНОВНИШТВО, УШОРАВАЊЕ И НАЈРАНИЈА ДОСЕЉАВАЊА У МАЧВУ

Брат главни надзорник

Први попис становништва у Мачванској кнежевини реализован 1818. године говори о повећању броја села у троуглу између Саве, Дрине и Цера, захваљујући постепеном побољшању живота људи у овом крају. Тада је забележено 30 села у распону од 25 кућа у Раденковићу до 201 у Богатићу. Ушоравање први подухват, ради лакшег управљања и спровођења контроле власти
У Мачви има људи које чим видиш, одмах заволиш, говорио је и писао Јанко Веселиновић. Други мачвански великан писане речи Милорад Панић-Суреп каже да је Мачване лако препознати. Брзо се издају да највише на свету воле слободу, шалу и тркачке коње, писао је Суреп.
Данас далеке 1818. године када је у Књажевини Мачви направљен први попис становништа забележена су мала села у која су убројана она до 50 кућа. Поред Раденковића ту су и Скрађани (30), Штитар (43). Узвеће (47), Шеварице (48) и Метковић (48) кућа.
Другу групу чинила су села средње величине чији се број кућа кретао од 50 до 100. У та су сврстали: Баново Поље (70), Белотић (53), Дреновац (94), Засавица (95), Дубље (94), Змињак (70), Петловача (73), Рибари (80), Слепчевић (65) и Табановић (60) кућа.
Већа села те 1818. године чинила су: Богатић (201), Бадовинци (150), Глушци (132), Клење (102), Липолист (111) и Прњавор (133) куће.
Бројни подаци говоре да се захваљујући интензивнијем економском развоју и побољшању услова живота број кућа у Мачви брзо увећавао. Тако их према попису из 1827. има 2.813, 1829-2894., пет година касније 3128. На крају овог периода 1832. године забележено је 3.427 кућа у Мачви. Нема сумње да се овај број стално увећавао. Прецизни статистичари бележе да је у тефтеру пореских глава из 1819. у Мачви регистровано 2.461 пореска глава, а наредних година знатно више. Број се увећавао више механичким путем (насељавање) него природним прираштајем.
Касније, пише археолог Васиљевић стварањем државе, укидањем турског феудалног система, добијањем земље у својину, сређивањем политичких и економских односа повећано је опште материјално стање које се одржавало на све већем природном прираштају становника.
На ред је дошло и ушоравање села које је третирано као велики подухват. Десило се то у периоду од 1828. до 1835. Дотадашњи начин становања по кућама “разбацаним” у шумама, одговарао је ратним приликама у борби против Турака. После Другог Српског устанка ствари су се промениле.
Књаз Милош је у то доба много радио на томе да се куће некако “сабију”, створи више обрадивог земљишта и простора за насељавање новопридошлица. Властима је свакако било лакше управљати ушореним селима. За то Милош ангажује брата, управника шабачке нахије господара Јеврема Обреновића који постаје главни надзорник и спроводник радова око “сабијања” и ушоравања села. У том смислу је и његова наредба, уствари пренета заповест Књаза Милоша коју је саопштио априла 1830. године на Скупштини нахије шабачке да се поред равничарских ушоравају и брдска села. Уследили су велики отпори овој акцији, посебно у Петковици, Белој реци, Чокешини и Равњу, селу које је последње ушорено, док су прва три од поменутих само “сабијена”.
Мачвани ушоравају села по угледу на сремце. Најпростији је први линеарни тип, са једном главном улицом. (Мачванска Митровица, Засавица, Раденковић, Дреновац, Табановић, Петловача, Дуваниште, Липолист, Змињак, Скрађани и Баново Поље.
Други тип шорења села су са две улице које се састају у косом углу. (Равње, Причиновић, Совљак, Ноћај и Салаш Ноћајски).
Трећи тип је крстасти и састоји се од два шора који се секу у крсту. (Метковић, Узвеће, Глушци, Белотић, Штитар, Слепчевић, Рибари, Шеварице и Глоговац).
У четврти тип сврстана су села код којих главну улицу преседају попреко две или више у облику крста. (Богатић, Дубље, Прњавор, Бадовинци, Црна Бара и Клење.
Данас многа села немају првобитан облик, јер је стари поремећен ширењем села и оснивањем нових улица.
ФАНТАСТИКА, САН И МАШТА
Мало је познато да су досељеници у Мачву који су долазили на просторе велике српске равнице из својих крајева доносили снове, машту и фантастику, тек ови појмови дубоко су укорењени у судбине људи који су населили простор између две реке и једне планине. Ван сумње је чињеница да су их добро “снимили” сликари неформалне мачванске сликарске школе на челу са генијалним Милићем од Мачве. Истина је и то да ове људе живот никада није штедео.
Обраћају ћи им се Томислав Арсеновић пише: О, ви мачвански ратари, косци и чобани, колебари и пчелари, ви бостанџије, ви старци са лулама у устима, ви старице са изгрченим прстима на рукама, како сте били спокојни и мудри, сиромашни и богати, како нисте кукали над својим судбинама, како нисте обарали споменике својих предака?
Љ. Ђукић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa