„SVE JE DOBRO, SVE JE NATRAŠKE!“

Osvedočeni čivijaški šeretluk, kojim se Šapčani hrane vekovima i po kome se prepoznaju, s vremena na vreme ugradi u pamćenje misao koja na duhovit način definiše najsloženije procese kroz koje prolazimo. Takvu misao izgovorio je jedan stari, ugledni Šapčanin, kao svoj odgovor na pitanje kako on vidi stanje u kome se Srbija danas nalazi: „Sve je dobro, sve je natraške!“šturo je procedio i ostavio sagovorniku da iz „Tamnog Vilajeta“ njegovog odgovora sam izvlači zaključke.
I zaista, ilustraciju za pomenuti sarkazam moguće je naći u mnoštvu primera koje nam nudi svakodnevica. Osmotrimo samo neke.
Dobro je što su se sindikati prosvete prošlog petka dogovorili sa predstavnicima Vlade o statusu prosvetnih radnika i što su potpisali zajednički protokol o obustavi štrajka, ali je natraške što su već u ponedeljak neki od sindikata povukli svoje potpise i po školama napravili neviđeni haos: u istoj školi neki prosvetni radnici drže časove u celini, neki skraćeno, a neki su potpuno obustavili nastavu. U štrajk se uteruju i one škole koje do petka nisu štrajkovale. Za to vreme deca ne znaju šta da rade i koga da pitaju da li se u školu ide ili ne. Uskraćeno im je pravo na obrazovanje, ma kako to tumačili organizatori štrajka.
Dobro je što i ostali zaposleni u javnom sektoru od Vlade traže povećanje zarada u svom esnafu, jer je to pokušaj da se zaustavi narastajuće siromaštvo, ali je natraške to što bi povećanje njihovih zarada potpuno urušilo ekonomski program Vlade i uvelo Srbiju u prezaduženost, hiperinflaciju i bankrot. A u takvoj Srbiji svi koji sad traže veće plate ne bi imali ni toliko. Ne bi imali ništa! Ni oni, ni ostali građani Srbije. Jer 350.000 proizvodnih radnika u Srbiji, sve i da hoće, ne može da zaradi toliko da podmiri narastajuće potrebe preko pola miliona zaposlenih u javnom sektoru, preko milion penzionera, ali i svih drugih budžetskih korisnika. Ekonomska logika je nemilosrdna - nema besplatnog ručka!