DIGITALNO NASILjE
NA MREŽI NIKO NIJE BEZBEDAN
Deca su totalno nesvesna posledica i teško ih je suzbiti ali ukoliko imate kvalitetnu edukaciju to možete. Na digitalnim mrežama žrtva je dostupnija. Ono što veliki broj nas ne zna je da sve postavljeno na društvenim mrežama uvek je pothranjeno na nekom serveru. Oko 90 odsto digitalnog nasilja na društvenim mrežama se desi baš sa onim materijalima koje smo mi zapravo postavili ili poslali putem mejla, Fejsa, telefona i slično
Na teritoriji Srbije UNICEF je sertifikovao 20 trenera za prevenciju digitalnog nasilja, a u Šapcu kvalifikaciju za to ima samo Aleksandar Prica, predsednik NVO Asocijacije “Duga”, koji će za “Glas Podrinja” reći nešto više o problemu, koji je u srpskom društvu poprilično zapostavljen, a o kojem bi s obzirom na posledice koje može da ima po dečje živote, možda trebalo pričati svaki dan.
-Reč je pre svega o psihološkom nasilju kod kojeg mi možemo na neki način nauditi nekom putem društvenih mreža, šaljući poruke sadržaja koje ta osoba ne želi da vidi, vređati, uhoditi i slično. Osim toga, tu je i seksualno nasilje ukoliko uključimo slanje pornografskih slika ili snimaka. Karakteristično je da ono, ukoliko je vršnjačko i ukoliko se dešava u školama, često iz sajber sveta pređe i u stvarni svet. Deca nad kojima se kontinuirano vrši digitalno nasilje, neretko pokušaju fizičkim nasiljem da isteraju pravdu, dok nastavno osoblje, direktori i roditelji uopšte ne znaju šta je uzrok tog fizičkog nasilja – istakao je Aleksandar Prica.
Razlika između tradicionalnog nasilja u stvarnom svetu i digitalnog je u tome što da bi se digitalno nasilje okarakterisalo kao takvo, mora da se desi bar dva puta. Bitno je znati da su tradicionalni nasilnici u stvarnom svetu i digitalni nasilnici takođe. To je u današnje vreme neodvojivo. Onaj ko je nasilan u stvarnom svetu, nasilan je i na društvenim mrežama.
-Na digitalnim mrežama žrtva je dostupnija. Ukoliko dete doživljava tradicionalno nasilje u školi njegovo sigurno mesto je kancelarija direktora, nastavnika, psihologa, pedagoga i kuća. Kada je digitalno nasilje u pitanju dete nigde nije sigurno zato što je nasilnik na njegovom tabletu i telefonu. Dešava se svuda i deca nisu nigde zaštićena – objašnjava Prica.
Roditelji ohrabruju
decu na laž
Ono što je prema rečima Aleksandra Price jako bitno reći je da, roditelji često omogućavaju deci da lažu putem društvenih mreža i time dovode u opasnost i njih i ljude oko sebe.
-Kada pitam roditelje koji imaju decu mlađu od 13 godina da li ta deca imaju profile na Fejsbuku, oni sa ponosom potvrdno odgovore. Zapravo, zabranjeno je da deca mlađa od 13 godina imaju profil na fejbuku. Ukoliko ste detetu mlađem od 13 godina odobrili da ima profil na Fejsu, vi ste mu tom prilikom odobrili da laže. Ono je tada lagalo za svoje godine, sutra će lagati za ime, postaviće lažne fotofgrafije, praviće lažne profile i možda nanositi zlo nekom - navodi Prica i ističe da roditelji nemaju autoritet nad decom jer ona danas znaju mnogo više o društvenim mrežama od njih.
Jednom na mreži uvek na mreži
Današnja deca nekoliko puta od kuće do škole i nazad na različitim mestima “okače” gde su. Neko ko je zlonameran može da prati njihovo kretanje putem društvenih mreža, a ono što je jako bitno je da ko se dobro razume u profilisanje ličnosti u potpunosti može, ukoliko vidi njihov Fejsbuk profil i da uradi profil ličnosti na osnovu toga koga prate, šta lajkuju, šeruju, komentarišu. Ono što masa njih ne zna je da sve postavljeno na društvenim mrežama uvek je pothranjeno na nekom serveru. Čak i ukoliko počnemo da pišemo neki komentar pa se predomislimo i izbrišemo ga, on ostaje na serveru.
