Инфо

Берза

  • aero 1.689 ▼ -0,18%
  • niis 679 ▼ -0,73%
(30. новембар 2017.)
НОВА НАДА ХИП ХОП СЦЕНЕ

Бунт преточен у песме

Некада ученик Економско-трговинске школе, а данас студент Правног факултета у Београду, наш суграђанин, Милош Максић, поезију је почео да пише у првој години средње школе, а реп музиком се већ неко време успешно бави. Одлука да текстове преточи у дела реп музике, била је очигледно исправна, јер иза себе има две песме, снимљене у студију код репера и писца Ју Пака. Реп музиком се, како наводи, бави из хобија јер жели да гаји подземни дух који је основа целокупне хип хоп културе. Стихови му помажу да се избори са животним проблемима и уливају му наду да ће будућност бити боља.
-Писање поезије и снимање реп песама ми представљају вентил, скидају ми терет са душе. Најчешће пишем о стварима које ме окружују, уз одређену дозу критике система и друштвене аномије која нас окружује. Моје песме представљају бунт, тј. све оно што сматрам да није добро и што треба да се промени. Обе песме су ми изузетно драге, зато што обе описују мој живот, оно што ме окружује, и обе представљају мој бунт против свега оног што је лоше и што треба да се мења ка бољем - истиче Максић и наводи да у песмама често користи улични сленг уз труд да свака песма понесе одређену поруку, која ће помоћи младима да се лакше изборе са својим недаћама.
- Стварање музике ми је свакако неки вид терапије, као што би рекли многи познати домаћи реп музичари : „Код репа је добра ствар то што не мораш да плаћаш психијатра, једноставно уђеш у глуву собу и испразниш се“. Супротстављам се систему који нас етикетира, жели од нас да направи „стерилне роботе“ који нису кадри да испољавају сопствене емоције. Жели да од нас направи робове и јефтину радну снагу. Мој вид борбе против система јесте путем речи и музике а не насилним путем. Више сам за пацифистичку борбу иако она не даје неке велике резултате. Ја нисам „месија“ нити желим иком да „солим памет“, већ желим да пошаљем одређену поруку. На публици је како ће она да је протумачи и да ли ће се понашати у складу са њом. Обе песме су искрене и сматрам да је искреност једна од најбитнијих карактеристика писања уличне поезије и бављења овом врстом музике – наводи млади уметник.
Поезија и реп музика, многи би рекли, немају ничег заједничког. Наш саговорник је ипак мишљења да је то грана музике која је најближа класичном поимању поезије те из тог ралога сматра да би наши познати писци поезије као што су Ђура Јакшић и Десанка Максимовић, да су рођени у данашње време, снимали реп музику.
-Волим да пишем поезију и прозу и сматрам да ћу наставити да гајим своју креативност у том смеру иако нисам уписао књижевност. Одлучио сам ипак да упишем Права зато што сматрам да ми даје најшири спектар могућих послова ако их, у будућности завршим. Мада, књижевност ми је ближа и занимљивија као наука.
Када говоримо о будућности, Милош је мишљења да су шансе да свој хоби претвори у извор егзистенције мале.
-Било би ми драго када бих могао да уновчим свој хоби, али мислим да су за то веома мале шансе, због различитих фактора. У духу реп музике је да буде „подземна“ а не за широке масе људи. Због тога је свака моја песма писана за моје људе и није ми циљ да се додворим великој маси људи. Желим да им пошаљем поруку, али не желим да правим од себе некакав бренд, јер сам ја само обичан човек и писац, нисам старлета која се појављује у ријалити програмима. Волео бих, у будућности да зарадим неку кинту од реп музике, али не по цену пласирања кича и шунда у мојим песмама - наводи Милош Максић.
К.Ј.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa