OKONČANA ARHEOLOŠKA ISKOPAVANjA U DESIĆU
NEIMARI BAKARNOG DOBA
U jednoj od tri sonde otvorene na lokalitetu Šančina u parlozima (MZ Desić) pronađeni ostaci građevine iz bakarnog doba. Sve ukazuje da je reč o kultnom objektu velike važnosti za ondašnje stanovništvo. Projekat zamišljen u četiri faze, a ovo je bila samo prva
Kada se pomenu arheološke avanture, mnogima je prva asocijacija Indijana Džouns, međutim, da bi se otkrila magija ove nauke nije neophodan kreativan režiser i kvalitetni glumci, dovoljno je prisustvovati stručnom terenskom radu, pažljivo slušati arheologe i gledati kako pred vama delići koji laiku naliče na krhkotine u stvari tvore odličnu priču. Pitanja pretočena u pretpostavke omogućavaju početak radova, ali dok pronalaze odgovore, pred arheolozima se formiraju nova pitanja, a to je posebna draž. Takva jedna priča dogodila se u Desiću.
Baš na dan kada se na kioscima pojavio prethodni broj vašeg i našeg lista, na lokalitetu Šančina u parlozima u šumi koja lokacijski pripada MZ Desić završena su iskopavanja na osnovu projekta podržanog od Gradske uprave i Ministarstva kulture. Četvoročlana ekipa stručnjaka predvođena arheologom Narodnog muzeja u Šapcu Momirom Cerovićem otvorila je tri sonde površine 45 metara kvadratnih, a u jednoj od njih otkrili su jamu i ostatke objekta iz bakarnog doba (4.000–3.500 godina pre nove ere).
- Iako je reč o relativno malom uzvišenju prečnika oko 25 metara, postoje dokazi o dva ili tri zemljana bedema koja su ga okruživala, što je i te kako moćno okruženje, zaštita kakva je pravljena za izuzetno važne objekte. Pronašli smo mnogo ulomaka keramičkog posuđa, ali ne i kameni alat, odnosno ostatke životinjskih kostiju koje bi ukazivale da se tu odvijao svakodnevni život. Disproporcija jake arhitekture i pronađenog pokretnog arheološkog nalaza ukazuje nam da je najverovatnije reč o kultnom objektu gde nije bilo svakodnevnog života, a već sada možemo reći da su male šanse da smo pronašli objekat ekonomsko–privrednog značaja. Bez sumnje tvrdimo da je objekat stradao u požaru – počinje priču Momir Cerović.
Kako navodi Cerović slični ostaci objekata pronađeni su u Evropi i nazivaju se rondele. Istoriografija ne pruža adekvatne informacije o mogućoj nameni takvih objekata, te se može samo pretpostaviti.
- Podgrada je sačinjena od zbijenih, jakih drvenih stubova postavljanih u već pripremljen rov, ali svaki od stubova imao je i poseban rov za sebe. Dubina na koju su ukopavani sugeriše da je reč o visokom objektu, odgovarajućem u tom segmentu kućama na sprat. Moguće da je reč o primitivnoj opservatoriji. Naime, iako nisu postojali teleskopi, ljudi su već u to vreme imali strahopoštovanje prema nebeskim pojavama, one su im bile putokaz za životno važne aktivnosti, te su gradili objekte kroz koje su posmatrali nebo. Uz to, lokacija na ušću rečica idealna je za metalski centar (ovo je period ovladavanja primitivnom metalurgijom), no nema dovoljno dokaza. Nema dileme da je reč o objektu velikog značaja za stanovništvo, a pitanje je šta je njegova namena – pojašnjava Cerović.
Uz rukovodioca projekta, deo stručnog tima bili su još: prof. dr Miloš Jevtić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, doktorand Biosens instituta u Novom Sadu Kristina Penezić i Darko Bošković, apsolvent na Arheologiji. Tokom jednoipomesečnih radova, lokalitet je posetio i profesor iz Berlina Blagoje Govedarica. Sredstva su obezbedili Grad i Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije, a treba napomenuti da su na istom mestu, pre pola veka jednu manju sondu otvorili, danas nažalost pokojni arheolozi Milivoje Vasiljević (Narodni muzej Šabac) i dr Vojislav Trbuhović iz Beograda.
Kraj ovogodišnjih radova može se posmatrati samo kao kraj jedne sezone u kojoj su, poput najboljih serija, pronađeni mnogi odgovori, ali ostavljena i brojna pitanja. Stručnjaci, ali i zainteresovani laici jedva čekaju nastavak. Ukoliko bude sredstava, on bi mogao uslediti već naredne godine.
Baš na dan kada se na kioscima pojavio prethodni broj vašeg i našeg lista, na lokalitetu Šančina u parlozima u šumi koja lokacijski pripada MZ Desić završena su iskopavanja na osnovu projekta podržanog od Gradske uprave i Ministarstva kulture. Četvoročlana ekipa stručnjaka predvođena arheologom Narodnog muzeja u Šapcu Momirom Cerovićem otvorila je tri sonde površine 45 metara kvadratnih, a u jednoj od njih otkrili su jamu i ostatke objekta iz bakarnog doba (4.000–3.500 godina pre nove ere).
- Iako je reč o relativno malom uzvišenju prečnika oko 25 metara, postoje dokazi o dva ili tri zemljana bedema koja su ga okruživala, što je i te kako moćno okruženje, zaštita kakva je pravljena za izuzetno važne objekte. Pronašli smo mnogo ulomaka keramičkog posuđa, ali ne i kameni alat, odnosno ostatke životinjskih kostiju koje bi ukazivale da se tu odvijao svakodnevni život. Disproporcija jake arhitekture i pronađenog pokretnog arheološkog nalaza ukazuje nam da je najverovatnije reč o kultnom objektu gde nije bilo svakodnevnog života, a već sada možemo reći da su male šanse da smo pronašli objekat ekonomsko–privrednog značaja. Bez sumnje tvrdimo da je objekat stradao u požaru – počinje priču Momir Cerović.
Kako navodi Cerović slični ostaci objekata pronađeni su u Evropi i nazivaju se rondele. Istoriografija ne pruža adekvatne informacije o mogućoj nameni takvih objekata, te se može samo pretpostaviti.
- Podgrada je sačinjena od zbijenih, jakih drvenih stubova postavljanih u već pripremljen rov, ali svaki od stubova imao je i poseban rov za sebe. Dubina na koju su ukopavani sugeriše da je reč o visokom objektu, odgovarajućem u tom segmentu kućama na sprat. Moguće da je reč o primitivnoj opservatoriji. Naime, iako nisu postojali teleskopi, ljudi su već u to vreme imali strahopoštovanje prema nebeskim pojavama, one su im bile putokaz za životno važne aktivnosti, te su gradili objekte kroz koje su posmatrali nebo. Uz to, lokacija na ušću rečica idealna je za metalski centar (ovo je period ovladavanja primitivnom metalurgijom), no nema dovoljno dokaza. Nema dileme da je reč o objektu velikog značaja za stanovništvo, a pitanje je šta je njegova namena – pojašnjava Cerović.
Uz rukovodioca projekta, deo stručnog tima bili su još: prof. dr Miloš Jevtić sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, doktorand Biosens instituta u Novom Sadu Kristina Penezić i Darko Bošković, apsolvent na Arheologiji. Tokom jednoipomesečnih radova, lokalitet je posetio i profesor iz Berlina Blagoje Govedarica. Sredstva su obezbedili Grad i Ministarstvo kulture Vlade Republike Srbije, a treba napomenuti da su na istom mestu, pre pola veka jednu manju sondu otvorili, danas nažalost pokojni arheolozi Milivoje Vasiljević (Narodni muzej Šabac) i dr Vojislav Trbuhović iz Beograda.
Kraj ovogodišnjih radova može se posmatrati samo kao kraj jedne sezone u kojoj su, poput najboljih serija, pronađeni mnogi odgovori, ali ostavljena i brojna pitanja. Stručnjaci, ali i zainteresovani laici jedva čekaju nastavak. Ukoliko bude sredstava, on bi mogao uslediti već naredne godine.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
