Razgovor sa dr Lukom NenadoviĆem članom istraživačke grupe Instituta za fiziku
Kako nam veštačka inteligencija menja život?
„Ispostavilo se da programi veštačke inteligencije mogu da komponuju muziku u izabranom žanru, mogu da napišu nedostajuće delove „Igre prestola“, izmisle nov jezik, modifikuju kvantnu teoriju. Mi još uvek nemamo jasnu predstavu o mogućnostima i krajnjim konsekvencama primene veštačke ineligencije“
Razni „pametni“ uređaji se nalaze svuda oko nas i postaju naša svakodnevica. Oni transformišu naše lične potrebe i čine savremeni način života nezamislivim bez njihovog postojanja. Kako će u budućnosti napredovati tehnologija i kako će u skladu sa tim menjati dalje naše živote, za Glas Podrinja je pričao dr Luka Nenadović. On je član istraživačke grupe za gravitaciju, teoriju polja i elementarne čestice Instituta za fiziku i Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i stručni saradnik za naučnu oblast fizike na Visokoj medicinskoj i poslovno-tehnološkoj školi strukovnih studija u Šapcu. Sve zastupljenija primena veštačke inteligencije u nauci i tehnici navela je i našeg sagovornika da se uključi u ovu oblast, odnosno da počne sve više da se bavi mašinskim učenjem i dubokim neuronskim mrežama.
Kako biste objasnili ljudima koji se ne bave stručno ovom temom šta je veštačka inteligencija?
-U najširem smislu, veštačka inteligencija je pokušaj da se pomoću računara (odnosno mašinski) oponašaju humane kognitivne funkcije poput rešavanja problema, klasifikacije, vrednovanja i najvažnije - učenja. Najveća podgrupa onoga što mi danas nazivamo veštačkom inteligencijom je mašinsko učenje. Mašinsko učenje je specijalna grupa algoritama koja omogućava računarima da izvršavaju zadatke na osnovu onoga što nauče, podataka koje prikupe, a da pritom nisu za to eksplicitno isprogramirani. Mi se svakodnevno srećemo sa ovim programima. Svaki put kada nešto pretražujete na Guglu, on vam nudi predloge pretrage za koje očekuje da će vam odgovarati. On to čini naučeno, na osnovu veoma velikog broja podataka o pretragama i reakcijama svojih klijenata sa mreže. Svaki put kada izaberete neki od predloga vi dalje trenirate ovaj program veštačke inteligencije.
Stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije se uglavnom slažu oko toga da je robotska revolucija uveliko u toku, da se nezaustavljivo širi i raste. Šta bi po Vašem mišljenju bili do sada najznačajniji dometi ove revolucije?
-Ova revolucija je posledica sve sposobnijih računara i sve većeg broja podataka koje generišemo. Mi živimo u eksponencijalnim vremenima kada su u pitanju podaci. Njihova količina se trenutno duplira na svakih par godina. Sada se u svim oblastima nauke i tehnike dešava da se dobija veoma velika količina podataka koju još uvek nema ko da obradi. Razvilo se i posebno zanimanje koje se bavi obradom ovako velikog broja podataka. Ovo zanimanje ima i svoje ime - dejta sajens ili nauka o podacima. Ovo zanimanje koje je trenutno najtraženije od svih je ujedno i najmlađe i veoma dobro plaćeno. Toliko je novo da nema još uvek svoj analogon u srpskom jeziku. Primena je za sada najprisutnija u osiguravajućim društvima koja prikupljaju podatke o klijentima i rizicima, bankama, investicionim fondovima i vojsci, a li se očekuje da ova primena bude sve masovnija i prisutna u svim društvenim delatnostima. Danas policija u Kaliforniji koristi algoritme za predviđanje krivičnih dela. Na osnovu tih veoma dobrih prediktivnih sposobnosti programa policija uspeva da osujeti pokušaje izvršenja ovih dela i značajno spusti nivo kriminala u određenim predgradjima.
- Stiven Hoking zastupa mišljenje da bi veštačka inteligencija mogla „u potpunosti da uništi ljudski rod“ i izgleda nije jedini koji to misli. Ima li veštačka inteligencija i svojih loših strana? Ako ima, koje su?
-Da, na to upozorava veoma značajan broj ljudi relevantnih u ovoj oblasti. Gde tu leži opasnost? Postoje istraživanja koja navode na zaključak da inteligentni agensi koji su isprogrmirani da budu kooperativni u jednom trenutku mogu da postanu kompetitivni. To znači da bi teorijski moglo da se desi da imamo program koji je napravljen da služi čoveku, ali da posle nekog vremena on nauči da to možda za njega i nije najbolja opcija i da onda identifikuje čoveka kao neprijatelja. Tako nešto bi moglo da se desi sa autonomnim oružjem koje je zasnovano na veštačkoj inteligenciji, a čija se zabrana na medjunarodnom nivou sve češće pominje.
