Инфо

Берза

  • aero 1.690 ▲ 0,18%
  • akdm 320 ⚫ 0,00%
  • alfa 33.506 ▼ -0,28%
  • dinnpb 3.490 ▲ 0,29%
  • gmon 1.600 ▼ -0,44%
  • ikrb 33 ▲ 6,45%
  • impl 3.050 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.110 ▲ 3,58%
  • niis 677 ▼ -1,60%
  • rso1491 142,05 ▲ 0,10%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
(30. новембар 2017.)
IN MEMORIAM

Димитрије Станковић

(1938-2017)
Димитрије Станковић, творац и диригент тамбурашког оркестра “Бисерница”, први пут је светлост дана угледао пред Ускрс 23. априла 1938. године у Крупњу. Крштење у крупањској цркви обавио је тадашњи свештеник поп Влада Зечевић, који је касније често посећивао кућу Станковића, на пропутовањима из Београда за Лозницу. Поп Влада је редовно свраћао у Шабац, најпре да би видео Димитријевог оца Љубишу који је по занимању био берберин, а занат изучио код дечаковог стрица Тике у Паризу.
Први сусрет са музичком “бандом” имао је за време окупације у Лозници, где је са породицом доспео неким воловским колима. Сместили су се у згради преко пута Гестапоа, а ту је често гледао смену немачке страже, једном недељно испред познате кафане Европа. Један елитни трубачки оркестар свирао је маршеве, које је редовно слушао и толико су га инспирисали да је са нестрпљењем очекивао наредни концерт.
Запамтио је и стричев поклон, малу једноредну хармонику дугметару на којој је засвирао прве тонове, помало невешто.
Иза окупације пут га је водио у Шабац. Са оцем, мајком и сестром прво налази смештај у собици у Камењаку, код Црнобранића (улица Вука Караџића). После су пронашли нешто више простора, преко пута. Настанили су се на Камичку (улица Мачванска 30, касније 28). Дворишна зграда у којој су становали била је власништво Зоре Јелесић, професорке француског језика у Шабачкој гимназији.
Из основног школовања у шабачкој школи “Вук Караџић” сећа се учитељице, стрине Ангелине, коју је много волео. Музичко је предавао један увек лепо обучени учитељ, који је са собом увек носио виолину. Исти га због тога што је намерно фалширао није одабрао за хор, под изговором да нема слуха.
Памти и доста догодовштина из каснијег школовања, од чега се део одвијао и у шабачкој Гимназији. У Музичкој школи, после Красовског, солфеђо му је предавао војни музичар из оркестра речне флотиле Иво Погорелић.
По завршетку осмогодишње, уписао је Учитељску школу. Виолину му је тамо предавао Љубисав Марковић, а по завршетку знамените Подринске уметничке школе, обрео се у Сарајеву за кога га вежу незаборавна дружења.
Из Сарајева се запутио у Бањалуку, а тамо се први пут сусреће са тамбуром. За овај инструмент инфицирао га је Милан Бокан, начелник за просвету и културу.
Повратак у Шабац значио је нове животне изазове. Основни је био музички и формирање “Бисернице”
Од почетка школске шездесет друге Диша је у школи “Јанко Веселиновић” у Шапцу. Тадашњи директор ове образовне институције Сретен Јевремовић имао је разумевања за музику. Зато су лакше савладаване све муке око инструмената, проба, простора, гардеробе... али све то га је и касније пратило, писао је “Глас Подриња” у рубрици Где су и шта раде.
Оснивањем “Бисернице”, после бројних мука, обрадовао се доласку нових инструмената. Радује га што су његови другови из овог састава професори, лекари, уметници.
Кажу да стан његове породице умногоме подсећа на музеј. Ту су пехари и разне дипломе, други поклони, фотографије...
- Ту је и прича о тамбурици, тамбурашима, композиторима, наступима... Многа имена су везана за “Бисерницу”. Многи шабачки музичари поникли су овде. Хроничар оркестра, почивши Драган Ивановић, овековечио је “Бисерницу” у књизи о 35 година чаробних звука, пише “Глас Подриња”.
Уз све то стизале су бројне награде и признања са различитих смотри и наступа у оквиру “Абрашевића”. Помињемо Суботицу, Руму, Осјек, гостовања у Мађарској, Француској.... Ту су и Октобарска награда Шапца, диригенту, статуа “Абрашевић” оркестру.
Са својим оркестром наступао је и пред Титом. Кажу да је маршал, бивше државе био веома задовољан њиховим наступом.
За Дишу је “Бисерница” представљала музички бисер. Многе истакнуте личности имале су само речи похвале за њега и његово музичко друштво.
Ван сваке сумње је да је Димитрије Диша Станковић, човек који је створио музички састав “Бисерница” са овим ансамблом био амбасадор шабачке културе и Србије свугде по свету где су наступали. Овај састав био је његова судбина, а младима је често поручивао да музика оплемењује душу и човека.
Тешко је у једном новинарском приступу сагледати тако буран и плодан живот, зато нису крупне речи Петра Савковића да је Димитрије Станковић својим уметничким животом осветлио своју личност у јасно обликованој целовитости.
Љ.Ђ.

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa