BELI LUK - POVRĆE U EKSPANZIJI
KINESKI ILI SRPSKI MIRIŠE NA LUK
Preko polovine belog luka na domaćem tržištu je kineskog porekla, lep je „na oko“, beo kao sneg ali ne klija i – kako tvrde australijski stručnjaci - tretira se svim i svačim. Kako kod nas kažu - ni vampire neće oterati.
Sve više poljoprivrednika u regionu Šapca opredeljuje se za zasnivanje proizvodnje belog luka. Razlog nije šteta koju država ima zbog uvoza već mogućnost solidne zarade. U parcelu površine jednog hektara potrebno je uložiti oko 3.000 evra a zarada je blizu 20.000 evra. Posla ima ali ima i novca.
- Beli luk se najviše gaji u Kini i tako je dospeo i na naše tržište, međutim taj beli luk nije ni približan našem domaćem. Kod nas se više prodaje jer vizuelno izgleda lepše, čist je, beo i krupan, međutim on nema tu aromu i ljutinu, čvrstinu glavice koja je karakteristična za naš luk. Za gajenje belog luka smatram da postoje velike mogućnosti i dobra zarada, više nego kod drugog povrća a ne traži velika ulaganja. Pogoduju mu duboka, rastresita zemljišta, kaže poljoprivredni stručnjak Svetlana Zlatarić.
Plasman proizvodnje na prvi pogled predstavlja problem ali zbog potražnje je neopravdan i karakterističan je za starije poljoprivredne proizvođače. Mlađi su hrabriji i zainteresovaniji za gajenje ovog povrća. Jedan od mladih poljoprivrednika koji se odlučio za zasnivanje proizvodnje belog luka je i Igor Gligorić iz Varne. Planirao je da proizvodnju pokrene na dva hektara ali je i naišao na probleme.
-Nisam mogao da nađem dovoljno semenskog belog luka jer ga naše semenske kuće očigledno ne proizvode u potrebnim količinama. Tako sam umesto planirane površine posadio samo trećinu ali već sada znam da ću sledeće godine ispuniti cilj. Za proizvodnju belog luka nisam se opredelio preko noći, savetovao sam se, slušao druge šta kažu, bilo je raznih predloga šta da zasnujem na imanju ali prevladala je ova ideja koju sada realizujem. Srećom imam dosta prijatelja koji znaju, svaki po nešto, i tako se kockice sklope. Tu su mi pomogli i poljoprivredni stručnjaci. Naravno, prvo sam utvrdio da li imam plasman pa tek onda započeo rad , kaže Gligorić.
Tačne površine zasejane belim lukom, u regionu, nisu poznate. To je biljna vrsta koja kod nas na našem terenu zauzima male površine, odnosno uglavnom za sopstvene potrebe ali ima perspektivu. Za zasnivanje proizvodnje belog luka najbitnija je analiza zemljišta jer nije svako tlo pogodno. Puna agrotehnika takođe je uslov za kvalitetan proizvod.
Sve više poljoprivrednika u regionu Šapca opredeljuje se za zasnivanje proizvodnje belog luka. Razlog nije šteta koju država ima zbog uvoza već mogućnost solidne zarade. U parcelu površine jednog hektara potrebno je uložiti oko 3.000 evra a zarada je blizu 20.000 evra. Posla ima ali ima i novca.
- Beli luk se najviše gaji u Kini i tako je dospeo i na naše tržište, međutim taj beli luk nije ni približan našem domaćem. Kod nas se više prodaje jer vizuelno izgleda lepše, čist je, beo i krupan, međutim on nema tu aromu i ljutinu, čvrstinu glavice koja je karakteristična za naš luk. Za gajenje belog luka smatram da postoje velike mogućnosti i dobra zarada, više nego kod drugog povrća a ne traži velika ulaganja. Pogoduju mu duboka, rastresita zemljišta, kaže poljoprivredni stručnjak Svetlana Zlatarić.
Plasman proizvodnje na prvi pogled predstavlja problem ali zbog potražnje je neopravdan i karakterističan je za starije poljoprivredne proizvođače. Mlađi su hrabriji i zainteresovaniji za gajenje ovog povrća. Jedan od mladih poljoprivrednika koji se odlučio za zasnivanje proizvodnje belog luka je i Igor Gligorić iz Varne. Planirao je da proizvodnju pokrene na dva hektara ali je i naišao na probleme.
-Nisam mogao da nađem dovoljno semenskog belog luka jer ga naše semenske kuće očigledno ne proizvode u potrebnim količinama. Tako sam umesto planirane površine posadio samo trećinu ali već sada znam da ću sledeće godine ispuniti cilj. Za proizvodnju belog luka nisam se opredelio preko noći, savetovao sam se, slušao druge šta kažu, bilo je raznih predloga šta da zasnujem na imanju ali prevladala je ova ideja koju sada realizujem. Srećom imam dosta prijatelja koji znaju, svaki po nešto, i tako se kockice sklope. Tu su mi pomogli i poljoprivredni stručnjaci. Naravno, prvo sam utvrdio da li imam plasman pa tek onda započeo rad , kaže Gligorić.
Tačne površine zasejane belim lukom, u regionu, nisu poznate. To je biljna vrsta koja kod nas na našem terenu zauzima male površine, odnosno uglavnom za sopstvene potrebe ali ima perspektivu. Za zasnivanje proizvodnje belog luka najbitnija je analiza zemljišta jer nije svako tlo pogodno. Puna agrotehnika takođe je uslov za kvalitetan proizvod.
Najnoviji broj
18. april 2024.
