VK “ŠABAC” PRVI PUT IGRAO FINALE KUPA SRBIJE
ISTORIJA ISPISANA SREBRNIM SLOVIMA
Na jednoj strani ponos zbog još jednog istorijskog rezultata, zbog pristupa, borbenosti i želje koje su demonstrirali igrači Šapca na finalnom turniru, a opet i blagi žal jer je samo malo sreće nedostajalo da padne i veliki favorit “Partizan”. Ipak, apsolutno se nema šta zameriti vicešampionima Kupa
Nova svetla strana istorije je ispisana, na spisku ostvarenja koja do sada Šabac nije ostvario, a sada je dosegao, od vikenda se nalazi i finale Kupa Srbije. Malo, jako malo je nedostajalo da u vitrinama kluba zasija i pehar pobednika Kupa. Minimalno je slavio najveći tim Srbije u finalu, a iako je Šabac bio autsajder, tri četvrtine je bio bar ravnopravan, a realno i bolji rival, no nekoliko stativa praktično je sprečilo senzaciju.
Ipak, za mesto u finalu valjalo se izboriti protiv kvalitetnog, motivisanog, a opet rasterećenog “Naisa” iz Niša. Uloga favorita je opteretila Šapčane, što su vrlo iskusni protivnici znali da iskoriste. Posle dobrog početka i vođstva od 3:1 “čivijaši” prave nekoliko grešaka, na golu Nišlija Lazić je odličan i Niš dolazi do prednosti 5:4. Uzvraća Šabac sa dva gola, ali na klackalici, u finišu ponovo Niš dolazi do vođstva. Delovalo je da će finale izmaći, no kada je najpotrebnije Šapčani su demonstrirali veliku psihološku snagu. Repanović koristi priliku, donosi izjednačenje i peterce. Penali su pre dve godine Šapcu odneli F4 i polufinale domaće lige, a u subotu je napokon “peterac rulet” okončan u korist Šapca. Golmani su briljirali, a pobedu je doneo Meskhi.
Pre finala sve je bilo na strani Partizana. “Crno-beli” su imali ulogu apsolutnog favorita, dužu klupu, iskustvo ovakvih mečeva i mnogo lakši meč polufinala iza sebe, u kome su slavili već posle dve i po četvrtine. Odlučujući okršaj obeležile su odbrane. Dugo nije bilo gola na obe strane, da bi do poluvremena Partizan dva puta vodio i isto toliko puta gubio prednost. Na početku treće četvrtine najbolji akter finala, uz golmane Rističevića i Aleksića, Nikola Marković donosi Šapcu prednost 3:2. Ubrzo je bilo 3:3, a nekoliko vezanih pogodaka u stativu sprečilo je ovdašnji klub da povede 4:3. Nažalost, u finišu perioda, lopta se od stative gola Aleksića odbija do Lazića za novo vođstvo Partizana. Na početku poslednje deonice “crno-beli” imaju 5:3, no uzvraća Marković za 5:4. Dugo se, potom, igra bez gola da bi posle tri uzastopna napada, Partizan poveo sa 6:4. Imao je Šabac dve dobre prilike da ranije smanji zaostatak, no Rističević brani udarce Tenžere i Petrovskog. Na kraju, Marković smanjuje na 6:5. Presing u poslednjih 20 sekundi nije naterao Beograđane na grešku. Sjajno finale, sjajna igra, ponos, zadovoljstvo i mali žal na kraju.
RAD BEZ PAUZE
- U načelu sam zadovoljan i čestitam mojim igračima na igri i zalaganju. Posebno sam zadovoljan igrom u finalu, protiv renomiranog rivala. Mogu reći da smo bili čak i bliže pobedi, uz malo više koncentracije u nekim momentima i malo sreće, mislim da bismo pobedili. Ekipa je prihvatila neke moje ideje za ovo kratko vreme, radićemo bez pauze, neću ni ja putovati kući za praznike, te očekujem da napredujemo svaki meč. Igrači mogu, žele, predani su i to je prava baza – rekao je trener Mirsad Zajmović posle turnira.
- Mogli smo i do titule, ali sama činjenica da smo bili čak i bolji od Partizana veći deo utakmice, čini me ponosnim što sam kapiten ovih sjajnih momaka. Žalimo za nedostatkom sportske sreće, ali nema mesta žalu za našu predanost i trud tokom turnira. Srebro će nam biti podsticaj i optimista sam pred nastavak takmičenja – dodaje kapiten Darko Aleksić.
- Mi sledimo svoj put, pratimo plan. Imamo odlične igrače, dobre ljude, fantastičnog trenera, te je ovo drugo mesto i veliki podstrek – zaključuju u upravi kluba.
Ipak, za mesto u finalu valjalo se izboriti protiv kvalitetnog, motivisanog, a opet rasterećenog “Naisa” iz Niša. Uloga favorita je opteretila Šapčane, što su vrlo iskusni protivnici znali da iskoriste. Posle dobrog početka i vođstva od 3:1 “čivijaši” prave nekoliko grešaka, na golu Nišlija Lazić je odličan i Niš dolazi do prednosti 5:4. Uzvraća Šabac sa dva gola, ali na klackalici, u finišu ponovo Niš dolazi do vođstva. Delovalo je da će finale izmaći, no kada je najpotrebnije Šapčani su demonstrirali veliku psihološku snagu. Repanović koristi priliku, donosi izjednačenje i peterce. Penali su pre dve godine Šapcu odneli F4 i polufinale domaće lige, a u subotu je napokon “peterac rulet” okončan u korist Šapca. Golmani su briljirali, a pobedu je doneo Meskhi.
Pre finala sve je bilo na strani Partizana. “Crno-beli” su imali ulogu apsolutnog favorita, dužu klupu, iskustvo ovakvih mečeva i mnogo lakši meč polufinala iza sebe, u kome su slavili već posle dve i po četvrtine. Odlučujući okršaj obeležile su odbrane. Dugo nije bilo gola na obe strane, da bi do poluvremena Partizan dva puta vodio i isto toliko puta gubio prednost. Na početku treće četvrtine najbolji akter finala, uz golmane Rističevića i Aleksića, Nikola Marković donosi Šapcu prednost 3:2. Ubrzo je bilo 3:3, a nekoliko vezanih pogodaka u stativu sprečilo je ovdašnji klub da povede 4:3. Nažalost, u finišu perioda, lopta se od stative gola Aleksića odbija do Lazića za novo vođstvo Partizana. Na početku poslednje deonice “crno-beli” imaju 5:3, no uzvraća Marković za 5:4. Dugo se, potom, igra bez gola da bi posle tri uzastopna napada, Partizan poveo sa 6:4. Imao je Šabac dve dobre prilike da ranije smanji zaostatak, no Rističević brani udarce Tenžere i Petrovskog. Na kraju, Marković smanjuje na 6:5. Presing u poslednjih 20 sekundi nije naterao Beograđane na grešku. Sjajno finale, sjajna igra, ponos, zadovoljstvo i mali žal na kraju.
- U načelu sam zadovoljan i čestitam mojim igračima na igri i zalaganju. Posebno sam zadovoljan igrom u finalu, protiv renomiranog rivala. Mogu reći da smo bili čak i bliže pobedi, uz malo više koncentracije u nekim momentima i malo sreće, mislim da bismo pobedili. Ekipa je prihvatila neke moje ideje za ovo kratko vreme, radićemo bez pauze, neću ni ja putovati kući za praznike, te očekujem da napredujemo svaki meč. Igrači mogu, žele, predani su i to je prava baza – rekao je trener Mirsad Zajmović posle turnira.
- Mogli smo i do titule, ali sama činjenica da smo bili čak i bolji od Partizana veći deo utakmice, čini me ponosnim što sam kapiten ovih sjajnih momaka. Žalimo za nedostatkom sportske sreće, ali nema mesta žalu za našu predanost i trud tokom turnira. Srebro će nam biti podsticaj i optimista sam pred nastavak takmičenja – dodaje kapiten Darko Aleksić.
- Mi sledimo svoj put, pratimo plan. Imamo odlične igrače, dobre ljude, fantastičnog trenera, te je ovo drugo mesto i veliki podstrek – zaključuju u upravi kluba.
D. B.
Najnoviji broj
18. april 2024.
