PRETI EPIDEMIJA MALIH BOGINjA
VAKCINA NEMA ALTERNATIVU
Najteža komplikacija kod malih boginja jeste panencefalitis, narodski rečeno upala mozga, koja se često završava smrtnim ishodom. “Država treba da reaguje i zabrani upis u vrtiće i škole dece koja nisu vakcinisana” kaže epidemiolog ZZJZ Šabac dr Nebojša Sofranić. Pregledom vakcinalne kartoteke za 2016. godište ustanovljeno je da 40 odsto dece koja imaju uslov da budu vakcinisana protiv malih boginja, nisu primila vakcinu
Bizarna kampanja protiv vakcinacije dece rezultirala je epidemijom malih boginja na Kosovu i Metohiji. Pojedinačni slučajevi registrovani su i u centralnoj Srbiji, a zbog velikog broja nevakcinisane dece postoje realne šanse da se epidemija proširi.
Najteža komplikacija kod malih boginja jeste panencefalitis, narodski rečeno upala mozga, koja se često završava smrtnim ishodom. Prošle godine u Rumuniji je od 9.000 obolelih od boginja bilo preko 30 smrtnih slučajeva.
Na teritoriji koju pokriva Zavod za javno zdravlje Šabac, zabeležena je epidemija malih boginja, odnosno morbila 2015. godine. Tada je obolelo 32, najviše na teritoriji Bogatića. Od toga je 30 bilo nevakcinisano, dok je dvoje bilo delimično vakcinisano, odnosno primilo je samo jednu dozu vakcine, a ne i revakcinu.
-Kod morbila, varičele i gripa čovek ima apsolutnu dispoziciju, odnosno od 100 izložeih virusu 95 do 99 će oboleti. Bolest se prenosi direktnim kontaktom, moguće je i indirektnim, a virus se kratko vreme može zadržati i u spoljnoj sredini. Ne treba se kockati sa preležavanjem bolesti, jer može da dođe do veoma ozbiljnih komplikacija, objašnjava epidemiolog ZZJZ Šabac dr Nebojša Sofranić.
Optimalno vreme da dete primi prvu vakcinu je od 12 do 15 meseci, a drugu u sedmoj godini. Sofranić kaže da se deca mogu vakcinisati sve do 14. godine, ukoliko to nije učinjeno ranije. Od 2015. godine postoji i zakonska obaveza vakcinacije, a za roditelje koji je ne ispoštuju kazna je 30.000 do 150.000 dinara.
-Cilj nije kazniti roditelja nego naterati ga da vakciniše dete. Treba da imaju poverenje u pedijatre. Svi ti roditelji koji sada neće da vakcinišu svoju decu primili su vakcine. Država treba da reaguje i zabrani upis u vrtiće i škole dece koja nisu vakcinisana. Imunizacija protiv morbila se vrši od 1971, a od 1993. godine ukombinovana je sa vakcinom protiv rubeola i paratitisa. Porast oboljevanja od autizma nema veze sa vakcinom, ističe Sofranić.
Prema Sofranićevim rečima, zbog pojave morbila u svim zemljama u okruženju, obaveza vakcinacije se uvodi i u onim zemljama u kojima do sada nije postojala. Sve češće se za ulazak u pojedine evropske zemlje traži i potvrda o vakcinaciji.
Pregledom vakcinalne kartoteke za 2016. godište ustanovljeno je da 40 odsto dece koja imaju uslov da budu vakcinisana protiv malih boginja, nisu primila vakcinu. Da bi se stvorio kolektivni imunitet neophodno je da bude vakcinisano 95 odsto dece.
