Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(26. октобар 2017.)
СТАНОВНИШТВО, УШОРАВАЊЕ И РАНА ДОСЕЉАВАЊА У МАЧВУ (5)

ХЕРЦЕГОВЦИ ВОДЕ, ЦРНОГОРЦИ ПРАТЕ

Густе шуме и мочварни терен били брана од непријатеља. Досељеници су се трудили да у новој средини очувају и унапреде свој начин живота
Бројни извори говоре да је од досељеничких струја у 18. веку у Мачву, најбројнија била Херцеговачка. Тако археолог Миливој Васиљевић у својој књизи „Мачва, историја и становништво” бележи да су у поменутом периоду Херцеговци били заступљени са 122 рода или 11,2 одсто од укупног броја родова са утврђеним пореклом. Црногорска струја била је заступљена са 81 родом, или 7,4 одсто од укупног броја родова. Осим ова два најјача рода било је и оних који су из матице у Мачву стигли посредно, преко неке друге зоне досељавања. Такви примери досељења у Мачванска села тог доба (18. век) су досељеници из насеља ужичког краја и нарочито Семберије.
Ових досељеника из етапног миграционог подручја било је 171 род или 15,7 одсто од укупно испитаних.
Змињак
Вујковићи из Змињака у 18. веку дошли су из Херцеговине. Прво су се настанили у клењачком атару Милатовац, а по ушоравању Мачве у Змињак. У Клењу су од њих Ђаламићи, Грбићи и Сибинчићи, а у Прњавору Крсманићи. Јевтићи су од Невесиња. Вујчићи, а од њих Дамњановићи и Поповићи дошли су прво од Невесиња у Семберију, а потом у Змињак и Белотић.
Алановићи су један род са Алановићима у Прњавору и Ковачевићима (један). Баштовановићи су досељени из Херцеговине и Бајине Баште. Мирчићи су дошли од Ужица, Гајићи из Бадање (Јадар). Ту су и Јовичићи из Боговође, а од њих Петровићи и Ракићи из Семберије и Симеуновићи.
Клење
Заједничко порекло Ђенадића, Лукића и Гатића, а од њих Даниловића, Станојчића од којих су Новаковићи, Стојнићи и Пајићи је Херцеговина (Стопање). Заједно са Стопањама по предању доселио се и Лацко од кога су данашњи Лацковићи и од њих Јевтићи, Ђаламићи и од њих Сибинчићи и Грбићи.
Вуковићи, Савићи и Цвејићи су један род. Кокановићи, Игњатовићи и Тадићи у Клењу су исти род, а сродници су им Ерићи у Метковићу и Стекићи у Белотићу.
Дукићи у Клењу и од њих Поповићи су род са Дукићима у Богатићу.
Корен Ружића је из Миличинице (село у Подгорини) а у Клењу од овог рода су Мијатовићи, Илићи (један), Теодоровићи, Андрићи и Станковићи (два).
Јокићи и од њих Грујићи од рода су Станојчића, досељени из Семберије. Прешићи и од њих Иванковићи и Грушановићи су из Санџака, а Зорбићи из Босне.
Липолист
Из Херцеговине су дошли Бељићи, Мијаиловићи и од њих Макевићи, Стојковићи, Поповићи, Урошевићи, Чупићи, Бабићи, Иконићи и Божанићи, један су род. Сви су досељени из Габеле код Метковића.
Рувидићи и од њих Тушановићи дошли су са планине Рудник. Чачићима је старо име Павловић. Доселили су се у Липолист од Мораве. Овде су Вујанићи и од њих Росићи стигли из Батковића у Семберији. Товиловићи су један род са Товиловићима у Бадовинцима и досељени су из Херцеговине.
Мајур
Бељићи су овде досељени из Херцеговине. Искићи из Босанске Крајине. Марковићи (два) дошли су из Херцеговине у Семберију (касније у Мајур и Табановић). Реновчевићи су се доселили из Босне. Сломићи из Коњица у Херцеговини. Симићи из Босне, а од њих Топаловићи. Чолићи су родом из Босне.
Љ.Ђ.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa