Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(21. септембар 2017.)
ВИШЕДЕЦЕНИЈСКО ФУДБАЛСКО НАДМЕТАЊЕ ВАЉЕВСКИХ И КОЦЕЉЕВАЧКИХ АДВОКАТА

РИВАЛИ САМО НА ТЕРЕНУ

Два града, скоро три деценије опстају у правом, спортском пријатељству, које се после утакмице претвара у песничке,књижевне вечери, у историјске...Право је уживање слушати приче од историје и политике преко поезије до музике. Нађе се хармоника, нађе се и певач
РИВАЛИ САМО  НА ТЕРЕНУ
Почетком деведесетих година прошлог века, у време распада тадашње Југославије, група ваљевских и коцељевачких адвоката, на иницијативу Ивана Милосављевића Ице и Златана Бркића, одлучила је да отпочне спортско дружење. Већ 27 година среда је дан резервисан за фудбалско надметање ветерана два града које неретко има и тзв. “треће полувреме”. Актери ове приче са поносом истичу да своје ривалство на терену нису прекидали ни за време бомбардовања земље. За више од четврт века одиграно је готово 1.400 утакмица а у укупном скору Коцељевци су успешнији. Међутим, резултат није, како истичу, суштина ових сусрета.
– Фудбалско дружење траје већ пуних 26 година и 27. је настала. Сјајно се дружимо, постали смо лични пријатељи, добри другари...Ривалитет на фудбалу је изражен и јак, али после тога, скоро увек је треће полувреме. Променило се за ових више од четврт века отприлике 200 људи и са једне и са друге стране. Коцељевци су у победама гледано можда нешто бољи, али смо ми од њих старији у просеку 12 година. За све ове године било је сјајних доживљаја и прегршт анегдота. У време када почиње рат у држави, када се распада Југославија, ми почињемо да се дружимо. И друже се људи из два града. У Србији вероватно постоје старије генерације, рекреативци који се бави неким спортом, али два града да се друже овако, то Бога ми, не верујем да има- прича Милош Цвејић (68), адвокат из Ваљева и један од оснивача дружења.
Најстарији међу фудбалерима је иницијатор ових сусрета Иван Милосављевић Ица који, упркос деветој деценији живота, још није окачио копачке о клин. Трећег од оснивача са ваљевске стране, Луку Аћимовића, такође адвоката, здравствени разлози су спречили да буде активан на терену, али не и да буде стално присутан на овим сусретима.
– Имам 67 година и у задње две не играм фудбал из здравствених разлога, али сам ипак стално на овим нашим дружењима. Фудбалско дружење које смо започели пре 27 година прерасло је у право пријатељство. То је суштина целе приче и то је оно што је непроцењиво- каже Лука.
Међу фудбалским ветеранима пријатеље је пре 17 година пронашао још један ваљевски адвокат Милош Филиповић који је истакао да су они ту да поделе и срећне и тешке тренутке.
– Мени је у једном тренутку било тешко. Када ми је супруга преминула сви су дошли и то се не заборавља. Ми јесмо ривали на терену, али смо у животу постали велики пријатељи- напомиње Милош.
Члан ваљевске екипе је и адвокат Милорад Илић који се овом друштву прикључио крајем 90-их година прошлог века.
– Сусрети адвоката Ваљева и Коцељеве су већ увелико трајали. Дружења организујемо наизменично. Да не уживам у овим тренутцима, сигурно не бих био ту. У ваљевској екипи сви имају преко 60 година, а доајен је наш адвокат Ица који има преко 80- каже Милорад.

Међу онима који су пре 27 година представљали коцељевачке адвокате и иницирали ово фудбалско надметање и спортско дружење са колегама био је Златан Бркић.
– Било нас је у то време шест адвоката. Од тог броја двојица су имала две леве ноге. Трећи је био фудбалер, али је прешао у друго, па и у треће стање и више не игра. У игри смо остали само колега Пајићи и ја. Никада нисам играо фудбал и једино сам бранио. Игра се годинама и направио се ривалитет. Копачке ћемо окачити о клин тек после колеге Ице који је најстарији али још увек игра- прича Златан који већ годинама успешно брани гол коцељевачке екипе.
У недостатку адвоката фудбалера тиму из Коцељеве прикључио се Милован Савић Сака који је у то време радио у Управи прихода.
– За све ове године било је доста занимљивости и дешавања, тако да ми је скоро свака среда празник. Дужи низ година сам играо на месту центарфора и захваљујући саиграчима постигао сам доста голова. Суштина ове приче је ипак у нечем другом, а то је да ово дружење доста дуго траје и то у временима у којима су људи нервозни и свако у свом проблему и размишљању, без времена и стрпљења за друге. Ово је издувни вентил. Из ових дружења су се изродила пријатељства- каже Савић и у шали додаје да се среди радују и жене које одласком супруга на фудбал добијају слободно време.
Коцељевци су добили и интернационално појачање. Наиме, Роберт Блак из Лондона, коцељевачки зет, део свог одмора искористио је за дружење са адвокатима фудбалерима и био део екипе.
– Нисам овде први пут. Уживам да играм фудбал и лепо ми је у Србији. Волим печење и шљивовицу- истиче Роберт и додаје да је навијач Манчестер Ситија.
Пре 15-ак година члан коцељевачког тима постао је и Драган Ђермановић Ђеле. Говорећи о сусретима који трају скоро три деценије каже да је дружење између два града права реткост.
– Замислите само 27 година по 50 утакмица годишње. Која је то фасцинантна бројка. Ја не познајем,не знам и нисам чуо нигде да у Србији има слична прича. Знам да у Крагујевцу играју понедељком у пет сати две екипе Крагујевчана, подељене у два тима, Звезду и Партизан. Такође знам да у Клупцима чудо још веће постоји и да они играју у две екипе у шест ујутру недељом уместо одласка у лов. Али нигде нисам чуо да два града тако дуго опстану у једном правом, спортском пријатељству, које се после утакмице претвара у песничке,књижевне вечери, у историјске...Право је уживање слушати приче од историје и политике преко поезије до музике. Нађе се хармоника, нађе се и певач...Ја сам заволео те људе као и они мене. У нашем дружењу најмање има аброва, а највише песме. Од партизанских и четничких, преко поезије, до приче о лепим женама. Опуштена атмосфера која разгали душу и човек тај дан заборави на све притиске и проблеме- прича Ђермановић.
Повода за треће полувреме, како кажу, увек има и није га тешко организовати. Ни место није битно. Дружили су се у баштама, ресторанима, на ливадама... И баш из тих дружења изродила су се пријатељства, права и искрена. Е, то је оно што је најдрагоценије.
В.Бошковић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa