Инфо

Берза

  • aero 1.676 ▼ -0,36%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.791 ▼ -0,32%
  • impl 3.200 ▲ 4,92%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.025 ▼ -4,03%
  • niis 681 ▲ 0,29%
  • pdcl 10.310 ▲ 24,97%
  • rso17153 103,96 ▲ 0,20%
  • sjpt 143 ▲ 2,14%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(16. новембар 2017.)
СТАНОВНИШТВО, УШОРАВАЊЕ И РАНА ДОСЕЉАВАЊА
У МАЧВУ (7)

ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ ПРОМОВИШЕ ФАМИЛИЈЕ

Мачвани 1834. године орали преко 7.000 хектара. Ранијим пописом забележено 40.000 грла рогате стоке. Највише било оваца
Први попис имовине и лица у Србији извршен је 1834. године. Истим су поред становника обухваћена имања Мачвана. Дакле, поменуте године Мачвани су обрађивали 7.332 хектара ораница (попис Владимира Јакшића у књизи “Статистичке збирке из српских крајева”). Владимир је пописао чак 3.000 хектара ливада и доста винограда.
Познати су и подаци о броју ситне рогате стоке из 1824. године. У тефтеру су забележене 2.052 куће које су плаћале порез на 39.862 грла рогате стоке. Од овог броја било је највише оваца (25.884) и коза (13.978). Свака кућа која је плаћала порез у просеку је имала 19,4 грла.
Прњавор и Равње
Пратећи даље досељавања у Мачву, током 18. века, бележимо да су из Црне Горе у Прњавор стигли Веселиновићи.
Гвозденовићи, Калабићи од Дробњака, Кандићи, Перићи, Чаркићи и од њих Рибићи, један су род, као и Ћирковићи и од њих Дикосављевићи, Јекићи и Станићи. Савићи у Прњавору су од рода Ројевића досељени из Никшића. Гарабиљевићи и од њих Танасићи један су род, као Вујевићи и од њих Крсмановићи и Прајзовићи. Криловићи су из Херцег Новог. Марјановићи и Милошевићи су од рода Петровића и Поповића који су прво били у Клењу.
Алановићи су из Херцеговине, као Срдановићи који су прво били у Балатуну.
Из Босне су Милинковићи, Бабићи, Васићи и Јањићи, који су један род са Мијатовићима. Кулезићи су са планине Рудник.
Према запису Миливоја Васиљевића у књизи “Мачва, историја, становништво“ од Првог српског устанка до 1829. године у Равње су се из Црне Горе доселили Аћимовићи и Бакочевићи.
Из Херцеговине су дошли Беговићи и Станковићи. Из Лике су насељени Ивићи. Николићи (два) су пореклом Семберци. Из Босне су прешли Јовановићи. Лаушевићи су један род са онима у Салашу Црнобарском, као и Турудићи. Марковићи су један род са Марковићима у Бановом Пољу и Салашу Ноћајском.
Од Босанске Крајине су Бањчевићи. Беловуковићи су овде дошли из неког села подно Козаре. Будечевићи и Доњчићи су из Босанске Дубице. Јовановићи (два) и Копуровићи од рода су Драгојевића са реке Уне, као Николићи (један) и Стојковићи.
Од Јадра су Баџићи. Бељићи овде воде порекло од Симеуновића у Глоговцу. Пузмићи и Симићи досељени су од Руњана у Јадру.
Раденковић и Рибари
У Раденковић су досељени у 18. веку Туфегџићи из Пилице у Босни. Јокићи су досељени из Дворова у Семберији.
У Рибаре су досељени у 18. веку из Црне Горе Батановићи, Веселиновићи, Бошковићи и од њих Ђедићи. Из Херцеговине су Малетићи, Милићевићи (прво су били у Међашима). Из Семберије су прешли Перићи. Од Јадра су Парлановићи, Васиљевићи, Севићи (из Бродића), Чугуровићи из Јаребица, Ковачевићи и од њих Мартићи и Џиновићи. Грујићи су из Херцеговине. Мијићи су од рода Максимовића из Босне.
Салаш Ноћајски и
Салаш Црнобарски
Осамнаести век је био нова постојбина за Јадранске који су од рода Перовића, досељени из Херцеговине, прво у Дворску, а затим у Мачву. Јовановићи у овом периоду дошли су из Шумадије. Лукићи из Босанске Крајине. Павловићи и Чупићи су из Херцеговине. Стрвановићи звани Качкини потичу од Стевана Ловчевића, који је у Првом српском устанку био буљубаша Стојана Чупића.
Из Херцеговине током 18. века у Салаш Црнобарски стигли су Симићи. Пејовићи су од Перовића, насељени прво у селу Дворска у Рађевини.
Из Црне Горе су Остојићи. Добриловићи и од њих Тодићи прво су били у Тршићу.
Из Семберије су прешли Носовићи. Драгичевићи и Јанковићи, један су род и потичу из Дворова. Пелићи су од рода Црногорчевића.
Од Јадра су дошли Максимовићи и од њих Васиљевићи. Веселиновићи су из Јошеве. Чоњагићи су из Козјака, а први се населио Живан Чоњага.
Дукићи и од њих Стејићи воде порекло од Дукића из Богатића. Јездимировићи, Драјићи, Марковићи и Кузмићи су од Шуманаца из Црне Баре. Лаушевићи су овде дошли из Босне.
Љ.Ђ.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa