NOVO STARO MESTO

Proteklu sedmicu obeležili su Dani izraelske kulture u Šapcu. Otvoren je Muzej šabačkih Jevreja, kao spomenik kulture sećanja i podsetnik na jevrejsku zajednicu, koja je živela među nama od 16. veka do Drugog svetskog rata. Poslednji šabački Jevrejin, Borko Avramović, početkom devedesetih preselio se sa porodicom u Izrael.
Kad nešto treba da se zbude, svi delovi slagalice nađu pravo mesto. Ideja za Muzej šabačkih Jevreja nastala je pre dve godine, kada je Grad otkupio staru sefardsku sinagogu. Na konkursu Gradovi u fokusu Ministarstva kulture i informisanja, protekle godine izdvojena su sredstva (devet miliona) za projekat Eureka!Otkrili smo Šabac, koji je podrazumevao obnovu jevrejske svetinje.
- Mnogi Jevreji ostavili su neizbrisiv trag u zdravstvu, umetnosti, zanatstvu i trgovini. Bili su rame uz rame sa nama kada nam je bilo teško, a u Šapcu su imali vibrantnu zajednicu, koja je, poput ostalih, doživela pogrom tokom nacističke okupacije. Bili smo u kulturološkoj i civilizacijskoj obavezi da obnovimo šabačku sinagogu, uz veliki angažman lokalne samouprave da se kultura sećanja reafirmiše. Danas imamo sve razloge da budemo zadovoljni kako izgleda obnovljeni objekat, koji simbolizuje bliskost i prijateljstvo dva naroda, istakao je Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja.
Sefardska sinagoga podignuta je u Masarikovoj ulici 1894, a rekonstruisana tokom protekle godine.
- Imala sam čast da posetim ovo zdanje dok su radovi bili u toku i veoma sam uzbuđena činjenicom kako izgleda. Ganuta sam zbog oživljavanja kulture i istorije jevrejskog naroda, a posebno što vidim hebrejska slova ispisana na zidu. Ove godine proslavljamo sedamdeset godina postojanja države Izrael i verujem da će ovde neke od naših manifestacija naći svoje mesto, istakla je Nj.E. Alona Fišer Kam, ambasadorka Izraela u Srbiji.
Novo staro mesto od velikog je značaja za kulturnu ponudu ne samo Šapca, nego i Srbije. Prema rečima gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića, ovo je značajan događaj u novijoj istoriji našeg grada.
- Ovo mesto svedoči činjenicu kakvi su Šapčani nekada bili, ali i kakvi su danas. Ideja ustanovljavanja sinagoge kao novog mesta kulture sećanja u našem gradu potekla je od naših sugrađana, koji su se oduvek pitali koje su stvarne potrebe našeg grada. Svi posetioci mogli su da osete posebnu energiju koju ima ovo mesto, između ostalog i zbog velikog truda koji je uložen u njegovu rekonstrukciju, rekao je Zelenović.
Projekat, kojim je rukovodio Igor Marsenić, član Gradskog veća okupio je inženjere arhitekture - Aleksandru Savatić, Marijanu Vasić Gavrilović, Marka Gavrilovića, Slobodana Arsenovića, istoričara Branislava Stankovića i druge.
- Kada smo aplicirali na konkurs Ministarstva kulture i informisanja, imali smo ideju da tradiciju na koju smo ponosni učinimo vidljivom. Muzej šabačkih Jevreja je polivalentan kulturni centar otvoren za sve, istakao je Marsenić.
Svečarsku atmosferu upotpunio je veličanstven nastup hora Braća Baruh, pod upravom mladog maestra Stefana Zekića.

“Šabac, grad sa dugom i lepom tradicijom, stradalnik je koji je podneo velike žrtve u oba svetska rata, ali kultura je ta koja reafirmiše prave vrednosti i koja može da pruži potencijale za interkulturni dijalog. Šabac je jedan od svetlih primera koji posvećuje pažnju zaštiti kulturnog nasleđa, kao i savremenom stvaralaštvu.”
(Vladan Vukosavljević, ministar kulture
i informisanja)

SUSRET OTVORENOG SRCA
U okviru Dana izraelske kulture u holu Biblioteke šabačke, svečano je otvorena izložba fotografija Očuvanje i obnova: Bauhaus i zgrade međunarodnog stila u Tel Avivu. Putujuća postavka, koju je priredio Miha Gros, obuhvata dvadeset šest fotografija posebnog, minimalističkog stila Belog grada.
- Šabac je mesto susretanja dva naroda i dve kulture, koji su gradili svoje prijateljstvo na istini, dobročinstvu i dobronamernosti. Danas se ponovo susrećemo otvorenog i čistog srca. Za bauhaus govorili su da je proizišla izmeštanjem iz realnosti. Ako uzmemo u obzir vremenski kontekst u okviru kog je škola nastala, jasno je da je ona u potpunosti izvan kulturnog i političkog konteksta. Fascinacijom tehnike i tehnologije, sa namerom da se uklopi dizajn i život, stvorene su lične profesionalne sudbine i jedna romantičarska ideja da se svet može menjati na humanistički način, naglasila je direktorka Biblioteke šabačke Jelena Podgorac Jovanović.
Tel Aviv je najbolji predstavnik bauhaus arhitekture, koji je okarakterisan kao stilska revolucija. Oko 4.000 objekata izgrađeno je ovim svedenim stilom jasnih linija, što je zbirno više nego u svim gradovima sveta.
Izložbu je otvorila ambasadorka Izraela u Srbiji Nj.E. Alona Fišer Kam.