Krivina u ogledalu
Šišanje ovaca
Srbiji nije potreban višestranački sistem, definitivno je poruka koju poslanici vlasti u Skupštini redovno šalju u javnost. Tačnije rečeno, može višestranački sitem, ali samo pod uslovom da te partije budu u vlasti, Opozicija nikada ništa dobro nikome nije donela, pa neće ni Vučićevoj Srbiji.
Parlament postoji samo za one koji glasaju na zvono poput svih onih ovaca po brdskoplaninskim predelima koje lavež pasa ili eventualno zvuk frule pastira drži u stadu. I neka se niko ne ljuti, a naročito ne narodni poslanici SNS iz Šapca. Ako je demokratija to da vlast pokušava na sve načine da utihne opoziciju, onda praštajte gospodo naprednjaci.
Ni manje ni više, nego 300 besmislenih amandmana je vladajuća koalicija, uglavnom poslanika SNS, podnela na predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu. Ako su ti poslanici čitali predlog budžeta kao što su sricali amandmane iz skupštinskih klupa, jao si ga nama. Dok su pojedini poslanici vežbali dobijeni tekst amandmana, drugi su više mumlali nego što su uspeli da iznesu na valjani način nešto što su, navodno sami predložili. A, neki su i grešili. Imali su priliku da vide kako nije lako biti glumac ili prezenter na televiziji.
Pitanje je: da li postoji ijedna zemlja na svetu u kojoj vlast podnosi tolike amandmane na predlog Vlade koju ta većina podržava? Naravno da ne postoji, sem u Srbiji. Apsurdna odbrana visprenih naprednjaka se svodi na to da i oni imaju pravo da podnose amandmane, poput poslanika opozicije. I to je valjani argument. Problem je u tome što oni na taj način uskraćuju opoziciji vreme za raspravu u parlamentu, odnosno za obrazlaganje njihovih amandmana, koji su, takođe, u velikoj meri apsurdni. Ali to je za svaku opoziciju u svetu legitimno.
Ovakvo ućutkivanje opozicije nije bilo viđeno ni za vreme Slobe, ali ni u vreme kada je vlast predvodila Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. Nekadašnji radikali koji su samo promenili ime, ali ne i ponašanje i metode, jesu, doduše, opominjali vlast onomad da Poslovnik nije u redu i da će im se obiti o glavu kada se ćurak sreće obrne. I obrnuo se.
Nego da se mi vratimo na ovce. Kaže naš narod – dok je ovaca biće i šišanja. Sve dok se ovakvom ponašanju vlasti u parlamentu bude davao legitimitet prisustvom u Skupštini, biće šišanja, čak i kada ne bude više imalo šta da se ošiša.
Parlament postoji samo za one koji glasaju na zvono poput svih onih ovaca po brdskoplaninskim predelima koje lavež pasa ili eventualno zvuk frule pastira drži u stadu. I neka se niko ne ljuti, a naročito ne narodni poslanici SNS iz Šapca. Ako je demokratija to da vlast pokušava na sve načine da utihne opoziciju, onda praštajte gospodo naprednjaci.
Ni manje ni više, nego 300 besmislenih amandmana je vladajuća koalicija, uglavnom poslanika SNS, podnela na predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu. Ako su ti poslanici čitali predlog budžeta kao što su sricali amandmane iz skupštinskih klupa, jao si ga nama. Dok su pojedini poslanici vežbali dobijeni tekst amandmana, drugi su više mumlali nego što su uspeli da iznesu na valjani način nešto što su, navodno sami predložili. A, neki su i grešili. Imali su priliku da vide kako nije lako biti glumac ili prezenter na televiziji.
Pitanje je: da li postoji ijedna zemlja na svetu u kojoj vlast podnosi tolike amandmane na predlog Vlade koju ta većina podržava? Naravno da ne postoji, sem u Srbiji. Apsurdna odbrana visprenih naprednjaka se svodi na to da i oni imaju pravo da podnose amandmane, poput poslanika opozicije. I to je valjani argument. Problem je u tome što oni na taj način uskraćuju opoziciji vreme za raspravu u parlamentu, odnosno za obrazlaganje njihovih amandmana, koji su, takođe, u velikoj meri apsurdni. Ali to je za svaku opoziciju u svetu legitimno.
Ovakvo ućutkivanje opozicije nije bilo viđeno ni za vreme Slobe, ali ni u vreme kada je vlast predvodila Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije. Nekadašnji radikali koji su samo promenili ime, ali ne i ponašanje i metode, jesu, doduše, opominjali vlast onomad da Poslovnik nije u redu i da će im se obiti o glavu kada se ćurak sreće obrne. I obrnuo se.
Nego da se mi vratimo na ovce. Kaže naš narod – dok je ovaca biće i šišanja. Sve dok se ovakvom ponašanju vlasti u parlamentu bude davao legitimitet prisustvom u Skupštini, biće šišanja, čak i kada ne bude više imalo šta da se ošiša.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
18. april 2024.
