Prva harmonika Ilidže

U dosadašnjoj muzičkoj karijeri dvadesetdvogodišnji Aleksandar Nikolić iz Koceljeve na brojnim takmičenjima osvojio je mnoštvo trofeja. Ove godine svoju kolekciju obogatio je još jednim. Na “Festivalu narodne muzike Ilidža” koji je poprimio međunarodni karakter, nakon maestralno odsviranih sevdalinki i kola, u konkurenciji od oko 40-ak takmičara, osvojio je prvo mesto i harmoniku vrednu osam hiljada evra.
–Ovo takmičenje se održava drugi put. Prošle godine nisam učestvovao jer su se takmičili samo muzičari iz BiH. Od ove godine ima međunarodni karakter. Bilo je takmičara iz Srbije, Rumunije, Nemačke, Norveške, ali se najviše slušala i tražila njihova karakteristična melodija, uglavnom sevdalinke. Eto, odsvirao sam dve sevdalinke i dva kola i osvojio prvo mesto što mi je donelo i harmoniku - priča Aleksandar i dodaje da nije prvi put osvojio pehar u Sarajevu.
–Studirao sam baš u Sarajevu i postoji takmičenje evropskog karaktera iz klasične muzike, koje se održava baš na akademiji koje sam osvajao pet puta za redom. U svim kategorijama sam nastupao i bio najbolji - ističe ovaj talentovani mladić kojem je muzikalnost u genima. Kaže da dileme oko izbora instrumenta koji će svirati kao i životnog poziva nije bilo. Harmoniku svira od pete godine.
–Potičem iz muzičke porodice. Deda je svirao, otac Mića takođe svira ovaj instrument, sestra se bavi muzikom i ove godine je završila master studije na odseku za violinu. Sa mamine strane ujak je u muzici i nekako su geni sami odradili svoje. Čini mi se da sam nekako bio predodređen za muziku. Kada bih vratio vreme izbor bi bio isti. Harmonika mi je donela sve što u životu imam sada i što ću u budućnosti imati. Nije mi ništa oduzela. Ona je moj život. To je ono čime ću se u životu baviti i od čega ću živeti. Donosiće mi onoliko koliko ja budem ulagao u sebe i u nju - smatra Aleksandar.
U klasičnoj muzici osvojio je gotovo sve što se osvojiti može. Svojim najvećim uspehom smatra osvajanje Svetskog trofeja, renomiranog takmičenja koje se održava već više od šest decenija.
–To je bilo 2013. godine u Samari u Rusiji. Imao sam 18 godina. To je bila satisfakcija za sve one godine koje sam uložio u muziku. Desilo se da sam na ovom takmičenju već prilikom prvog učešća osvojio prvo mesto i poneo prestižnu titulu. Za uspeh koji sam napravio pre četiri godine bilo je potrebno dnevno vežbati od 6-8 sati. U tom uzrastu za takvo takmičenje za uspeh je bila potrebna zaista ozbiljna priprema. Ja sam krenuo na takmičenje sa ambicijom da osvojim neka od prva tri mesta. Da nisam bio spreman ne bih ni otišao - tvrdi ovaj mladić koji je završio prvi ciklus studija.
Nakon master studija želeo bi da ode i na dodatna usavršavanja, da nastavi da svira i održi poneki koncert, ali takođe ima želju da svoja znanja i iskustva prenosi mlađim generacijama muzičara.
Birajući između klasične i narodne muzike danas, Aleksandar se opredeljuje za ovu drugu. Međutim, to nije uvek bio slučaj. Ranije, dok je bio mlađi, više mu je prijala klasična. To je, verovatno, i jedini razlog što se nije popeo na “pobedničko postolje” jednog od najprestižnijih takmičenja u narodnoj muzici za harmonikaše.
–Kada je reč o takmičenjima u oblasti narodne muzike, planirao sam već sledeće godine da odem u Sokobanju. Ovaj festival još nisam osvojio jer praktično nisam ni učestvovao. Poslednji put sam se tamo pojavio 2010, ali sam se u tom periodu više bazirao na klasičnu muziku. Zato bih voleo da se pojavim i tamo i da probam da osvojim i ovo takmičenje - izjavio je Aca koji bi želeo da pođe stazama svog profesora dr Zorana Rakića, jer je među harmonikašima malo onih koji su završili doktorske studije.