SUVO MESO POD LUPOM

Počeo je svinjokolj. Dani predviđeni za uživanje i pripremu mesa - sem ako postite. Ipak, svako uživanje nosi i deo rizika a to je, u slučaju svinjokolja, trihineloza. Region Šapca je svake godine ugrožen potencijalnim epidemijama a svima je u sećanju oko 100 ljudi zaraženih dimljenom kobasicom. O tome razgovaramo sa Gordanom Ilić, doktorom veterinarskih nauka laboratorije „In Vitro“ - jedinom sa tom titulom na našim terenima.
-Da li je, radom i veterinarskih stanica ali i medija, trihinela suzbijena u našem regionu?
Ne možemo da kažemo da je suzbijena jer je to jako teško uraditi. Uvek postoji mogućnost da se pojavi a ja znam da je iz Mačve svake godine dolazio neki broj uzoraka gde je otkrivena trihinela. Trenutno nije moguće dati tačan podatak koliki je to procenat. Najveća je opasnost kada počinje svinjokolj i svi dajemo preporuke već od oktobra, iako je takozvani svinjokolj krajem novembra. Obavezno radite pregled svinja na trihinelu. To je savet svim domaćinstvima i svakom ko kolje za sopstvene potrebe. Ono što se kolje u klanicama se tamo obavezno pregleda i ne može da ode u promet bez kontrole. Da bi zaštitili sebe i svoju porodicu obavezno uradite pregled na trihinelu spiralis. To nije skupo, metodom kompresije je jeftinije od kilograma mesa dok je digestija - kojom se pregledaju divlje ali i domaće svinje i koja je tačnija, nešto skuplja. Mi radimo i jedno i drugo. Lovci koji odstrele divlje svinje na bilo kojem terenu obavezno moraju uraditi pregled digestijom. Ona je i pouzdanija. Uzima se više uzoraka a zavisi i od toga kako je odstreljen ulov, da li ima oštećenja i slično.
-Kažu da je trihineloza opasna ali ne i smrtonosna. Da li je to tačno?
Trihinela je parazit i inficira se tako što meso nije dovoljno termički obrađeno. Parazit se razmnožava u digestivnom traktu. Ženka rađa mlade larvice i jedna može da da 2.000 larvica. Posle određenog vremena larvice prelaze u krvotok, a protokom dolazi do oštećenja srca. Ja sam znala nekoliko ljudi koji su umrli posle korišćenja mesa zaraženog trihinelozom. Tu je došlo do velikog oštećenja srca. Počinje kao prehlada sa povišenom temperaturom, bolovima u mišićima i kostima a posle nekoliko dana mišići su natečeni, lice vam je natečeno i morate da budete hospitalizovani. Deca i stariji ljudi su najugroženiji ali svejedno nikome ne bih preporučila da se igra sa time.
-Obično se prasići ne pregledaju. Kažu, da oni ne mogu imati trihinelozu.
U principu, oni koji su na sisi ne bi trebali da imaju ali ako naiđe neki pacov ili miš koji je zaražen moguće da se zarazi. Svinje su svaštojedi. U principu kada krenu da se hrane samostalno već su ugroženi. U Srbiji postoji nekoliko endemskih žarišta i uvek se može očekivati da će i prase ali i tovljena svinja biti ugroženi. Ono što se preporučuje je deratizacija na vreme i pregled na trihinelu. Što se to češće radi bićemo zaštićeniji.
Da li je u regionu Šapca ove godine zabeležen slučaj trihinele?
Ove godine ne, osim uzoraka koje smo dobijali od naše referentne laboratorije, pošto smo mi „In Vitro“, jedina akreditovana laboratorija za trihinelu u ovom regionu. Jedini zaraženi uzorci koje smo imali su od laboratorije u Italiji koji su nama stigli da bi mi pokazali kompetentnost odnosno da li znamo ili ne. Rezultati moraju da se poklope i ako se to uradi vi ste kompetentni i mi smo jedina kompetentna laboratorija u ovom regionu.