PLAVA PLANINA VELIKIH MOGUĆNOSTI

Načelnik Mačvanskog upravnog okruga Dragoslav Milanović, rođeni Šapčanin, osnovno i srednjoškolsko obrazovanje stekao je u rodnom gradu, a diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
U Okružnom tužilaštvu, gde je radio 20 godina, prošao je put od pripravnika do opštinskog tužioca, a decembra 2014. godine izabran je za načelnika Mačvanskog upravnog okruga. Novi posao radi već treću godinu. Povod našeg razgovora za „Glas Podrinja” je objavljivanje Odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene planine Cer (“Službeni glasnik” Republike Srbije) koju je potpisala predsednica Vlade Ana Brnabić i predstojeće učešće delegacije Mačvanskog i Kolubarskog okruga predvođene načelnikom Milanovićem na šestom Sveslovenskom ekonomskom forumu u Barjansku, prestonici istoimene ruske gubernije.
- Cilj je dvojak. Prvi je da “Plava planina”, kako Cer drugačije zovu, dobije na većem značaju u širokom istorijskom i kulturnom smislu kakav zaslužuje. Mogućnosti su velike. Drugi je da kroz projekat memorijalnog kompleksa ta planina (Cer) u širem obuhvatu područja, bude stavljena u funkciju turizma.
U tom smislu prvi korak je Odluka Vlade o izradi Prostornog plana koji obuhvata tridesetak hektara (delove teritorija grada Šapca i Loznice - katastarske opštine sela koja pripadaju ovim gradovima). Rok za izradu nacrta Prostornog plana je 12 meseci od dana stupanja na snagu objavljene Odluke. Sredstva za izradu obezbeđuje Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture. Drugi je formiranje posebnog preduzeća, čiji će većinski vlasnik biti država(51 odsto) dok bi lokalne samouprave dobile po pet, a gradovi po 7 odsto vlasništva. Odluku Saveta okruga svi su prihvatili. Lokalne samouprave su je verifikovale na sednicama svojih skupština, osim šabačke Gradske skupštine koja ovakav predlog nije ni stavljala na dnevni red svog zasedanja, kaže na početku ovog razgovora Milanović.
Kakvi su izgledi da buduće preduzeće zaživi?
- Nosilac ovog dela posla je Republika Srbija. Uskoro se očekuje potpisivanje Ugovora o formiranju pomenutog preduzeća u Ministarstvu privrede. Vlada u buduće preduzeće ulaže pet miliona evra. Postaje većinski vlasnik, a nije isključena mogućnost učešća drugih zainteresovanih. Biće registrovano u APR. Postoji gotov projekat o istorijskoj i turističkoj afirmaciji Cera koji prihvata i već izgrađene sadržaje. Realizacija bi išla u tri faze. Osim izgradnje memorijalnog kompleksa gde je centralni spomenik pomirenja, gradili bi se prilazni putevi i drugi turistički sadržaji koji treba da omoguće brži ekonomski razvoj ovog kraja.
Bili ste na čelu delegacije Mačvanskog okruga na petom Sveslovenskom privrednom forumu u Barjansku, a predvodićete i delegaciju okruga Mačvanskog i Kolubarskog u novembru ove godine na šestom Sveslovenskom forumu u istom gradu ove velike ruske gubernije. Kako procenjujete mogućnosti ulaganja ruskog kapitala u privredni razvoj Mačvanskog okruga?
- Mogućnosti su velike i značajne. Postoje i nagoveštaji. Potpisali smo dva protokola o saradnji. Barjansk je veliki centar agrarnog obrazovanja u Rusiji. Posetili smo njihov Univerzitet i dogovorili saradnju u šta će se posebno uključiti Srednja poljoprivredna škola u Šapcu, a početkom decembra prošle godine gradonačelnik Barjanska je boravio u Bogatiću s ciljem, uključenja ruskih investitora u projekat korišćenja tople vode pronađene u Mačvi. Očekujem konkretizaciju te saradnje koja se odnosi i na izgradnju spomen-kompleksa na Ceru.
Koliko će dolazak u Šabac velike japanske kompanije Jazaki značiti za ukupan privredni oporavak?
- Svaki strani investitor je dobrodošao. Naglašavam da mi nismo postavili zid između države i domaćih investitora koji su isto dobrodošli. “Jazaki” je ozbiljan investitor. Radi se o kapitalnom poslu za šta je garanciju dala i Vlada Srbije.
Govori se mnogo o potrebi većeg zapošljavanja mladih, gde vidite njihove najveće šanse u Mačvanskom okrugu?
Neophodan je svež kapital, a opštine treba međusobno više da sarađuju i pomažu jedne drugima. Posedujemo dobro obučenu radnu snagu, a kroz dualno obrazovanje još su veće mogućnosti za njihovo uključenje u radni proces. Poljoprivreda mora biti podignuta na viši nivo. Uz postojeće potencijale, pomoć i koordinaciju resornog Ministarstva tu vidim velike mogućnosti.
Kako koordinirate radom lokalnih samouprava, budući da su na njihovom čelu ljudi različitih političkih opredeljenja?
Koordinacija rada odvija se kroz neposrednu saradnju na terenu, a u dva meseca održavamo i sednice Saveta okruga. Pitanja o kojima se razgovara i rešenja su takva da uglavnom nema politizacije i nesuglasica s tim u vezi.
Koliko je učinjeno da inspekcijski nadzor bude efikasniji i građanima vrati nadu u postojanost i lakši pristup državnim službama?
Građani treba da znaju da je moj posao koordinatorski. Nastojimo da im pomognemo ili na ličnu inicijativu ili po nalogu Ministarstva. Zajednički kolegijum uz prisustvo najodgovornijih ljudi je dobar put ka rešavanju problema. To treba praktikovati.