Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(12. oktobar 2017.)
SAVETI

ZAORAVATI KUKURUZOVINU

Šta se dobija, a šta gubi pravilnim tretmanom kukuruzovine. „Vrati zemljištu barem deo onoga što si iz njega izneo!“ pravilno je zaorati kukuruzovinu. Iluzorno je očekivati da se kukuruzovina može uneti u zemlju višekratnim tanjiranjem kao osnovnom obradom za setvu strnih žita. To čak nije ni rentabilno!
Zaoravanje kukuruzovine je najoptimalnija i najpravilnija mera, ne samo za proizvodnju ozimih strnih žita! Često je ta operacija otežana, naročito ako kukuruzovina nije dovoljno usitnjena, ili čak ni to, nego nije prethodno tanjiračom dovoljno „zalepljena“ za zemlju, ili nešto drugo. (Najčudnije su one priče po kojima jedni zaoravaju kukuruzovinu bez problema, a drugi, koji nisu od juče“, to ne mogu nikako!) Naime, paljenjem organskih ostataka izgori i oko 3 tone/ha humusa iz površinskog dela njive. Da bi se taj humus nadoknadio potrebno bi bilo uneti, posle svakog paljenja kukuruzovine ili drugih organskih ostataka preduseva, 30 tona/ha stajnjaka. Ko to čini? Osim toga paljenjem kukuruzovine, zavisno prinosu zrna odnosno količini kukuruzovine, izgubi se volatizacijom („ispari“) 60 - 120 kg čistog azota sa površine od jednog hektara. To je do 300 kg/ha Uree koja, kao ni ostala đubriva, nikad nije dovoljno jeftina! Dakle, paljenjem kukuruzovine se gubi često sav prihod sa jedinice površine! Naročito ako se još bude morala platiti kazna, jer je paljenje organskih ostataka na njivi zabranjeno, kako se ne bi ugrozila, barem tuđa, imovina! Osim zaoravanja kukuruzovine, opravdana je njena upotreba u domaćinstvu. Pri tome na njivi ostaje do 1/3 organskih ostataka, uglavnom otpalog lišća, čijim zaoravanjem ili, u ovom slučaju zatanjiravanjem, za potrebe sejanja ozimih strnih žita nije uvek potrebno unositi dodatne količine azotnih đubriva u obliku Uree, osim onih iz NPK đubriva, jer je opasnost od neželjenjih pojava azotne depresije na usevu strnih žita manja.
Veliki problem je i taj što se prilikom paljenja razvija velika temperatura koja uništava plodnosni sloj zemljišta i ubijaju se korisni mikroorganizami tla, kišne gliste i druge sitne životinje koje su važne za ravnotežu u zemljištu i stvaranje humusa.
Posle paljenja, plodnosni sloj zemljišta je prekriven pepelom, koji se pretvara u prašinu koju lako odnose vetrovi i spiraju kiše, nestaje sloj koji je najbitniji za donošenje roda u sledećoj žetvi.
Poštovani poljoprivredni proizvođači, apelujemo na sve Vas koji ste vlasnici parcela, da ne palite biomasu na svojim njivama, jer na taj način možete izazvati nesagledive štetne posledice kako po Vas tako i po okolinu u kojoj svi mi živimo.
Aleksandar Firaunović predsednik OOZelenih Bogatić

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa