Инфо

Берза

  • aero 1.676 ▼ -0,36%
  • dnos 1.103 ▼ -1,34%
  • fito 2.791 ▼ -0,32%
  • impl 3.200 ▲ 4,92%
  • jesv 5.150 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.025 ▼ -4,03%
  • niis 681 ▲ 0,29%
  • pdcl 10.310 ▲ 24,97%
  • rso17153 103,96 ▲ 0,20%
  • sjpt 143 ▲ 2,14%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(30. новембар 2017.)
ДОКТОР ПРАВНИХ НАУКА ВЛАДИМИР ВУЛЕТИЋ

CARPE DIEM – ИСКОРИСТИ ДАН

CARPE DIEM – ИСКОРИСТИ ДАН
Др Владимир Вулетић рођен је 28. новембра 1978. године, у предвечерје највећег празника у време када се славио рођендан земље које више нема. У детињству, за њега је Шабац био центар света, а посебно Бенска Бара и Дудара, која је тада била мочварни предео, где је, заједно са другарима, „правио разне марифетлуке, попут малих одметника из Нушећевог романа Хајдуци“. За себе каже да је дете деведесетих, зато што је Гимназију, која је изузетно важна у његовом животу, уписао деведесет треће, у „време када је и Шабац и Србију погодио и рат и хиперинфлација, што је резултирало променом у систему вредности, који су и данас извитоперени попут балашевићевског - Народњаци, све вам је у шаци, па зашто да се баци, оставите нешто и за нас...“
- Гимназијско школовање памтим по неколицини великих имена, који су, у доброј мери, обележили 180 година постојања знамените школе. Памтим тадашњег директора Мирослава Јовановића, као једну од најмаркантнијих фигура, који је успоставио критеријуме и принципе, темеље институције какву памтимо, а каква је и данас. Имао је изванредне сараднике, попут професорке књижевности Кате Југовић, која је била и остала свестрана личност. Имао сам привилегију да будем њен ђак, а поносан сам на чињеницу да је професорка Дерета предавала биологију и мојој мајци и мени. Посебну почаст одајем преданој и приљежној професорки енглеског језика и мојој разредној, Тањи Жунић, која је, због преране смрти, успела да изведе само две генерације ученика.
Међутим, Гимназија је била „много више од простих скамија и изванредног положаја у срцу града, мада је лепо било ићи у школу која је у Масариковој улици и бити свестан специфичне патине, изузетног шабачког и српског миљеа који се у њој у великој мери свакедновно осликавао“. Управо је у Гимназији, Влада који је већ био инфициран „вирусом уметности“, развио дар за глуму и рецитовање, што му је било од великог значаја за потоње успехе у беседништву на Правном факултету. Петоструки је победник Републичке смотре рецитатора, а на 37. Републичком такмичењу аматерских позоришта Србије у Кули, где је играо у представи Драмског студија Шабачке гимназије, освојио је прву награду за најбоље глумачко остварење. Каже да су две особе посебно заслужне за вирус којим је био инфициран у најмлађим данима.
- Прва је моја мајка, која је будно пратила моја интересовања и склоности, а други је Вукан Јовановић, шабачки режисер, који је у тадашњем Дому омладине петарпановским, а истовремено изузетно озбиљним, чак глембајевским начином, успевао да направи Драмски студио који је био један од најуспешнијих онога времена. Наиме, остваривали смо, најпре као пионири, а касније као омладинци, запажене резултате, који су у Гимназији тријумфовали кроз руководство Кате Југовић. Уз помоћ тада остарелог, али изузетно виталног Вукана Јовановића, остварили смо две изузетне представе, Камен за под главу и Путујуће позориште Шопаловић.
Иако је све упућивало на то да ће се професионално бавити глумом, још у првом разреду Гимназије одлучио је да ће студирати права. Особа која га је одговорила од одлуке да буде глумац је иста она која га је упутила на „даске које живот значе“. Мајка му је рекла нешто што и данас радо цитира својим студентима: „Боље је да гледаш из првог реда, него да глумиш за први ред“.
- Из данашње перспективе универзитетског професора, мислим да сам изабрао праву професију. За студије права није било дилеме од самог почетка. То је био позив који сам искрено и недвосмислено желео, једино што нисам знао, и што је у једном тренутку променило мој животни пут, јесте универзитетска професура. Веровао сам да ћу се бавити адвокатуром, правосуђем, правом у пракси, али ме је живот одвео на другу страну, у којој данас дајем оно најбоље из себе и трудим се да на студенте пренесем сву лепоту и искуства која сам стекао као гимазијски ђак и млади Шапчанин који је живео у срцу града.
Иако ненадано, универзитетска каријера је дошла спонтано. Правни факултет је завршио са просеком 10.0, као студент генерације. Био је најмлађи победник на Такмичењу у беседништву, где је као бруцош тријумфовао.
- Постоје кључне личности у мом животу, међу којима је мој покојни професор римског права Обрад Станојевић, једна од најмаркантнијих и највољенијих професорских фигура на Правном факултету. Храбро ме је, ризикујући чак, као студенту друге године, питао да ли размишљам о наставничкој каријери. Јесам добио неколицину награда Београдског универзитета, Краљевског дома Карађорђевића и Владе Републике Србије, али најважнију потпору и награду добио сам од Правног факултета, када сам изабран за асистента. Иза мене није стајало ништа друго осим индекса и неколико добрих победа на такмичењима у беседништву.
Влада, који за себе каже да је Шапчанин који живи у Београду, спојио је љубав према беседништву са љубављу према науци и настави, али глуму није заборавио. Као млад асистент формирао је Драмски студио на Правном факултету. Студентска представа коју је режирао, освојила је прву награду на Фестивалу београдских аматерских позоришта. Ове године је поново са младим ентузијастима направио Драмски студио под називом АмфиТеатар, а да све буде заокружено, управо спрема Симовићеве Шопаловиће.
У међувремену је докторирао, изабран је у звање доцента на Правном факултету у Београду, објавио је бројне студије, а недавно и Монографију Римска класична јуриспруденција (Дилеме и правне контроверзе у Гајевом делу). Између осталог и поред свега, потпредседник је Управног одбора ФК Партизан.
- Можда није уобичајено да неко са истим жаром воли Шекспира и Симовића и Сашу Илића и Момчила Моцу Вукотића, али ја сам велики заљубљеник у ФК Партизан. То је љубав коју сам наследио од оца. И данас чувам аудио касету из осамдесет треће, где као тадашњи петогодишњак певам песму “Док Партизан битке бије” (смех) што сликовито указује на моја прва осећања, која су, између осталог, била везана и за Партизан.
Влада спада у ретке људе који могу да кажу да је испунио (а нема ни четрдесет пуних) скоро све што је у животу желео. Верује да неће имати потребу, када дође смрт, да затражи додатних пет минута. Руководи се римском девизом Царпе дием (искористи дан).
- Као неко ко је имао озбиљних здравствених проблема у младости, сматрам да је сваки минут живота драгоцен, не би требало узалудно га потрошити.
Др Владимир Вулетић рођен је у Шапцу, где је завршио „Јанкову“ школу и Шабачку гимназију. Током школовања је више пута награђиван. Петостурки је победник Републичке смотре рецитатора. Бавећи се глумом у Драмском студију Шабачке гимназије, освојио је прву награду за најбоље глумачко остварење на 37. Републичком такмичењу аматерских позоришта Србије у Кули.
Правни факултет Универзитета у Београду уписао је у јуну 1997. године, а дипломирао у јуну 2001, као студент генерације. За време студија добио је четири годишње награде Правног факултета за постигнут успех, награду за најбољег студента из фондова Београдске банке, Народне банке Србије, Краљевског дома Карађорђевића и Универзитета у Београду. Био је стипендиста Владе Републике Србије и Краљевске Норвешке амбасаде у Београду за постигнут успех у академском стицању знања.
Троструки је победник Такмичења у беседништву на Правном факултету у Београду, двоструки победник Савезног такмичења правних факултета и троструки победник Међународног такмичења.
У октобру 2001. уписао је последипломске студије на Правном факултету, а у децембру наредне године одбранио семинарски рад под називом „Сабинијанци и прокулеанци“.
Године 2003. изабран је у звање асистента-приправника у области римског права, 2006. је одбранио магистарску тезу, 2007. изабран за асистента, а 2011. за доцента Правног факултета. Пре седам година постао је доктор правних наука.
На Конкурсу у организацији Деутсцхе Геселлсцхафт фüр Интернатионале Зусамменарбеитен (ГИЗ) и Центер фор Соутх Еаст Еуропеан Лањ Сцхоолс (СЕЕЛС), докторска дисертација му је увршћена у 20 најбољих у региону из области приватног права, што му је омогућило учешће и излагање научних резултата на Првом Пост-Доц. колоквијуму из приватног права у Загребу.
Учесник је значајних стручних међународних конгреса и сусрета правника. Сарадник је на факултетском пројекту Развој правног система Србије и хармонизација са правом ЕУ. Директор је секције за римско приватно право и европску правну традицију Академије за правне студије Хармониус.
Секретар Катедре за правну историју Правног факултета у Београду био је у два мандата. Члан је Клуба љубитеља римског права и Центра за беседништво у Београду.
Аутор је бројних стручних радова и Монографије „Римска класична јуриспруденција (Дилеме и правне контроврезе у Гајевом делу)“.
М. Филиповић

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa