Oda Miroviću

Kada je Igor mali bio,
Pesnički život mu je bio mio
Dok su klinci igrali pored česme
On je u glavi smišljao pesme
Poraslo se, nije prošlo mnogo
Napredovao je koliko je mog’o
Desila se i ljubav, tu i tamo
Ali ga poezija vukla tamo amo.
Voleo je stihove prave
Batalio je klikere i razne sprave.
Pisao je po ceo dan i noć
Verovao je da će steći moć.
Poeziji se predao ceo
Svakoj je pesmi dao sebe deo.
Završio je i škole neke
Diplomom je obradovao i svoje tetke.
Ljubav pravu u radikalima je naš’o
Ali se sa stihovima nije raziš’o.
Pisao je po ceo dan i noć
Nadao se da će steći moć.
Poslušan je bio
I to nije krio.
Poeziju je i dalje voleo
I knjigu je jednu objavio.
Nagrada ga htela nije
Al’ je stihove nastavio da šije.
Došla je i knjiga druga
I ostao je bez radikalskog druga.
Sada je novog frenda sreo
Postao je napredan ceo.
I funkcija je porasla pravo
Ceo svet mu je klicao: „Zdravo“.
I dalje je pisao po ceo dan i noć
Osećao je da ima moć.
Krio je maniju svoju u tami
Sa poezijom su mu prolazili dani
A, onda ga se setio neko
Nagradiće ga, makar se i opek’o.
Uručiše mu pesnički venac
Razbio je pred sobom i poslednji zdenac
Sad svi znaju da je pesnik pravi
Neki novinar mu i odu napravi.
Pisao je po ceo dan i noć
Ubeđen da sada ima moć.