ZAKON JE JEDNAK ZA SVE

Demokratsko i ustavno pravo svih građana naše zemlje je da smo svi pred zakonom jednaki! U teoriji bi to značilo da svi imamo podjednaka prava i podjednako snosimo odgovornost za počinjena i ona druga dela - nedela. Naravno, da u praksi nije baš uvek tako. Devedesetih godina prošlog veka, postojale su povlašćene strukture za koje mnogo toga nije važilo, pa čak ni odgovornost za najteža počinjena krivična dela. Pravosuđe kao jedan od tri temelja svakog demokratskog društva, već godinama unazad nalazi se pred vetrometinom kritika upravo iz razloga postojanja povlašćenih. Država Srbija je, iz razloga usklađivanja zakona sa evropskim zakonima, nedavno donela novi set zakona o pravosuđu. Tako, na primer - uvode se kasacioni sudovi, neki sudovi u manjim opštinama se ukidaju, a takođe, priprema se i to krajem godine opšti reizbor sudija. Na taj način, mnoge sudije, koje su, do sada loše radile izgubiće pravo da ubuduće na taj i takav način dele pravdu.
Na žalost, ni Šabac nije u proteklih dvadesetak godina bio najilustrativniji primer dobrog rada čitavog pravosuđa. Tokom devedesetih, ljudi sa jakom partijskom zaleđinom oslobađani su od počinjenih najtežih krivičnih dela kao što su: droga, ubistva, teške telesne povrede, teške »saobraćajke« sa smrtnim posledicama počinjenih u alkoholisanom stanju itd... Na žalost, praksa pojedinih sudija se nastavila i u našem gradu još uvek postoji kasta privilegovanih. Kako objasniti činjenicu da, na primer, dva odbornika u istom sazivu u SO Šabac, učestvuju u dve teške saobraćajne nesreće, obe sa smrtnim ishodom, a da pri tome samo odbornik tada opozicione partije snosi adekvatne pravne konsekvence. U velikoj brzini i akrobatskoj vožnji na potpisnika ovih redova naleteo je bajker dok je automobil stajao na parkingu ali dok se sve činjenice nisu ispitale, tadašnji odbornik i čest govornik za skupštinskom govornicom, proveo je nedelju dana u istražnom zatvoru...