MUP Srbije
Kampanja protiv nasilja nad ženama
Ministarstvo unutrašnjih poslova tokom „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ sprovodi kampanju „Stop porodičnom nasilju“ u periodu od 25. novembra 2017. koji je proglašen Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama, do 10. decembra 2017. godine kada je doneta Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima i obeležava se Međunarodnim danom ljudskih prava.
Krivično delo nasilje u porodici inkriminisano je u članu 194 Krivičnog zakonika i prema odredbama tog člana nasilje u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice.
Zakon o sprečavanju
nasilja u porodici
Od 1. juna ove godine u Republici Srbiji primenjuje se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Ovaj zakon ima tri funkcije: sprečavanje nasilja u porodici, zaštitu žrtava nasilja i podršku žrtvama nasilja. Sam naziv „sprečavanje“ upravo ukazuje na preventivnu funkciju, a ogleda se u skupu mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skupa mera koje se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena. Ta neposredna opasnost od nasilja u porodici postoji kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizilazi da je mogući učinilac spreman da u nekom predstojećem vremenu prvi put učini nasilje u porodici. Dakle, za primenu mera koje ovaj Zakon predviđa nije nužno čak ni da se desilo nasilje koje bi imalo elemente krivičnog dela, niti da je mogući učinilac u prethodnom periodu činio nasilje. Akcenat je na tome da se spreči da do nasilja dođe.
Ono što se može takođe istaći kao novina u ovom zakonu jeste brzina u postupanju i vreme kojim je nadležni policijski službenik ograničen da izvrši procenu rizika da li bi moglo u nekom neposredno predstojećem vremenu doći do nasilja, budući da onog momenta kada se mogući učinilac dovede u prostorije policije Zakon je predvideo da taj rok za procenu bude do osam sati, što je u suštini vreme potrebno za izjašnjenje mogućeg učinioca, žrtve, eventualnih svedoka, vršenje uviđaja, prikupljanje podataka neophodnih za procenu rizika, obaveštavanje centra za socijalni rad i nadležnog javnog tužilaštva.
Zakon predviđa i koordinaciju svih organa u sprečavanju nasilja u porodici i policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad. Prvi put, Zakon predviđa obaveznu saradnju organa, gde se uključuju u rad i druge ustanove, vaspitne i zdravstvene.
Ovaj Zakon uveo je nove hitne mere - privremeno udaljavanje učinioca iz stana i privremenu zabranu učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Udaljavanje može da traje 48 sati, i to policijski službenik može da odredi, a nakon toga na predlog javnog tužioca, sud može da odredi da se hitna mera produži još 30 dana. To znači, da se žrtvi daje mogućnost 32 dana da se oporavi i da se, na neki način, osamostali, da bude zaštićena u tom periodu i ukoliko dođe do kršenja hitne mere, može da se izrekne kazna zatvora do 60 dana u prekršajnom postupku, gde će sud vrlo brzo da reaguje.
Od kada je počeo da se primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, nadležni policijski službenici koji su prošli obuku za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ukupno su izrekli 618 hitnih mera, od toga 221 meru privremenog udaljenja mogućeg učinioca iz stana i 397 mera privremene zabrane mogućeg učinioca da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Postupanje policijskih službenika u slučajevima nasilja u porodici
U slučajevima porodičnog i partnerskog nasilja cilj policijske intervencije je da zaustavi nasilje u granicama policijskih ovlašćenja i da se preduzme neodložna intervencija. Na mesto događaja upućuju se najmanje dva policijska službenika u cilju utvrđivanja okolnosti slučaja i pružanja zaštite i druge pomoći žrtvi nasilja i sprečavanja učinioca u daljem nasilničkom ponašanju. Ukoliko učinilac poseduje oružje, ono se oduzima.
Po dolasku na mesto događaja policijski službenici su dužni da izvrše identifikaciju učinioca nasilja (jednog ili eventualno više), žrtve i svedoka događaja, razdvoje žrtvu i učinioca nasilja, a žrtvi nasilja obezbede fizičku zaštitu i omoguće da da izjavu o događaju bez prisustva učinioca nasilja i van njegovog vidokruga, prikupe sve podatke neophodne za rasvetljavanje i dokazivanje krivičnog ili prekršajnog dela koje se odnosi na porodično ili partnersko nasilje, a posebno se uzima u obzir izloženost dece nasilju.
U obavljanje razgovora i preduzimanje drugih neophodnih mera se uključuju radnici centra za socijalni rad i nakon prikupljenih podataka i obavljenog razgovora sa licima, nadležni policijski službenik o svemu upoznaje nadležnog tužioca, koji dalje određuje radnje koje će preduzeti nadležni policijski službenik u odnosu na Zakonik o krivičnom postupku, u slučaju postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo nasilje u porodici ili u odnosu na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Grupa za koordinaciju
Zakon predviđa da se na području svakog osnovnog javnog tužilaštva obrazuje Grupa za koordinaciju i saradnju. Ona razmatra svaki slučaj nasilja u porodici koji nije okončan pravnosnažnom sudskom odlukom u građanskom ili krivičnom postupku, slučajeve kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela iz ovog Zakona, izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi i predlaže nadležnom javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka.
Krivično delo nasilje u porodici inkriminisano je u članu 194 Krivičnog zakonika i prema odredbama tog člana nasilje u porodici čini onaj ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice.
Zakon o sprečavanju
nasilja u porodici
Od 1. juna ove godine u Republici Srbiji primenjuje se Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Ovaj zakon ima tri funkcije: sprečavanje nasilja u porodici, zaštitu žrtava nasilja i podršku žrtvama nasilja. Sam naziv „sprečavanje“ upravo ukazuje na preventivnu funkciju, a ogleda se u skupu mera kojima se otkriva da li preti neposredna opasnost od nasilja u porodici i skupa mera koje se primenjuju kada je neposredna opasnost otkrivena. Ta neposredna opasnost od nasilja u porodici postoji kada iz ponašanja mogućeg učinioca i drugih okolnosti proizilazi da je mogući učinilac spreman da u nekom predstojećem vremenu prvi put učini nasilje u porodici. Dakle, za primenu mera koje ovaj Zakon predviđa nije nužno čak ni da se desilo nasilje koje bi imalo elemente krivičnog dela, niti da je mogući učinilac u prethodnom periodu činio nasilje. Akcenat je na tome da se spreči da do nasilja dođe.
Ono što se može takođe istaći kao novina u ovom zakonu jeste brzina u postupanju i vreme kojim je nadležni policijski službenik ograničen da izvrši procenu rizika da li bi moglo u nekom neposredno predstojećem vremenu doći do nasilja, budući da onog momenta kada se mogući učinilac dovede u prostorije policije Zakon je predvideo da taj rok za procenu bude do osam sati, što je u suštini vreme potrebno za izjašnjenje mogućeg učinioca, žrtve, eventualnih svedoka, vršenje uviđaja, prikupljanje podataka neophodnih za procenu rizika, obaveštavanje centra za socijalni rad i nadležnog javnog tužilaštva.
Zakon predviđa i koordinaciju svih organa u sprečavanju nasilja u porodici i policije, tužilaštva, sudova, centara za socijalni rad. Prvi put, Zakon predviđa obaveznu saradnju organa, gde se uključuju u rad i druge ustanove, vaspitne i zdravstvene.
Ovaj Zakon uveo je nove hitne mere - privremeno udaljavanje učinioca iz stana i privremenu zabranu učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Udaljavanje može da traje 48 sati, i to policijski službenik može da odredi, a nakon toga na predlog javnog tužioca, sud može da odredi da se hitna mera produži još 30 dana. To znači, da se žrtvi daje mogućnost 32 dana da se oporavi i da se, na neki način, osamostali, da bude zaštićena u tom periodu i ukoliko dođe do kršenja hitne mere, može da se izrekne kazna zatvora do 60 dana u prekršajnom postupku, gde će sud vrlo brzo da reaguje.
Od kada je počeo da se primenjuje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, nadležni policijski službenici koji su prošli obuku za primenu Zakona o sprečavanju nasilja u porodici ukupno su izrekli 618 hitnih mera, od toga 221 meru privremenog udaljenja mogućeg učinioca iz stana i 397 mera privremene zabrane mogućeg učinioca da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Postupanje policijskih službenika u slučajevima nasilja u porodici
U slučajevima porodičnog i partnerskog nasilja cilj policijske intervencije je da zaustavi nasilje u granicama policijskih ovlašćenja i da se preduzme neodložna intervencija. Na mesto događaja upućuju se najmanje dva policijska službenika u cilju utvrđivanja okolnosti slučaja i pružanja zaštite i druge pomoći žrtvi nasilja i sprečavanja učinioca u daljem nasilničkom ponašanju. Ukoliko učinilac poseduje oružje, ono se oduzima.
Po dolasku na mesto događaja policijski službenici su dužni da izvrše identifikaciju učinioca nasilja (jednog ili eventualno više), žrtve i svedoka događaja, razdvoje žrtvu i učinioca nasilja, a žrtvi nasilja obezbede fizičku zaštitu i omoguće da da izjavu o događaju bez prisustva učinioca nasilja i van njegovog vidokruga, prikupe sve podatke neophodne za rasvetljavanje i dokazivanje krivičnog ili prekršajnog dela koje se odnosi na porodično ili partnersko nasilje, a posebno se uzima u obzir izloženost dece nasilju.
U obavljanje razgovora i preduzimanje drugih neophodnih mera se uključuju radnici centra za socijalni rad i nakon prikupljenih podataka i obavljenog razgovora sa licima, nadležni policijski službenik o svemu upoznaje nadležnog tužioca, koji dalje određuje radnje koje će preduzeti nadležni policijski službenik u odnosu na Zakonik o krivičnom postupku, u slučaju postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo nasilje u porodici ili u odnosu na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Grupa za koordinaciju
Zakon predviđa da se na području svakog osnovnog javnog tužilaštva obrazuje Grupa za koordinaciju i saradnju. Ona razmatra svaki slučaj nasilja u porodici koji nije okončan pravnosnažnom sudskom odlukom u građanskom ili krivičnom postupku, slučajeve kada treba da se pruži zaštita i podrška žrtvama nasilja u porodici i žrtvama krivičnih dela iz ovog Zakona, izrađuje individualni plan zaštite i podrške žrtvi i predlaže nadležnom javnom tužilaštvu mere za okončanje sudskih postupaka.
Najnoviji broj
25. april 2024.
