Berza

  • aero 869 ▼ -3,01%
  • dinnpb 3.650 ⚫ 0,00%
  • enhl 645 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.040 ▲ 3,90%
  • fito 2.800 ▼ -0,04%
  • impl 3.300 ▲ 2,74%
  • irtl 755 ▲ 11,03%
  • jgpk 2.018 ▼ -0,10%
  • kmbn 3.249 ▼ -1,55%
  • kmbnpb 1.295 ▲ 3,60%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • rso19182 104,60 ▲ 1,74%
  • stotn 180 ▼ -10,00%
  • tgas 11.605 ▼ -1,98%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.760 ⚫ 0,00%
  • ztpk 460 ▲ 2,22%
(21. septembar 2017.)
VIŠEDECENIJSKO FUDBALSKO NADMETANjE VALjEVSKIH I KOCELjEVAČKIH ADVOKATA

RIVALI SAMO NA TERENU

Dva grada, skoro tri decenije opstaju u pravom, sportskom prijateljstvu, koje se posle utakmice pretvara u pesničke,književne večeri, u istorijske...Pravo je uživanje slušati priče od istorije i politike preko poezije do muzike. Nađe se harmonika, nađe se i pevač
RIVALI SAMO  NA TERENU
Početkom devedesetih godina prošlog veka, u vreme raspada tadašnje Jugoslavije, grupa valjevskih i koceljevačkih advokata, na inicijativu Ivana Milosavljevića Ice i Zlatana Brkića, odlučila je da otpočne sportsko druženje. Već 27 godina sreda je dan rezervisan za fudbalsko nadmetanje veterana dva grada koje neretko ima i tzv. “treće poluvreme”. Akteri ove priče sa ponosom ističu da svoje rivalstvo na terenu nisu prekidali ni za vreme bombardovanja zemlje. Za više od četvrt veka odigrano je gotovo 1.400 utakmica a u ukupnom skoru Koceljevci su uspešniji. Međutim, rezultat nije, kako ističu, suština ovih susreta.
– Fudbalsko druženje traje već punih 26 godina i 27. je nastala. Sjajno se družimo, postali smo lični prijatelji, dobri drugari...Rivalitet na fudbalu je izražen i jak, ali posle toga, skoro uvek je treće poluvreme. Promenilo se za ovih više od četvrt veka otprilike 200 ljudi i sa jedne i sa druge strane. Koceljevci su u pobedama gledano možda nešto bolji, ali smo mi od njih stariji u proseku 12 godina. Za sve ove godine bilo je sjajnih doživljaja i pregršt anegdota. U vreme kada počinje rat u državi, kada se raspada Jugoslavija, mi počinjemo da se družimo. I druže se ljudi iz dva grada. U Srbiji verovatno postoje starije generacije, rekreativci koji se bavi nekim sportom, ali dva grada da se druže ovako, to Boga mi, ne verujem da ima- priča Miloš Cvejić (68), advokat iz Valjeva i jedan od osnivača druženja.
Najstariji među fudbalerima je inicijator ovih susreta Ivan Milosavljević Ica koji, uprkos devetoj deceniji života, još nije okačio kopačke o klin. Trećeg od osnivača sa valjevske strane, Luku Aćimovića, takođe advokata, zdravstveni razlozi su sprečili da bude aktivan na terenu, ali ne i da bude stalno prisutan na ovim susretima.
– Imam 67 godina i u zadnje dve ne igram fudbal iz zdravstvenih razloga, ali sam ipak stalno na ovim našim druženjima. Fudbalsko druženje koje smo započeli pre 27 godina preraslo je u pravo prijateljstvo. To je suština cele priče i to je ono što je neprocenjivo- kaže Luka.
Među fudbalskim veteranima prijatelje je pre 17 godina pronašao još jedan valjevski advokat Miloš Filipović koji je istakao da su oni tu da podele i srećne i teške trenutke.
– Meni je u jednom trenutku bilo teško. Kada mi je supruga preminula svi su došli i to se ne zaboravlja. Mi jesmo rivali na terenu, ali smo u životu postali veliki prijatelji- napominje Miloš.
Član valjevske ekipe je i advokat Milorad Ilić koji se ovom društvu priključio krajem 90-ih godina prošlog veka.
– Susreti advokata Valjeva i Koceljeve su već uveliko trajali. Druženja organizujemo naizmenično. Da ne uživam u ovim trenutcima, sigurno ne bih bio tu. U valjevskoj ekipi svi imaju preko 60 godina, a doajen je naš advokat Ica koji ima preko 80- kaže Milorad.

Među onima koji su pre 27 godina predstavljali koceljevačke advokate i inicirali ovo fudbalsko nadmetanje i sportsko druženje sa kolegama bio je Zlatan Brkić.
– Bilo nas je u to vreme šest advokata. Od tog broja dvojica su imala dve leve noge. Treći je bio fudbaler, ali je prešao u drugo, pa i u treće stanje i više ne igra. U igri smo ostali samo kolega Pajići i ja. Nikada nisam igrao fudbal i jedino sam branio. Igra se godinama i napravio se rivalitet. Kopačke ćemo okačiti o klin tek posle kolege Ice koji je najstariji ali još uvek igra- priča Zlatan koji već godinama uspešno brani gol koceljevačke ekipe.
U nedostatku advokata fudbalera timu iz Koceljeve priključio se Milovan Savić Saka koji je u to vreme radio u Upravi prihoda.
– Za sve ove godine bilo je dosta zanimljivosti i dešavanja, tako da mi je skoro svaka sreda praznik. Duži niz godina sam igrao na mestu centarfora i zahvaljujući saigračima postigao sam dosta golova. Suština ove priče je ipak u nečem drugom, a to je da ovo druženje dosta dugo traje i to u vremenima u kojima su ljudi nervozni i svako u svom problemu i razmišljanju, bez vremena i strpljenja za druge. Ovo je izduvni ventil. Iz ovih druženja su se izrodila prijateljstva- kaže Savić i u šali dodaje da se sredi raduju i žene koje odlaskom supruga na fudbal dobijaju slobodno vreme.
Koceljevci su dobili i internacionalno pojačanje. Naime, Robert Blak iz Londona, koceljevački zet, deo svog odmora iskoristio je za druženje sa advokatima fudbalerima i bio deo ekipe.
– Nisam ovde prvi put. Uživam da igram fudbal i lepo mi je u Srbiji. Volim pečenje i šljivovicu- ističe Robert i dodaje da je navijač Mančester Sitija.
Pre 15-ak godina član koceljevačkog tima postao je i Dragan Đermanović Đele. Govoreći o susretima koji traju skoro tri decenije kaže da je druženje između dva grada prava retkost.
– Zamislite samo 27 godina po 50 utakmica godišnje. Koja je to fascinantna brojka. Ja ne poznajem,ne znam i nisam čuo nigde da u Srbiji ima slična priča. Znam da u Kragujevcu igraju ponedeljkom u pet sati dve ekipe Kragujevčana, podeljene u dva tima, Zvezdu i Partizan. Takođe znam da u Klupcima čudo još veće postoji i da oni igraju u dve ekipe u šest ujutru nedeljom umesto odlaska u lov. Ali nigde nisam čuo da dva grada tako dugo opstanu u jednom pravom, sportskom prijateljstvu, koje se posle utakmice pretvara u pesničke,književne večeri, u istorijske...Pravo je uživanje slušati priče od istorije i politike preko poezije do muzike. Nađe se harmonika, nađe se i pevač...Ja sam zavoleo te ljude kao i oni mene. U našem druženju najmanje ima abrova, a najviše pesme. Od partizanskih i četničkih, preko poezije, do priče o lepim ženama. Opuštena atmosfera koja razgali dušu i čovek taj dan zaboravi na sve pritiske i probleme- priča Đermanović.
Povoda za treće poluvreme, kako kažu, uvek ima i nije ga teško organizovati. Ni mesto nije bitno. Družili su se u baštama, restoranima, na livadama... I baš iz tih druženja izrodila su se prijateljstva, prava i iskrena. E, to je ono što je najdragocenije.
V.Bošković

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa