MI SMO DOBRE KOMŠIJE

Prošle nedelje istekao je rok u kojem su stanari zgrada bili u obavezi da izaberu upravnika i podnesu zahtev za registraciju stambene zajednice. U koceljevačkoj opštini od 20-ak zgrada prvi su to učinili vlasnici stanova u Dušanovoj 35.
–Naša zgrada je jedna od retkih koja je non-stop funkcionisala kao jedan kućni savet, jedino što nismo imali oblik pravnog lica. Međutim, bili smo složni što se tiče uređenja kako unutrašnjosti zgrade, tako i dvorišta. Uredili smo javnu površinu, posadili cveće i zelenilo. Mi smo prvi, poštujući zakon i imajući predsednika kućnog saveta, sada upravnika saveta zajednice, odmah pristupili primeni odredaba i podneli zahtev za registraciju stambene zajednice Dušanova 35 u kojoj ima 14 stambenih jedinica i jedan poslovni prostor. U suštini ovo za nas neće biti neka velika promena jer smo i do sada bili primer dobre prakse i dobrosusedskih odnosa - izjavio je jedan od stanara ove zgrade Sreten Lazarević i izrazio nadu da će novi zakon doprineti još boljem funkcionisanju.
Uloga komunalne i građevinske inspekcije u oblasti kontrole biće značajna, jer će inspektori posetiti stanare zgrada koje do sada nisu podnele zahtev za registraciju i predočiti vlasnicima stanova šta je neophodno da učine kako bi ispoštovali zakonsku proceduru, postali pravno lice i našli se u državnoj evidenciji stambenih zajednica. U suprotnom će država, preko jedinica lokalne samouprave, imenovati upravnika čije angažovanje će pasti na teret vlasnika stanova.
Zoran Ivković, registrator stambenih zajednica za opštinu Koceljeva i viši referent za poslove urbanizma i građevinarstva ocenio je da je novi zakon o stanovanju i održavanju zgrada u suštini dobar te da veruje da će kolektivno stanovanje dovesti u red.
–Doprineće poboljšanju kvaliteta života u ovim objektima i dovesti do toga da nam zgrade ne budu ruine. Svakako je bolje da stanari imaju upravnika izabranog među njima koji će biti volonter, a da sredstva koja će izdvajati na mesečnom nivou i koja će biti simbolična, usmeravaju na održavanje zgrade - rekao je Ivković.
Koliko će komšije izdvajati na mesečnom nivou za popravke, uređenje i održavanje objekata za kolektivno stanovanje zavisiće i od starosti zgrade, njene veličine, broja stanara itd.
–Do sada su ljudi smatrali da će neko drugi umesto njih da održava zgradu što nije logično, jer ako smo kupili stanove kupili smo i zajedničke prostorije, fasadu, krov i odžak, i oluk i gromobran, bez obzira na kom spratu stanujemo - istakao je Ivković.
Poslednja zgrada za kolektivno stanovanje u Koceljevi izgrađena je 90-ih godina prošlog veka, ali stručnjaci tvrde da je urađena nekvalitetno za razliku od nekih koje su podignute i dvadesetak godina pre, poput one u centru u Nemanjinoj ulici. Održavanje se do sada razlikovalo od zgrade do zgrade i sve je zavisilo od toga koliko su ljudi koji u njima žive bili zainteresovani da sami sebi obezbede bolje uslove za život. Tek je nekolicina onih koje su mogle da se pohvale dobrim održavanjem.
Pitanje održavanja više nije prepušteno dobroj volji stanara već su u obavezi da se staraju o objektu kao i da imaju upravnika. Ukoliko se desi da neko od stanara odbija da izdvaja sredstva za zajedničko ulaganje i održavanje, posao će obavljati sudski izvršitelji.
Gotovo je izvesno da više neće biti nesložnih komšija i nemarnih stanara.