Moral za svaku priliku

Proslavljeni košarkaški stručnjak Duško Vujošević tokom svoje karijere nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Strastven u svom poslu, visoko emotivan, prava prznica na klupi, veliki navijač crno-belih, verovatno jedan od najvećih intelektualaca među sportskim radnicima.
Neretko izaziva ozbiljne reakcije posle izjava i intervjua. Kao svojevrsni ambasador, pošto je selektor košarkaške reprezentacije BiH, razgovor počinjemo upravo situacijom vezanom za najnovije „varnice“ na relaciji Beograd – Sarajevo izazvanom izjavom člana Predsedništva Bih Bakira Izetbegovića da bi ta zemlja trebalo da prizna Kosovo, ali i da „kao čovek koji voli Bosnu mora da bude spreman za rat“.
- Žalosno je što ta mržnja koja je odgajana i obnavljana dugo godina, nastavlja da se neguje i razvija. Radi se o izjavi koja nije bila po meni najmudrija za jednog političara. Po mom mišljenju, Bakir nije trebalo da daje tu izjavu zato što je na odgovornom mestu. Takva izjava ne može ništa da doprinese, može samo da šteti, a kod nas je u tolikoj meri neadekvatno primljena i na nju je odreagovano. Suština prijateljstva se sastoji da prijatelju oprostiš ono što drugima ne bi. Ako se grade neki odnosi između Srbije i Bosne koji treba da prevaziđu određene situacije ne moraš na sve da reaguješ. Kod nas je dočekano kao da ima potrebe da se maskira nešto drugo – kaže Vujošević.
Nameće se pitanje zašto se ljutimo na Izetbegovića koji je rekao da se nada da će Sarajevo da prizna Kosovo, a ne smeta nam Tajip Erdogan koga smo dočekali sa najvećim uvažavanjem bez reči podsećanja da je na „svetoj srpskoj zemlji“ svojevremeno izjavio – Kosovo je Turska.
- To je moral za svaku priliku. Kada je neko po našoj proceni ispod nas, mi ga gazimo, kada je na našem nivou onda smo korektni, a kada je iznad nas onda kreće, ono što narod kaže, uvlačenje. To su najgori ljudi, ljudi koji imaju moral za svaku priliku. Uvek sam gledao kako se ljudi ponašaju prema slabijim od sebe. Gledao sam svoje igrače kako se ponašaju prema konobarima, pomoćnom osoblju. Ne volim kada se neko prema nekome ko je na slabijoj poziciji, bahato ponaša. To te obavezuje da budeš bahat stalno, a ako nisi bahat stalno, onda imaš moral za svaku priliku – priča Vujošević.
Kada je reč o Izetbegovićevoj spremnosti za rat, Vujošević ističe da u bilo kom kontekstu da je to rečeno, njemu se to ne sviđa.
- Rata je svima iole pametnima dosta bilo na ovim prostorima. Svako mora da preuzme svoj deo krivice i odgovornosti srazmerno onome koliki je bio u toj stvarnoj situaciji i da se to ne pretvara u neku mržnju i da ne bude početna inkubacija nekih novih ratova i bolesti, već da se zamrzne i da postane neka vrsta vakcine koja će da sprečava pojavljivanje bilo kakvih novih ratova. Ratova nam je svima stvarno dosta. Kada god počnu neke predizborne kampanje vidi se da je taj nacionalizam nešto što pije vodu, što daje rezultat, nešto na šta se dobijaju glasovi. To govori o političarima i o svima nama, o našem kapacitetu intelektualnom i moralnom – kaže proslavljeni košarkaški trener.
Povodom napada Vojislava Šešelja na njega da je izdajica, odgovara da je njemu važnije da bude u miru sa sobom nego sa celim svetom.
- To što kažu ljudi koji su pričali dokle će biti Srbija, a posle su uzeli deset miliona da ćute i da ne pričaju stvari koje znaju, šta oni proglašavaju izdajom, smatram da je to uludo potrošen život. Nema tu doslednosti ni u ludilu. Ako si spreman da se boriš do kraja za neku ideju i da za nju pogineš i umreš u zatvoru, a posle izađeš i primaš pare da ne bi pričao određene stvari, to nije čovek koji može da daje moralne sudove meni – napominje Vujošević.
Prema njegovim rečima, zamerio se po malo aktuelnom režimu koji ima ideju da ga i dalje kažnjava.
- Stvarno mi nije stalo šta Toske pričaju, pogotovu ljudi do kojih mi nije stalo. Ono što se dešavalo u Sarajevu tokom rata je nešto čime niko ne može da se ponosi. Vojska je opkolila grad i sa brda gađala. To je kao da dete od šest meseci uzmeš i vojničkom cipelom gađaš u glavu. S druge strane, kada počne rat nema više fer-pleja ni sa jedne strane. Krv ima gadan miris. I dalje je taj nacionalizam u Srbiji i Hrvatskoj, pre svega, pa i u Bosni nešto što je dominantno. Patriotizam im je osnovno zanimanje. Davno je Samuel Džonson rekao da je patriotizam osnovno utočište za hulje – smatra naš sagovornik.
Nekadašnji trener Partizana veruje da je proteran iz srpskog sporta, a da se to desilo pošto je politika, dolaskom Aleksandra Vučića na vlast, počela jako da se meša u sport i u sportske rezultate.
- On je čovek koji je davno imao konekcije sa navijačima. Sećam se kada je još bio u radikalima i kada je izvesni Vlada, jedan od vođa naših navijača, dolazio sa nekom plavom, radikalskom zastavom. Rekao sam mu da ne treba politika na taj način da ulazi u sport i da ne treba da delimo dvoranu na „ko je za radikale i ko je za ove druge“, ajde da navijamo ovde za Partizan. I on je to shvatio. Ali već tada je Vučić radio i sa navijačima Partizana, iako je veliki navijač Crvene Zvezde – podseća Vujošević.
On nastavlja da kada je formirana SNS, Miki Rakić i Boris Tadić su dali zadatak Vučiću da radi sa navijačima, da to bude neki njihov deo posla.
- Ne treba potcenjivati vođe navijača. Oni imaju neku sociološku harizmu, treba ih uklopiti u društvo da ne budu štetni. Čovek postaje socijalan kada ima uspeha u nekom smislu. Ako nalazi neka finansijska zadovoljstva i određena priznanja lakše se adaptira u društvo. I Vučić je uzeo obavezu da u funkciju države stavi te navijače da ne budu asocijalni, da ne budu agresivni više nego što treba. Napravio je odnose sa njima koje drži do dan-danas. Pretvorio ih je u neku svoju vojsku – napominje Vujošević.
On se seća trenutka da kada je Vučić postao prvi potpredsednik Vlade, prvu posetu Partizanu napravio je tako što je došao bez najave u kancelariju navijača Partizana, ni u fudbalski, niti u košarkaški klub, već kod navijača.
Sećam se kada je postao PPV, a bilo je evidentno da je čovek sa najvećom vlašću u državi, ja sam bio predsednik SD Partizan, da je on prvu posetu Partizanu napravio tako da nije došao ni u Sportsko društvo, ni u fudbalski, ni u košarkaški klub, već je bez najave ikome otišao u kancelariju navijača Partizana.
- Shvatio sam da hoće navijačima Partizana da učini ustupke, jer država pravi tu ustupke da bi oni bili u funkciji države koji nisu benigni. Ulazeći u navijače Partizana da im na taj način da snagu i silu i da sa navijačima Partizana ruši Partizan. Prvo da ih stavi u svoju funkciju, a onda da ruši u smislu da mu budu i u drugoj funkciji da Zvezda postaje oficijelni srpski klub, klub broj jedan. Srbija je, po njemu, mala država da ima dva velika kluba, nego da to treba da bude jedan klub i da Partizan treba da funkcioniše u nekim efemernim razmerama. Partizan je u to vreme bio državni prvak u košarci, igrao veoma uspešno Evroligu sa malim budžetima. Teza iz te ekipe malih ljudi iz grada da je Partizan pravio te rezultate, jer je bio zaštićen prethodnom vlašću. To uopšte nije tačno – tvrdi naš sagovornik.
Vujošević ističe da je Boris Tadić bio Partizanovac, ali je gledao da izbalansira.
- Sećate se kada je išao na stadion Crvene Zvezde da promoviše sponzorstvo Telekoma. To je jedna teza koja je plasirana da bi se stvorila moralna osnova da bi se sada, u drugom periodu kada je neki Zvezdaš broj jedan u državi, navodno vratilo Zvezdi nešto što joj je godinama oduzimano. Zaista, godinama Zvezdi ništa nije oduzimano – kaže Vujošević.
Kada je Vučić došao na vlast, Partizan je za sponzore imao Telekom i NIS. Klub je imao porez i kamatu na porez neregulisan otprilike isto onoliko koliko su iznosila sponzorstva. Ta sponzorstva su išla na servisiranje tih dugova.
- S druge strane, imali smo Crvenu Zvezdu, koja je još u vreme Dragana Đilasa počela da radi UPPR, gde su bili i fiktivni dugovi, a u te dugove su ušli poreski dugovi. Država je prvi put u toj situaciji pristala da se poreske obaveze upišu pod dugove koji su obuhvaćeni UPPR. Situacija nije bila ravnopravna. Ono što ne mogu da dokažem, ali što znam da su van tih istih sponzorstava kooperanti Telekoma, pogotovu dok je Andrej Vučić bio u upravi KK CZ, velike pare davali ovom klubu. Oni su dobili vetar u leđa, a Partizan nije mogao svojim igračima da isplati dve plate tokom cele sezone – dodaje Vujošević
On kaže da su ljudi iz uprave Partizana ćutali.
- Ja sam izlazio pred te igrače, niko nije dolazio da im kaže da nema para i kada će da dobiju pare i zbog čega nema para. Niko drugi iz straha nije hteo da priča. Vladao je veliki strah i niko se nije usuđivao da se suprotstavi, ja sam počeo da pričam. I to sa određenom gradacijom. Prvo sa manjim delom istine, pa većim i većim, dok to u jednom trenutku nije ušlo u otvoreni sukob. A, punu istinu nisam nikada ispričao – kaže Vujošević.
On nastavlja da je bilo ljudi koji su mu otvoreno rekli da mora da napusti Partizan.
- Konkretno, na nekoj sednici Skupštine KK Partizan, predsednik Predrag Danilović je rekao da je njemu rečeno da dok sam ja trener Partizana, neće biti ni dinara. To je naravno veoma teško palo ljudima koji žive od plata u klubu, i bio im je dovoljan razlog da se okrenu i glasaju protiv. Njemu su to rekli, pretpostavljam izaslanici Zoran Korać i Novak Nedić, šef kabineta tadašnjeg premijera Srbije, koji se mnogo petlja u celu tu priču – završava Vujošević.

Sastanak sa Vučićem
- Sazvan je jedan sastanak. Bio je na njemu i predsednik Vlade Ivica Dačić, čekao se dolazak Vučića. Meni Dačić kaže: „Dule, ovaj misli da te ja palim da ti daješ takve izjave“. Ja sam mu odgovorio da pošto ništa ne pomaže neka i misli tako. Na kraju dolazi i Vučić i krene da priča kako njega ovde stalno napadaju, on ne zna zbog čega ga napadaju, i rekao je da nije došao ovde da se prave prijateljstva nego da vidimo kako može da se pomogne po Zakonu. Ja sam ga na početku pitao ko je zakazao ovaj sastanak, Branko Ružić ili navijači Kimi i Džoni. I tu on počne – kako te nije sramota itd, ali sam mu jasno stavio do znanja da znam kako to funkcioniše i napravljeni su tu određeni dogovori u smislu da će da se vidi za te poreze i da se povećaju sponzorstva. Ja sam tada poručio da ako bude tako, biću zadovoljan – seća se Vujošević.

Kontroliše navijače Partizana
- Nemam prave dokaze da argumentovano govorim kako tadašnji predsednik Vlade Vučić poziva neke igrače i trenere i savetuje ih kako da se igra, da zove sudije tokom poluvremena Kupa u Kragujevcu gde je prekid, itd. On mešetari u oba kluba kako bi držao kontrolu nad njima. Odgovorno tvrdim da Vučić drži kontrolu nad organizovanom grupom navijača Partizana – ističe Vujošević.

Poziv za rođendan
Pokušavao je Vučić da izgradi neke odnose sa mnom. Čak mi je i u bolnicu došao kada sam imao probleme sa bubrezima prvi put i u tom periodu me je lično zvao da dođem na peti rođendan SNS. Otišao sam kao čovek koji je pozvan. Počeli su, u međuvremenu, u fudbalu da se dešavaju neki ofsajdi, penali, počinje publika sa fudbala da dolazi nezadovoljna na košarkaške utakmice i da skandira ovo „Vučiću ...“. Meni stiže poruka od njega – Hvala ti, ja sam ovo od tebe zaslužio. Ja sa time stvarno nisam imao veze, nisam to zaustavljao, ali nisam imao veze. On je to uzeo za zlo i prestao da realizuje dogovor – kaže Vujošević.