Hajka protiv MMR vakcina traje godinama. Iako je istraživanje koje je dovelo u vezu ovu vakcinu sa pojavom autizma davno opovrgnuto sve je veći broj onih koji podržavaju ovu teoriju. Glavni izvor informacija roditeljima je internet. Dok stručnjaci navode da se pojava autizma poklapa sa dobom kada se prima vakcina, ali da nije i u kakvoj vezi sa tim, mnogi više veruju samozvanoj „divi“ Jeleni Karleuši i takođe, samozvanoj „doktorki“ Slađani Velkov. Među pedagoške kriterijume prve spada i učenje dece od par godina tverkovanju, dok je druga poznata po „patentiranju“ leka za najteže bolesti, za koji se kasnije ispostavilo da je varikina.
Najteža komplikacija kod malih boginja jeste panencefalitis, narodski rečeno upala mozga, koja se često završava smrtnim ishodom. Prošle godine u Rumuniji je od 9.000 obolelih od boginja bilo preko 30 smrtnih slučajeva.
Na teritoriji koju pokriva Zavod za javno zdravlje Šabac, zabeležena je epidemija malih boginja, odnosno morbila 2015. godine. Tada je obolelo 32, najviše na teritoriji Bogatića. Od toga je 30 bilo nevakcinisano, dok je dvoje bilo delimično vakcinisano, odnosno primilo je samo jednu dozu vakcine, a ne i revakcinu.
-Kod morbila, varičele i gripa čovek ima apsolutnu dispoziciju, odnosno od 100 izložeih virusu 95 do 99 će oboleti. Bolest se prenosi direktnim kontaktom, moguće je i indirektnim, a virus se kratko vreme može zadržati i u spoljnoj sredini. Ne treba se kockati sa preležavanjem bolesti, jer može da dođe do veoma ozbiljnih komplikacija, objašnjava epidemiolog ZZJZ Šabac dr Nebojša Sofranić.
Optimalno vreme da dete primi prvu vakcinu je od 12 do 15 meseci, a drugu u sedmoj godini. Sofranić kaže da se deca mogu vakcinisati sve do 14. godine, ukoliko to nije učinjeno ranije. Od 2015. godine postoji i zakonska obaveza vakcinacije, a za roditelje koji je ne ispoštuju kazna je 30.000 do 150.000 dinara.
-Cilj nije kazniti roditelja nego naterati ga da vakciniše dete. Treba da imaju poverenje u pedijatre. Svi ti roditelji koji sada neće da vakcinišu svoju decu primili su vakcine. Država treba da reaguje i zabrani upis u vrtiće i škole dece koja nisu vakcinisana. Imunizacija protiv morbila se vrši od 1971, a od 1993. godine ukombinovana je sa vakcinom protiv rubeola i paratitisa. Porast oboljevanja od autizma nema veze sa vakcinom, ističe Sofranić.
Prema Sofranićevim rečima, zbog pojave morbila u svim zemljama u okruženju, obaveza vakcinacije se uvodi i u onim zemljama u kojima do sada nije postojala. Sve češće se za ulazak u pojedine evropske zemlje traži i potvrda o vakcinaciji.
Pregledom vakcinalne kartoteke za 2016. godište ustanovljeno je da 40 odsto dece koja imaju uslov da budu vakcinisana protiv malih boginja, nisu primila vakcinu. Da bi se stvorio kolektivni imunitet neophodno je da bude vakcinisano 95 odsto dece.
Hajka protiv MMR vakcina traje godinama. Iako je istraživanje koje je dovelo u vezu ovu vakcinu sa pojavom autizma davno opovrgnuto sve je veći broj onih koji podržavaju ovu teoriju. Glavni izvor informacija roditeljima je internet. Dok stručnjaci navode da se pojava autizma poklapa sa dobom kada se prima vakcina, ali da nije i u kakvoj vezi sa tim, mnogi više veruju samozvanoj „divi“ Jeleni Karleuši i takođe, samozvanoj „doktorki“ Slađani Velkov. Među pedagoške kriterijume prve spada i učenje dece od par godina tverkovanju, dok je druga poznata po „patentiranju“ leka za najteže bolesti, za koji se kasnije ispostavilo da je varikina.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
