ŠAPCU NEOPHODNA SISTEMATSKA DERATIZACIJA
PACOV K’O ZEC
Sistematska deratizacija u gradu Šapcu nije rađena od 2001. godine. Miševa i pacova ima svuda. Pored toga što prenose različite bolesti, umeju da naprave i znatnu materijalnu štetu, a mnogima nije prijatno ni da ih vide.
-Naši sugrađani se sa pacovima voze liftovima, susreću ih u svojim potkrovljima, kupatilima, ostavama, zatiču ih u izlozima apoteka. Deratizacija koja se sprovodi dva puta godišnje i obuhvata one delatnosti i objekte koji su predmet inspekcijske kontrole apsolutno nije dovoljna. Nije dovoljno vršiti deratizaciju u javnim preduzaćima, zdravstvenim, školskim i predškolskim ustanovama i objektima za proizvodnju, prodaju i skladištenje prehrambenih proizvoda. Ona se mora obaviti i u svim stambenim objektima i kanalizacionoj mreži, u nehigijenskim naseljima, na grobljima, obalama reka i potoka, deponiji, bez obzira što je zatvorena, na neuređenim zelenim površinama i kompletnom seoskom području, ističe dr Dejan Pavlović, predsednik Pokreta za Šabac Zelenih Srbije.
Jedan par pacova za tri do četiri godine može da ostavi potomstvo od 20.000 novih jedinki. Pavlović navodi da su poslednjih godina imali posebno dobre uslove za razmnožavanje, jer su zime bile blage i da je njihova populacija dostigla alarmantnu brojnost.
-Miševi, pacovi i drugi štetni glodari su uzročnici i prenosioci niza ozbiljnih zaraznih i epidemijskih oboljenja čoveka, kao i domaćih i divljih životinja. Unište 10 odsto svih žitarica i oko 5 odsto svih namirnica, kaže Pavlović.
Još jedan problem koji glodari mogu da izazovu su i oštećenja u automobilima. Konkretno, u naselju Benska Bara pacovi nešto manji od mačke šetaju u bilo koje doba dana ne obazirući se na prolaznike. Nije retkost da uđu ispod haube automobila i tamo sebi naprave prijatno mesto za život.
-Prošle godine kada sam odvezla auto kod majstora ustanovio je da je filter od klime urnisan jer je pacov napravio gnezdo u njemu. Kada je auto stigao do majstora, pacov se već odselio i na sreću, ništa drugo nije uništio. Ove godine ponovo imam problem sa nekim glodarom. Čujem ga da čangrlja. Pojede otrov i nema ga dva dana, posle se čuje opet. Štetu još nije napravio, ili je ja samo još nisam primetila. Auto, inače, stalno parkiram u Bari, kaže Kristina Đonlić.
Autoelektričar Dragan Savić kaže da je najveća šteta koju glodari mogu da naprave na automobilu svakako to što vozilo može da se zapali i izgori u potpunosti.
-Mogu da naprave “čudo” u autu. Sposobni su da se zavuku u svaki delić. Pojedu kablove. Bilo je slučajeva da se automobil zapali. Obično se prvo oseti specifičan miris glodara, vidi se mišijak, a ako se to ne primeti javljaju se problemi u radu auta. Jedini način da se vozilo zaštiti od ovih napasti jesu specijalni uređaji koji ultrazvučnim talasima teraju miševe, kaže Savić.
Dejan Pavlović navodi da bi gradu bilo potrebno oko 14 miliona dinara da se sprovede sistematska deratizacija na teritoriji grada sa svim prigradskim naseljima i selima, ali da postoji ekonomska opravdanost da se ovo uradi što pre.
-Naši sugrađani se sa pacovima voze liftovima, susreću ih u svojim potkrovljima, kupatilima, ostavama, zatiču ih u izlozima apoteka. Deratizacija koja se sprovodi dva puta godišnje i obuhvata one delatnosti i objekte koji su predmet inspekcijske kontrole apsolutno nije dovoljna. Nije dovoljno vršiti deratizaciju u javnim preduzaćima, zdravstvenim, školskim i predškolskim ustanovama i objektima za proizvodnju, prodaju i skladištenje prehrambenih proizvoda. Ona se mora obaviti i u svim stambenim objektima i kanalizacionoj mreži, u nehigijenskim naseljima, na grobljima, obalama reka i potoka, deponiji, bez obzira što je zatvorena, na neuređenim zelenim površinama i kompletnom seoskom području, ističe dr Dejan Pavlović, predsednik Pokreta za Šabac Zelenih Srbije.
Jedan par pacova za tri do četiri godine može da ostavi potomstvo od 20.000 novih jedinki. Pavlović navodi da su poslednjih godina imali posebno dobre uslove za razmnožavanje, jer su zime bile blage i da je njihova populacija dostigla alarmantnu brojnost.
-Miševi, pacovi i drugi štetni glodari su uzročnici i prenosioci niza ozbiljnih zaraznih i epidemijskih oboljenja čoveka, kao i domaćih i divljih životinja. Unište 10 odsto svih žitarica i oko 5 odsto svih namirnica, kaže Pavlović.
Još jedan problem koji glodari mogu da izazovu su i oštećenja u automobilima. Konkretno, u naselju Benska Bara pacovi nešto manji od mačke šetaju u bilo koje doba dana ne obazirući se na prolaznike. Nije retkost da uđu ispod haube automobila i tamo sebi naprave prijatno mesto za život.
-Prošle godine kada sam odvezla auto kod majstora ustanovio je da je filter od klime urnisan jer je pacov napravio gnezdo u njemu. Kada je auto stigao do majstora, pacov se već odselio i na sreću, ništa drugo nije uništio. Ove godine ponovo imam problem sa nekim glodarom. Čujem ga da čangrlja. Pojede otrov i nema ga dva dana, posle se čuje opet. Štetu još nije napravio, ili je ja samo još nisam primetila. Auto, inače, stalno parkiram u Bari, kaže Kristina Đonlić.
Autoelektričar Dragan Savić kaže da je najveća šteta koju glodari mogu da naprave na automobilu svakako to što vozilo može da se zapali i izgori u potpunosti.
-Mogu da naprave “čudo” u autu. Sposobni su da se zavuku u svaki delić. Pojedu kablove. Bilo je slučajeva da se automobil zapali. Obično se prvo oseti specifičan miris glodara, vidi se mišijak, a ako se to ne primeti javljaju se problemi u radu auta. Jedini način da se vozilo zaštiti od ovih napasti jesu specijalni uređaji koji ultrazvučnim talasima teraju miševe, kaže Savić.
Dejan Pavlović navodi da bi gradu bilo potrebno oko 14 miliona dinara da se sprovede sistematska deratizacija na teritoriji grada sa svim prigradskim naseljima i selima, ali da postoji ekonomska opravdanost da se ovo uradi što pre.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
