Krivina u ogledalu
Ružičasta stvarnost
Srbija na kraju 2017. godine je slika i prilika onoga što se desilo tačno nedelju dana pre isteka godine na televiziji Pink.
Elem, najmanje dva video snimka prikazuju kako nevaspitani i bahati siledžija naprednih boja uleće u dvorište zgrade u kojoj se nalazilo jedno od biračkih mesta u opštini Pećinci, i sa neprijateljskim i besnim izrazom lica otima telefon zameniku predsednika Demokratske stranke Igoru Selekovu. Uzeo mu je telefon, izvređao, izašao napolje, bacio telefon u jarak i postao heroj dana za ružičastu televiziju.
Naravno, nije ispao faca zato što je to uradio, već zato što je pretrpeo nasilje, tako je ekipa ove kuće obavestila ružičasti svet u Srbiji.
Saša Bežanović, koji je kako tvrde pojedini izvori, radio u policiji i za vreme sukoba na Kosovu, kao što mu i kaže prezime, malo pobegao sa tog boja, rešio je da bude žrtva. On ili neko drugi umesto njega, svejedno. Njega je, kako je objasnio, napao Selakov, kome je u tom napadu ispao telefon, a on se uplašio moćne Goce Čomić i pošto strahuje za svoj život nije uspeo da glasa.
E, tako nam izgleda život u Srbiji. Jedno doživimo, a drugo gledamo. Rusija nam ukazuje poštovanje tako što se čiste ulice u čast predsednika Srbije, inače se ulice u Moskvi ne čiste. Putin sa njim razgovara u ogromnoj prostoriji, i to je čast, što je u stvari njegov kabinet gde prima i gimnastičare kada osvoje neku medalju. Četiri puta, ej ljudi, četiri puta se rukovao sa Trampom. Nismo ni svesni koliko je to značajno za Srbiju. Mi jednostavno ne bi disali vazduh da nije bilo tog rukovanja. Ne vidimo da je nova kula u novoizgrađenom naselju Beograd na vodi već gotova i to u martu mesecu, tako je najavio na Pinku. Siniša Mali, kao što je obećao, smenjen je tokom leta, a mali, nesimpatični Goran Vesić odlično radi svoj posao. I ta jelka, to je nabolji posao koji je ikada urađen za Novu godinu u Beogradu. Svi su lopovi, kriminalci, sem NjEGA i NjEGOVIH. Oni su najčasniji ljudi koji su hodali vaskolikom Srbijom u novijoj istoriji.
O uspesima u ekonomiji da ne govorimo. BDP probija granice, smanjili su dug Beograda, nezaposlenost nikada manja, nikada više investicija... Tako je to na Pinku. A, stvarnost je malo drugačija. Srbija je zemlja sa najnižom minimalnom cenom rada, najmanjim prosekom plata i najnižim standardom u Evropi.
Na žalost nas koji nemamo u prezimenu Bežanović, mi nemamo gde da pobegnemo. Da im se priklonimo, ne možemo iz moralnih, kulturnih i zdravstvenih razloga. Ostaje nam da verujemo u Deda Mraza. Njegova obećanja nisu tako ružičasta.
SREĆNA NOVA GODINA!
Elem, najmanje dva video snimka prikazuju kako nevaspitani i bahati siledžija naprednih boja uleće u dvorište zgrade u kojoj se nalazilo jedno od biračkih mesta u opštini Pećinci, i sa neprijateljskim i besnim izrazom lica otima telefon zameniku predsednika Demokratske stranke Igoru Selekovu. Uzeo mu je telefon, izvređao, izašao napolje, bacio telefon u jarak i postao heroj dana za ružičastu televiziju.
Naravno, nije ispao faca zato što je to uradio, već zato što je pretrpeo nasilje, tako je ekipa ove kuće obavestila ružičasti svet u Srbiji.
Saša Bežanović, koji je kako tvrde pojedini izvori, radio u policiji i za vreme sukoba na Kosovu, kao što mu i kaže prezime, malo pobegao sa tog boja, rešio je da bude žrtva. On ili neko drugi umesto njega, svejedno. Njega je, kako je objasnio, napao Selakov, kome je u tom napadu ispao telefon, a on se uplašio moćne Goce Čomić i pošto strahuje za svoj život nije uspeo da glasa.
E, tako nam izgleda život u Srbiji. Jedno doživimo, a drugo gledamo. Rusija nam ukazuje poštovanje tako što se čiste ulice u čast predsednika Srbije, inače se ulice u Moskvi ne čiste. Putin sa njim razgovara u ogromnoj prostoriji, i to je čast, što je u stvari njegov kabinet gde prima i gimnastičare kada osvoje neku medalju. Četiri puta, ej ljudi, četiri puta se rukovao sa Trampom. Nismo ni svesni koliko je to značajno za Srbiju. Mi jednostavno ne bi disali vazduh da nije bilo tog rukovanja. Ne vidimo da je nova kula u novoizgrađenom naselju Beograd na vodi već gotova i to u martu mesecu, tako je najavio na Pinku. Siniša Mali, kao što je obećao, smenjen je tokom leta, a mali, nesimpatični Goran Vesić odlično radi svoj posao. I ta jelka, to je nabolji posao koji je ikada urađen za Novu godinu u Beogradu. Svi su lopovi, kriminalci, sem NjEGA i NjEGOVIH. Oni su najčasniji ljudi koji su hodali vaskolikom Srbijom u novijoj istoriji.
O uspesima u ekonomiji da ne govorimo. BDP probija granice, smanjili su dug Beograda, nezaposlenost nikada manja, nikada više investicija... Tako je to na Pinku. A, stvarnost je malo drugačija. Srbija je zemlja sa najnižom minimalnom cenom rada, najmanjim prosekom plata i najnižim standardom u Evropi.
Na žalost nas koji nemamo u prezimenu Bežanović, mi nemamo gde da pobegnemo. Da im se priklonimo, ne možemo iz moralnih, kulturnih i zdravstvenih razloga. Ostaje nam da verujemo u Deda Mraza. Njegova obećanja nisu tako ružičasta.
SREĆNA NOVA GODINA!
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
11. april 2024.
