SAVETI
KAKO PROIZVESTI RASAD
Proizvodnjom rasada povrća omogućuje se uspešno gajenje biljaka toploljubivih vrsta u kontinentalnim uslovima, jer se tako skraćuje vreme za rast biljke koja se gaji na otvorenom, a koja ima 4-10 stalnih listova proizvedenih u zaštićenom prostoru ili otvorenoj leji.
Period rasada prolazi kroz niz etapa i spoljašnji izgled ne uslovljava uspešnost gajenja, nego mogućnost da biljka ranije ili kasnije cveta i ostvari visok prinos. Rasad za svaku biljnu vrstu mora biti dobro razvijen što omogućava brzo obnavljanje korenovog sistema i dalji rast biljke, jer suviše mlad rasad se brzo ukorenjuje, ali sporije raste, dok suviše star rasad sporije obnavlja korenov sistem, zbog čega se izvestan broj listova suši. Zato, treba planirati za 20-25 procenata više biljaka ako se planira nepikiran rasad i 10-15 procenata, ako se rasad pikira. Broj dana rasadničkog perioda se razlikuje za svaku povrtarsku biljnu vrstu, kao i način proizvodnje, pikiran ili nepikiran rasad i iznosi 20-90 dana.
Rasad se najčešće proizvodi u zaštićenom prostoru za kasnu proizvodnju na otvorenom polju, pri čemu se obično koriste plastenici u kojima se može proizvesti rasad za sopstvene potrebe ili se kontinuirano proizvodi rasad različitih povrtarskih biljaka za potrebe tržišta.
Objekti u kojima se proizvodi rasad, mogu biti, bez dopunskog zagrevanja i koriste se za proizvodnju srednjeranog ili kasnog, jer se setva u njima obavlja tek u martu za sve vrste manje osetljive na mraz, a krajem marta i početkom aprila za osetljive vrste, kao što je paprika. Najbolji objekti su objekti sa dopunskim zagrevanjem vazduha i zemljišta sa mogućnošću kontrolisanja temperature, svetlosti, vlage i ishrane. U njima se rani rasad gaji 60-80 dana posle nicanja i najčešće se proizvodi pikiranjem. Ako su objekti za proizvodnju rasada prekriveni plastičnom folijom koja propušta ultraljubičaste zrake, pogodniji su za proizvodnju povrća na otvorenom, jer je rasad bolje prilagođen spoljašnjim uslovima. U svakom slučaju gde se proizvodi rasad, potrebno je biljkama obezbediti optimalne uslove koji se opet razlikuju u zavisnosti od vrste.
U zavisnosti da li je rasad rani, srednje rani, kasni, rasad iz saksija ili kontejnera, rasađuje se u različito vreme. Rani rasad se presađuje u fazi kotiledona i prvog pravog lista, a pikiranje se može izvesti jednom ili dva puta. Pikiranje i rasađivanje tek izniklih, mladih biljaka znači uštedu energije i prostora prvih 8 do 15 dana grejanja rasada. Ovo je najčešći način gajenja rasada za proizvodnju u plastenicima i za ranu proizvodnju u bašti. Gusti rasad, golih žila, namenjen je gajenju najčešće srednje ranog i kasnog povrća na njivi, a ređe za gajenje u zaštićenom prostoru. Rasad iz saksija, hranljivih kocki, kontejnera i plastičnih vreća, gaji se sa pikiranjem ili bez. Bez pikiranja se gaje vrste koje ne podnose presađivanje.
Period rasada prolazi kroz niz etapa i spoljašnji izgled ne uslovljava uspešnost gajenja, nego mogućnost da biljka ranije ili kasnije cveta i ostvari visok prinos. Rasad za svaku biljnu vrstu mora biti dobro razvijen što omogućava brzo obnavljanje korenovog sistema i dalji rast biljke, jer suviše mlad rasad se brzo ukorenjuje, ali sporije raste, dok suviše star rasad sporije obnavlja korenov sistem, zbog čega se izvestan broj listova suši. Zato, treba planirati za 20-25 procenata više biljaka ako se planira nepikiran rasad i 10-15 procenata, ako se rasad pikira. Broj dana rasadničkog perioda se razlikuje za svaku povrtarsku biljnu vrstu, kao i način proizvodnje, pikiran ili nepikiran rasad i iznosi 20-90 dana.
Rasad se najčešće proizvodi u zaštićenom prostoru za kasnu proizvodnju na otvorenom polju, pri čemu se obično koriste plastenici u kojima se može proizvesti rasad za sopstvene potrebe ili se kontinuirano proizvodi rasad različitih povrtarskih biljaka za potrebe tržišta.
Objekti u kojima se proizvodi rasad, mogu biti, bez dopunskog zagrevanja i koriste se za proizvodnju srednjeranog ili kasnog, jer se setva u njima obavlja tek u martu za sve vrste manje osetljive na mraz, a krajem marta i početkom aprila za osetljive vrste, kao što je paprika. Najbolji objekti su objekti sa dopunskim zagrevanjem vazduha i zemljišta sa mogućnošću kontrolisanja temperature, svetlosti, vlage i ishrane. U njima se rani rasad gaji 60-80 dana posle nicanja i najčešće se proizvodi pikiranjem. Ako su objekti za proizvodnju rasada prekriveni plastičnom folijom koja propušta ultraljubičaste zrake, pogodniji su za proizvodnju povrća na otvorenom, jer je rasad bolje prilagođen spoljašnjim uslovima. U svakom slučaju gde se proizvodi rasad, potrebno je biljkama obezbediti optimalne uslove koji se opet razlikuju u zavisnosti od vrste.
U zavisnosti da li je rasad rani, srednje rani, kasni, rasad iz saksija ili kontejnera, rasađuje se u različito vreme. Rani rasad se presađuje u fazi kotiledona i prvog pravog lista, a pikiranje se može izvesti jednom ili dva puta. Pikiranje i rasađivanje tek izniklih, mladih biljaka znači uštedu energije i prostora prvih 8 do 15 dana grejanja rasada. Ovo je najčešći način gajenja rasada za proizvodnju u plastenicima i za ranu proizvodnju u bašti. Gusti rasad, golih žila, namenjen je gajenju najčešće srednje ranog i kasnog povrća na njivi, a ređe za gajenje u zaštićenom prostoru. Rasad iz saksija, hranljivih kocki, kontejnera i plastičnih vreća, gaji se sa pikiranjem ili bez. Bez pikiranja se gaje vrste koje ne podnose presađivanje.
Najnoviji broj
18. april 2024.
