MEĐUNARODNI DAN BORBE PROTIV NASILjA NAD ŽENAMA
NASILjE SE VIŠE PRIJAVLjUJE
Novi Zakon o sprečavanju nasilja koji je na snazi od 1. juna doveo je do znatnog povećanja broja prijava nasilja. “Kod nasilja u porodici u najvećem broju slučajeva žrtve su žene, a počinilac je sadašnji ili bivši bračni ili vanbračni partner” kaže Dijana Tomasović rukovodilac internog tima Centra za socijalni rad koji se bavi pojavom nasilja u porodici i partnerskim odnosima. Od 1. juna Osnovni sud u u Šapcu izrekao je 310 hitnih mera
Od 1981. godine 25. decembar se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. Novi Zakon o sprečavanju nasilja koji je na snazi od 1. juna doveo je do znatnog povećanja broja prijava nasilja. Podaci Centra za socijalni rad u Šapcu pokazuju da je u poslednjih pet godina trend rasta prijava nasilja u porodici. Tako je 2012. godine evidentirano ukupno 225 prijava, a od početka ove godije do sada oko 350 prijava porodičnog nasilja.
-Kod nasilja u porodici u najvećem broju slučajeva žrtve su žene, a počinilac je sadašnji ili bivši bračni ili vanbračni partner. Žrtva nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Izložene su svim svim oblicima nasilja u porodici, a dominiraju fizičko i psihičko nasilje koje se često javlja udruženo. Posebno zabrinjavaju podaci koji ukazuju na višegodišnju izloženost nasilju. Iste osobe su više puta evidentirane kao žrtve nasilja u porodici i isti su učinioci krivičnog dela, kaže Dijana Tomasović rukovodilac internog tima Centra za socijalni rad koji se bavi pojavom nasilja u porodici i partnerskim odnosima.
Novi Zakon predviđa da će nasilnik, ili potencijalni nasilnik biti udaljeni iz stana ili će im biti izrečena zabrana komunikacije sa žrtvom od mesec dana. Od 1. juna Osnovni sud u u Šapcu izrekao je 310 ovih hitnih mera. Žrtve je zakon ohrabrio pa više prijavljuju nasilje, ili samo mogućnost da se ono desi. Od 350 ukupno slučajeva prijavljenih Centru za socijalni rad, od ovog dana bilo je čak 250 prijava.
-Od ovih 310 mera nije sve prijavljeno bilo nasilje u smislu krivičnog prava, nešto se smatra i potencijalnim nasiljem. Izričemo ili udaljenje iz stana, ili zabranu komunikacije sa potencijalnom žrtvom ili obe ove mere. Zabrana komunikacije automatski prekida svađu. Kod udaljenja iz stana nismo imali problema, verovatno zbog toga što su svi već dobro upoznati sa Zakonom i znali su šta ih čeka. Do sada je prekršeno 15 mera, objašnjava zamenik osnovnog javnog tužioca Milena Avramović.
Zaprećena sankcija za kršenje zabrane je 60 dana zatvora. Milena Avramović navodi i da se u više slučajeva događalo da žrtva dođe zajedno sa potencijalnim nasilnikom da pita da li oni mogu ponovo da žive zajedno i to se onda ne tretira kao prekršena mera. Takođe, u više od polovine slučajeva žrtve nisu želele da se počinilac procesuira, nego su prijavile samo da bi on bio upozoren.
Prijave su se kretale od onih banalnijih, kada muž uvredi ženu, pa do krajnje ozbiljnih. Najveće probleme prave zavisnici od alkohola i narkotika i psihički obolele osobe.
Milena Avramović navodi i da se sada češće dešava da muškarci prijavljuju žene za nasilje, ali i da su imali više slučajeva obostranog prijavljivanja, gde je teško utvrditi ko je zapravo kriv.
Policija meru izriče na 48 sati. Tužilaštvo, ako proceni da treba, predlaže sudu da se ona produži na mesec dana.
Dijana Tomasović ističe da ovaj Zakon pruža mogućnost da se premosti vakuum koji postoji od prijave nasilja ili opasnosti od nasilja do otpočinjanja sudskog postupka, jer je upravo u tom vremenu žrtva naročito izložena riziku od nasilja.
Prema novom Zakonu formirana je i Grupa za koordinaciju i saradnju za teritoriju Šapca, Koceljeve, Vladimiraca i Bogatića. Čine je predstavnici centara za socijlani rad, Tužilaštva i predstavnici policije, a sastaje se dva puta mesečno. Na sastancima se razmatra svaki slučaj prodičnog nasilja pojedinačno i procenjuje se rizik. Ako se proceni da je stepen rizika visok radi se plan zaštite. Na sastanke se pozivaju i žrtve nasilja. One se tada osećaju i sigurnije jer znaju da neko brine za njih.
Članovi Saveta za rodnu ravnopravnost grada Šapca, među kojima i predstavnik Centra za socijalni rad, učestvuju u globalnoj kampanji “16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama”, koja je počela 25. novembra. Sa ciljem preventivnog delovanja na pojavu nasilja nad ženama, kao i u cilju daljeg jačanja međusektorske saradnje, članovi internog tima Centra za socijalni rad će, u okviru projekta Ženskog centra Šabac, održati tribine o nasilju nad ženama u porodici i partnerskim odnosima 1. i 6. decembra u 12 časova u Kulturnom centru.
-Kod nasilja u porodici u najvećem broju slučajeva žrtve su žene, a počinilac je sadašnji ili bivši bračni ili vanbračni partner. Žrtva nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. Izložene su svim svim oblicima nasilja u porodici, a dominiraju fizičko i psihičko nasilje koje se često javlja udruženo. Posebno zabrinjavaju podaci koji ukazuju na višegodišnju izloženost nasilju. Iste osobe su više puta evidentirane kao žrtve nasilja u porodici i isti su učinioci krivičnog dela, kaže Dijana Tomasović rukovodilac internog tima Centra za socijalni rad koji se bavi pojavom nasilja u porodici i partnerskim odnosima.
Novi Zakon predviđa da će nasilnik, ili potencijalni nasilnik biti udaljeni iz stana ili će im biti izrečena zabrana komunikacije sa žrtvom od mesec dana. Od 1. juna Osnovni sud u u Šapcu izrekao je 310 ovih hitnih mera. Žrtve je zakon ohrabrio pa više prijavljuju nasilje, ili samo mogućnost da se ono desi. Od 350 ukupno slučajeva prijavljenih Centru za socijalni rad, od ovog dana bilo je čak 250 prijava.
-Od ovih 310 mera nije sve prijavljeno bilo nasilje u smislu krivičnog prava, nešto se smatra i potencijalnim nasiljem. Izričemo ili udaljenje iz stana, ili zabranu komunikacije sa potencijalnom žrtvom ili obe ove mere. Zabrana komunikacije automatski prekida svađu. Kod udaljenja iz stana nismo imali problema, verovatno zbog toga što su svi već dobro upoznati sa Zakonom i znali su šta ih čeka. Do sada je prekršeno 15 mera, objašnjava zamenik osnovnog javnog tužioca Milena Avramović.
Zaprećena sankcija za kršenje zabrane je 60 dana zatvora. Milena Avramović navodi i da se u više slučajeva događalo da žrtva dođe zajedno sa potencijalnim nasilnikom da pita da li oni mogu ponovo da žive zajedno i to se onda ne tretira kao prekršena mera. Takođe, u više od polovine slučajeva žrtve nisu želele da se počinilac procesuira, nego su prijavile samo da bi on bio upozoren.
Prijave su se kretale od onih banalnijih, kada muž uvredi ženu, pa do krajnje ozbiljnih. Najveće probleme prave zavisnici od alkohola i narkotika i psihički obolele osobe.
Milena Avramović navodi i da se sada češće dešava da muškarci prijavljuju žene za nasilje, ali i da su imali više slučajeva obostranog prijavljivanja, gde je teško utvrditi ko je zapravo kriv.
Policija meru izriče na 48 sati. Tužilaštvo, ako proceni da treba, predlaže sudu da se ona produži na mesec dana.
Dijana Tomasović ističe da ovaj Zakon pruža mogućnost da se premosti vakuum koji postoji od prijave nasilja ili opasnosti od nasilja do otpočinjanja sudskog postupka, jer je upravo u tom vremenu žrtva naročito izložena riziku od nasilja.
Prema novom Zakonu formirana je i Grupa za koordinaciju i saradnju za teritoriju Šapca, Koceljeve, Vladimiraca i Bogatića. Čine je predstavnici centara za socijlani rad, Tužilaštva i predstavnici policije, a sastaje se dva puta mesečno. Na sastancima se razmatra svaki slučaj prodičnog nasilja pojedinačno i procenjuje se rizik. Ako se proceni da je stepen rizika visok radi se plan zaštite. Na sastanke se pozivaju i žrtve nasilja. One se tada osećaju i sigurnije jer znaju da neko brine za njih.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