Možemo li očekivati da će roboti u nekoj budućnosti zameniti ljude i njihov rad?
-U nekim oblastima se to već dešava. Ispostavilo se da programi veštačke inteligencije mogu da komponuju muziku u izabranom žanru, mogu da napišu nedostajuće delove „Igre prestola“, izmisle nov jezik, modifikuju kvantnu teoriju. Mi još uvek nemamo jasnu predstavu o mogućnostima i krajnjim konsekvencama primene veštačke ineligencije.
Kako je ova vrsta nauke i naučnika zastupljena u Srbiji? Koliki im se značaj pridaje?
Ovo je još sve toliko novo da nema široke i sistemske primene. Za sada je sve na pojedincima i njihovom ličnom entuzijazmu, jer je nauka u Srbiji finansirana na takav način da možemo slobodno da kažemo da je to jedan volonterski poziv. Skoro sam bio na jednoj medjunarodnoj konferenciji iz astrofizike gde sam video da su tehnike mašinskog učenja (ML) tek počele da se primenjuju. Sa druge strane postoje firme u Srbiji koje već uveliko koriste ML algoritme u svom radu. Jedna od najznačajnijih novijih primena je personalizovana genska terapija gde ML algoritmi imaju značajnu ulogu u sekvenciranju DNK lanca i identifikovanju potencijalnih mutacija. Jedna američko-srpska firma koja se zove Seven Bridžis Dženomiks (Seven Bridges Genomics) je pionir u ovoj oblasti. Svakako da će se ovome tek pridavati sve veći značaj.
Činjenica je da tehnologija može biti korišćena na dobar ili loš način, zavisi u čijim se rukama nađe. Svedoci smo njenog iskorišćavanja u svrhe nadzora i ograničavanja privatnosti. Radi li se na osiguravanju toga? Koliko smo uopšte sposobni da se zaštitimo?
-Čim odete na internet i ako imate nedovoljno zaštićene naloge na društvenim mrežama vi ste već napravili značajan kompromis kada je vaša privatnost u pitanju.Ako želimo da govorimo o veštačkoj inteligenciji u najširem smislu ne možemo sa sigurnošću ništa da tvrdimo. Postoje dva interesantna primera iz kojih možemo da vidimo da se ovakvi programi i ne mogu napraviti tako da sa sigurnošću možemo da im stavimo nešto što bi za njih bila apsolutna zabrana. Jedan primer je program dubokog učenja koji je posle nekog vremena počeo da modifikuje sopstveni algoritam tako što je ubacivao delove algoritama drugih programa koje je našao na mreži. Tu onda mi više ne možemo ništa da učinimo. Drugi primer su dva inteligentna agensa u laboratorijama Fejsbuka koja su u početku bila isprogramirana da komuniciraju na engleskom jeziku. Posle nekog vremena desilo se to da su ovi agensi modifikovali, a naposletku potpuno izmenili jezik medjusobne komunikacije. Operateri koji su nadgledali ove procese su na kraju isključili ceo program jer nisu više mogli da protumače novostvoreni jezik.
Kako biste objasnili ljudima koji se ne bave stručno ovom temom šta je veštačka inteligencija?
-U najširem smislu, veštačka inteligencija je pokušaj da se pomoću računara (odnosno mašinski) oponašaju humane kognitivne funkcije poput rešavanja problema, klasifikacije, vrednovanja i najvažnije - učenja. Najveća podgrupa onoga što mi danas nazivamo veštačkom inteligencijom je mašinsko učenje. Mašinsko učenje je specijalna grupa algoritama koja omogućava računarima da izvršavaju zadatke na osnovu onoga što nauče, podataka koje prikupe, a da pritom nisu za to eksplicitno isprogramirani. Mi se svakodnevno srećemo sa ovim programima. Svaki put kada nešto pretražujete na Guglu, on vam nudi predloge pretrage za koje očekuje da će vam odgovarati. On to čini naučeno, na osnovu veoma velikog broja podataka o pretragama i reakcijama svojih klijenata sa mreže. Svaki put kada izaberete neki od predloga vi dalje trenirate ovaj program veštačke inteligencije.
Stručnjaci iz oblasti veštačke inteligencije se uglavnom slažu oko toga da je robotska revolucija uveliko u toku, da se nezaustavljivo širi i raste. Šta bi po Vašem mišljenju bili do sada najznačajniji dometi ove revolucije?
-Ova revolucija je posledica sve sposobnijih računara i sve većeg broja podataka koje generišemo. Mi živimo u eksponencijalnim vremenima kada su u pitanju podaci. Njihova količina se trenutno duplira na svakih par godina. Sada se u svim oblastima nauke i tehnike dešava da se dobija veoma velika količina podataka koju još uvek nema ko da obradi. Razvilo se i posebno zanimanje koje se bavi obradom ovako velikog broja podataka. Ovo zanimanje ima i svoje ime - dejta sajens ili nauka o podacima. Ovo zanimanje koje je trenutno najtraženije od svih je ujedno i najmlađe i veoma dobro plaćeno. Toliko je novo da nema još uvek svoj analogon u srpskom jeziku. Primena je za sada najprisutnija u osiguravajućim društvima koja prikupljaju podatke o klijentima i rizicima, bankama, investicionim fondovima i vojsci, a li se očekuje da ova primena bude sve masovnija i prisutna u svim društvenim delatnostima. Danas policija u Kaliforniji koristi algoritme za predviđanje krivičnih dela. Na osnovu tih veoma dobrih prediktivnih sposobnosti programa policija uspeva da osujeti pokušaje izvršenja ovih dela i značajno spusti nivo kriminala u određenim predgradjima.
- Stiven Hoking zastupa mišljenje da bi veštačka inteligencija mogla „u potpunosti da uništi ljudski rod“ i izgleda nije jedini koji to misli. Ima li veštačka inteligencija i svojih loših strana? Ako ima, koje su?
-Da, na to upozorava veoma značajan broj ljudi relevantnih u ovoj oblasti. Gde tu leži opasnost? Postoje istraživanja koja navode na zaključak da inteligentni agensi koji su isprogrmirani da budu kooperativni u jednom trenutku mogu da postanu kompetitivni. To znači da bi teorijski moglo da se desi da imamo program koji je napravljen da služi čoveku, ali da posle nekog vremena on nauči da to možda za njega i nije najbolja opcija i da onda identifikuje čoveka kao neprijatelja. Tako nešto bi moglo da se desi sa autonomnim oružjem koje je zasnovano na veštačkoj inteligenciji, a čija se zabrana na medjunarodnom nivou sve češće pominje.
Možemo li očekivati da će roboti u nekoj budućnosti zameniti ljude i njihov rad?
-U nekim oblastima se to već dešava. Ispostavilo se da programi veštačke inteligencije mogu da komponuju muziku u izabranom žanru, mogu da napišu nedostajuće delove „Igre prestola“, izmisle nov jezik, modifikuju kvantnu teoriju. Mi još uvek nemamo jasnu predstavu o mogućnostima i krajnjim konsekvencama primene veštačke ineligencije.
Kako je ova vrsta nauke i naučnika zastupljena u Srbiji? Koliki im se značaj pridaje?
Ovo je još sve toliko novo da nema široke i sistemske primene. Za sada je sve na pojedincima i njihovom ličnom entuzijazmu, jer je nauka u Srbiji finansirana na takav način da možemo slobodno da kažemo da je to jedan volonterski poziv. Skoro sam bio na jednoj medjunarodnoj konferenciji iz astrofizike gde sam video da su tehnike mašinskog učenja (ML) tek počele da se primenjuju. Sa druge strane postoje firme u Srbiji koje već uveliko koriste ML algoritme u svom radu. Jedna od najznačajnijih novijih primena je personalizovana genska terapija gde ML algoritmi imaju značajnu ulogu u sekvenciranju DNK lanca i identifikovanju potencijalnih mutacija. Jedna američko-srpska firma koja se zove Seven Bridžis Dženomiks (Seven Bridges Genomics) je pionir u ovoj oblasti. Svakako da će se ovome tek pridavati sve veći značaj.
-Čim odete na internet i ako imate nedovoljno zaštićene naloge na društvenim mrežama vi ste već napravili značajan kompromis kada je vaša privatnost u pitanju.Ako želimo da govorimo o veštačkoj inteligenciji u najširem smislu ne možemo sa sigurnošću ništa da tvrdimo. Postoje dva interesantna primera iz kojih možemo da vidimo da se ovakvi programi i ne mogu napraviti tako da sa sigurnošću možemo da im stavimo nešto što bi za njih bila apsolutna zabrana. Jedan primer je program dubokog učenja koji je posle nekog vremena počeo da modifikuje sopstveni algoritam tako što je ubacivao delove algoritama drugih programa koje je našao na mreži. Tu onda mi više ne možemo ništa da učinimo. Drugi primer su dva inteligentna agensa u laboratorijama Fejsbuka koja su u početku bila isprogramirana da komuniciraju na engleskom jeziku. Posle nekog vremena desilo se to da su ovi agensi modifikovali, a naposletku potpuno izmenili jezik medjusobne komunikacije. Operateri koji su nadgledali ove procese su na kraju isključili ceo program jer nisu više mogli da protumače novostvoreni jezik.
K. Antonić
Najnoviji broj
18. april 2024.