Pre bi se odrekli
vode nego interneta
Veliki zadatak je osim na roditeljima i na školama, koje bi trebalo da edukuju osoblje, roditelje i decu. Da decu zaštite, ne samo dok su u školama već i van njih. Preporuka Price, takođe je da deca, vršnjački edukatori treba da prenose svojim drugarima načine na koje mogu da se zaštite - koga da prihavataju za prijatelje, koga ne, i kako da se ponašaju na društvenim mrežama.
-Deca su totalno nesvesna posledica koje je teško suzbiti ali ukoliko imate kvalitetnu edukaciju to možete. Postali su zavisni od društvenih mreža, a istraživanje je takođe pokazalo da kada su decu pitali da li bi se pre odrekli vode taj dan ili interneta, 60 odsto njih je odgovorilo da bi pre bilo bez vode. To je zabrinjavajući podatak i dovodi u opasnost njihove živote. Mi stariji, sertifikovani treneri možemo da napravimo trening za vršnjačke edukatore, a da deca u školama prenose znanje o digitalnom nasilju svojim drugarima i drugaricama i na taj način preveniramo – ističe Aleksandar Prica.
Prevencija
Kada govorimo o preporukama vezanim za prevenciju digitalnog nasilja, Prica ističe da one idu prema tome da apsolutno nikada ni sa kim ne treba da delimo našu lozinku na bilo kojoj društvenoj mreži.
-Oko 50 odsto ljudi u Srbiji to radi sa svojim partnerima, a 30 odsto zažali zbog toga. Praktično nikad ne znamo kako će se ta veza završiti i da li će bivši partner nešto zloupotrebiti, poslati poruke sa našeg Fejsbuk profila, objaviti fotografije, promeniti nam šifru i slično. Takođe je bitno da nikada preko društvenih mreža niti na bilo koji način ne šaljemo nikakve informacije, fotografije ili snimke koji nas mogu kompromitovati. Oko 90 odsto digitalnog nasilja na društvenim mrežama se desi baš sa onim materijalima koje smo mi zapravo postavili ili poslali putem mejla, Fejsa, telefona i slično – objašnjava naš sagovornik.
Prema rečima Aleksandra Price, takođe je bitno da ne prihvatamo na Fejsu ljude koje ne poznajemo.
-Neke statistike dokazuju da osobe koje imaju oko 30, 40, godina prosečno imaju negde od 300 do 500 prijatelja na Fejsbuku, dok osnovci i srednjoškolci imaju između 2.500 do 3.000 prijatelja. Zabrinjavajuća činjenica je da je istraživanje koje je UNICEF radio, pokazalo da je oko 35 miliona dece u svetu bilo izloženo uznemiravanju putem društvenih mreža. Sedamnaest milona dece je razgovaralo sa nepoznatom osobom putem društvenih mreža, a 6 milona dece je bilo žrtva krađe identiteta putem društvenih mreža – ističe Prica.
Aleksandar Prica je u Šapcu za prevenciju digitalnog nasilja edukovao Centar za socijalni rad, ali i održao dva treninga u školama.
Sastanci pred
očima javnosti
Ukoliko ne uspemo da utičemo na decu da izbegnu dovođenje u opasnost svoj život i za to postoji neko rešenje. Ne možemo im zabraniti da imaju nekoliko hiljada prijatelja na Fejsu ali možda možemo da utičemo na to da sprečimo viđanje sa nepoznatim ljudima.
-Ako dete, pak, hoće da se upozna sa nepoznatom osobom i ukoliko ništa ne možemo uraditi da to sprečimo, onda mora da zna da to moraju biti javna i osvetljena mesta u toku dana i u pratnji nekog ko će biti u blizini, kao i da se javi nekoliko minuta nakon susreta. Pokušavamo da preveniramo na sve moguće načine, čak i do te granice ukoliko do rizičnog ponašanja dođe. Mi to zovemo programima smanjenja štete. Neke stvari ne možemo zabraniti ali možemo prevenirati – navodi Aleksandar Prica.
Čak 71% srednjoškolaca za prijatelje
prihvata nepoznate osobe
Kada je reč o Srbiji, UNICEF je radio istraživanje 2012. godine i u osnovnim i u srednjim školama.
-Došlo se do podataka da se rizicima na internetu u toku jedne godine izloži 84 odsto srednjoškolaca i 64 odsto osnovaca. Četrdeset odsto osnovaca i 71 odsto srednjoškolaca prihvata poziv za prijateljstvo od nepoznate osobe koju nikada nije video i za koju ne znaju njihovi prijatelji i roditelji. Šest odsto osnovaca i petnaest odsto srednjoškolaca ide da se upozna sa nepoznatom osobom, za koju niko od njihovih prijatelja nije čuo. Tako se 70 odsto mladih osoba u Srbiji svakodnevno izlaže rizicima na netu, a 60 odsto njih nikada ne kaže svojim roditeljima da im se putem društvenih mreža desilo bilo kakvo nasilje koje veoma često, moram da napomenem i ne prepoznamo kao nasilje. Takođe, svaki deseti srednjoškolac u Srbiji bar jednom u toku godine izvrši digitalno nasilje prema nekome - ističe Prica i podseća da samo 1 odsto populacije traži pomoć od roditelja kada primeti ili iskusi nasilje na internetu.
Šta nije digitalno nasilje
Podsećanja radi, preteće poruke, uznemiravanje, uhođenje, a to vidite samo vi, jer je samo vama lično poslato,
iako se dešava putem interneta ili telefona, ne spada u digitalno nasilje sve dok nasilnik ne zloupotrebi vaš privatni materijal javno ili vas javno vređa i proziva. U suprotnom, ovo je psihološko nasilje i onda se kao i za bilo koji vid nasilja treba obratiti Centru za socijalni rad, a naročito ako je u pitanju porodično nasilje ili nasilje u kom su žrtve deca.
Roditelji pamet
u glavu
Kada je reč o preporukama, roditelji treba dobro da razmisle šta rade. Ukoliko naprave detetu mlađem od 13 godina profil na Fejsu, ne postoji mogućnost da to neko prijavi, ali do opasnosti može da dođe. Na kraju krajeva, možda to dete neće želeti da za 30 godina vidi svoju nagu sliku na plaži.
-Pre nekoliko godina, desilo se kidnapovanje devojčice u Beogradu. Tri francuska državljanina su kidnapovala devojčicu, a dokazano je da su njene fotografije za pasoš skinuli sa društvenih mreža. Rute kretanja roditelja i deteta su ispratili putem društvenih mreža – navodi Prica.
-Reč je pre svega o psihološkom nasilju kod kojeg mi možemo na neki način nauditi nekom putem društvenih mreža, šaljući poruke sadržaja koje ta osoba ne želi da vidi, vređati, uhoditi i slično. Osim toga, tu je i seksualno nasilje ukoliko uključimo slanje pornografskih slika ili snimaka. Karakteristično je da ono, ukoliko je vršnjačko i ukoliko se dešava u školama, često iz sajber sveta pređe i u stvarni svet. Deca nad kojima se kontinuirano vrši digitalno nasilje, neretko pokušaju fizičkim nasiljem da isteraju pravdu, dok nastavno osoblje, direktori i roditelji uopšte ne znaju šta je uzrok tog fizičkog nasilja – istakao je Aleksandar Prica.
Razlika između tradicionalnog nasilja u stvarnom svetu i digitalnog je u tome što da bi se digitalno nasilje okarakterisalo kao takvo, mora da se desi bar dva puta. Bitno je znati da su tradicionalni nasilnici u stvarnom svetu i digitalni nasilnici takođe. To je u današnje vreme neodvojivo. Onaj ko je nasilan u stvarnom svetu, nasilan je i na društvenim mrežama.
-Na digitalnim mrežama žrtva je dostupnija. Ukoliko dete doživljava tradicionalno nasilje u školi njegovo sigurno mesto je kancelarija direktora, nastavnika, psihologa, pedagoga i kuća. Kada je digitalno nasilje u pitanju dete nigde nije sigurno zato što je nasilnik na njegovom tabletu i telefonu. Dešava se svuda i deca nisu nigde zaštićena – objašnjava Prica.
Roditelji ohrabruju
decu na laž
Ono što je prema rečima Aleksandra Price jako bitno reći je da, roditelji često omogućavaju deci da lažu putem društvenih mreža i time dovode u opasnost i njih i ljude oko sebe.
-Kada pitam roditelje koji imaju decu mlađu od 13 godina da li ta deca imaju profile na Fejsbuku, oni sa ponosom potvrdno odgovore. Zapravo, zabranjeno je da deca mlađa od 13 godina imaju profil na fejbuku. Ukoliko ste detetu mlađem od 13 godina odobrili da ima profil na Fejsu, vi ste mu tom prilikom odobrili da laže. Ono je tada lagalo za svoje godine, sutra će lagati za ime, postaviće lažne fotofgrafije, praviće lažne profile i možda nanositi zlo nekom - navodi Prica i ističe da roditelji nemaju autoritet nad decom jer ona danas znaju mnogo više o društvenim mrežama od njih.
Jednom na mreži uvek na mreži
Današnja deca nekoliko puta od kuće do škole i nazad na različitim mestima “okače” gde su. Neko ko je zlonameran može da prati njihovo kretanje putem društvenih mreža, a ono što je jako bitno je da ko se dobro razume u profilisanje ličnosti u potpunosti može, ukoliko vidi njihov Fejsbuk profil i da uradi profil ličnosti na osnovu toga koga prate, šta lajkuju, šeruju, komentarišu. Ono što masa njih ne zna je da sve postavljeno na društvenim mrežama uvek je pothranjeno na nekom serveru. Čak i ukoliko počnemo da pišemo neki komentar pa se predomislimo i izbrišemo ga, on ostaje na serveru.
Pre bi se odrekli
vode nego interneta
Veliki zadatak je osim na roditeljima i na školama, koje bi trebalo da edukuju osoblje, roditelje i decu. Da decu zaštite, ne samo dok su u školama već i van njih. Preporuka Price, takođe je da deca, vršnjački edukatori treba da prenose svojim drugarima načine na koje mogu da se zaštite - koga da prihavataju za prijatelje, koga ne, i kako da se ponašaju na društvenim mrežama.
-Deca su totalno nesvesna posledica koje je teško suzbiti ali ukoliko imate kvalitetnu edukaciju to možete. Postali su zavisni od društvenih mreža, a istraživanje je takođe pokazalo da kada su decu pitali da li bi se pre odrekli vode taj dan ili interneta, 60 odsto njih je odgovorilo da bi pre bilo bez vode. To je zabrinjavajući podatak i dovodi u opasnost njihove živote. Mi stariji, sertifikovani treneri možemo da napravimo trening za vršnjačke edukatore, a da deca u školama prenose znanje o digitalnom nasilju svojim drugarima i drugaricama i na taj način preveniramo – ističe Aleksandar Prica.
Prevencija
Kada govorimo o preporukama vezanim za prevenciju digitalnog nasilja, Prica ističe da one idu prema tome da apsolutno nikada ni sa kim ne treba da delimo našu lozinku na bilo kojoj društvenoj mreži.
-Oko 50 odsto ljudi u Srbiji to radi sa svojim partnerima, a 30 odsto zažali zbog toga. Praktično nikad ne znamo kako će se ta veza završiti i da li će bivši partner nešto zloupotrebiti, poslati poruke sa našeg Fejsbuk profila, objaviti fotografije, promeniti nam šifru i slično. Takođe je bitno da nikada preko društvenih mreža niti na bilo koji način ne šaljemo nikakve informacije, fotografije ili snimke koji nas mogu kompromitovati. Oko 90 odsto digitalnog nasilja na društvenim mrežama se desi baš sa onim materijalima koje smo mi zapravo postavili ili poslali putem mejla, Fejsa, telefona i slično – objašnjava naš sagovornik.
Prema rečima Aleksandra Price, takođe je bitno da ne prihvatamo na Fejsu ljude koje ne poznajemo.
-Neke statistike dokazuju da osobe koje imaju oko 30, 40, godina prosečno imaju negde od 300 do 500 prijatelja na Fejsbuku, dok osnovci i srednjoškolci imaju između 2.500 do 3.000 prijatelja. Zabrinjavajuća činjenica je da je istraživanje koje je UNICEF radio, pokazalo da je oko 35 miliona dece u svetu bilo izloženo uznemiravanju putem društvenih mreža. Sedamnaest milona dece je razgovaralo sa nepoznatom osobom putem društvenih mreža, a 6 milona dece je bilo žrtva krađe identiteta putem društvenih mreža – ističe Prica.
Aleksandar Prica je u Šapcu za prevenciju digitalnog nasilja edukovao Centar za socijalni rad, ali i održao dva treninga u školama.
Sastanci pred
očima javnosti
Ukoliko ne uspemo da utičemo na decu da izbegnu dovođenje u opasnost svoj život i za to postoji neko rešenje. Ne možemo im zabraniti da imaju nekoliko hiljada prijatelja na Fejsu ali možda možemo da utičemo na to da sprečimo viđanje sa nepoznatim ljudima.
-Ako dete, pak, hoće da se upozna sa nepoznatom osobom i ukoliko ništa ne možemo uraditi da to sprečimo, onda mora da zna da to moraju biti javna i osvetljena mesta u toku dana i u pratnji nekog ko će biti u blizini, kao i da se javi nekoliko minuta nakon susreta. Pokušavamo da preveniramo na sve moguće načine, čak i do te granice ukoliko do rizičnog ponašanja dođe. Mi to zovemo programima smanjenja štete. Neke stvari ne možemo zabraniti ali možemo prevenirati – navodi Aleksandar Prica.
prihvata nepoznate osobe
Kada je reč o Srbiji, UNICEF je radio istraživanje 2012. godine i u osnovnim i u srednjim školama.
-Došlo se do podataka da se rizicima na internetu u toku jedne godine izloži 84 odsto srednjoškolaca i 64 odsto osnovaca. Četrdeset odsto osnovaca i 71 odsto srednjoškolaca prihvata poziv za prijateljstvo od nepoznate osobe koju nikada nije video i za koju ne znaju njihovi prijatelji i roditelji. Šest odsto osnovaca i petnaest odsto srednjoškolaca ide da se upozna sa nepoznatom osobom, za koju niko od njihovih prijatelja nije čuo. Tako se 70 odsto mladih osoba u Srbiji svakodnevno izlaže rizicima na netu, a 60 odsto njih nikada ne kaže svojim roditeljima da im se putem društvenih mreža desilo bilo kakvo nasilje koje veoma često, moram da napomenem i ne prepoznamo kao nasilje. Takođe, svaki deseti srednjoškolac u Srbiji bar jednom u toku godine izvrši digitalno nasilje prema nekome - ističe Prica i podseća da samo 1 odsto populacije traži pomoć od roditelja kada primeti ili iskusi nasilje na internetu.
Podsećanja radi, preteće poruke, uznemiravanje, uhođenje, a to vidite samo vi, jer je samo vama lično poslato,
iako se dešava putem interneta ili telefona, ne spada u digitalno nasilje sve dok nasilnik ne zloupotrebi vaš privatni materijal javno ili vas javno vređa i proziva. U suprotnom, ovo je psihološko nasilje i onda se kao i za bilo koji vid nasilja treba obratiti Centru za socijalni rad, a naročito ako je u pitanju porodično nasilje ili nasilje u kom su žrtve deca.
u glavu
Kada je reč o preporukama, roditelji treba dobro da razmisle šta rade. Ukoliko naprave detetu mlađem od 13 godina profil na Fejsu, ne postoji mogućnost da to neko prijavi, ali do opasnosti može da dođe. Na kraju krajeva, možda to dete neće želeti da za 30 godina vidi svoju nagu sliku na plaži.
-Pre nekoliko godina, desilo se kidnapovanje devojčice u Beogradu. Tri francuska državljanina su kidnapovala devojčicu, a dokazano je da su njene fotografije za pasoš skinuli sa društvenih mreža. Rute kretanja roditelja i deteta su ispratili putem društvenih mreža – navodi Prica.
K. Jekić
Najnoviji broj
18. april 2024.
