RAZGOVOR SA PREDSEDNIKOM OPŠTINE KOCELjEVA DUŠANOM ILINČIĆEM
PRIVLAČENjE NOVIH INVESTICIJA I BOLjI AMBIJENTALNI USLOVI
-Što se tiče prethodne godine ona je bila relativno uspešna za opštinu Koceljeva na svim poljima. Da li je to izgradnja novih objekata, infrastrukture, funkcionisanja same opštine, pomoć poljoprivrednicima kroz različite vidove pomoći, putem subvencija, zatim početak rada fabrike pirotehnike. Jasno je da ova opština ide dobrim pravcem ali ne u poslednje tri godine, već u nazad više godina, kada je sve ovo istrasirano. Imamo i zainteresovanih investitora, tako da očekujemo dolazak investicija i novih radnih mesta, pored onih koja su već otvorena u 2017- ističe predsednik opštine Koceljeva Dušan Ilinčić u novogodišnjem razgovoru za “Glas Podrinja”, i dalje odgovara:
Najavili ste nove investicije u 2018. godini. Možete li da nabrojite neke od njih?
-Nastavićemo opremanje industrijske zone u kojoj ćemo završiti izgradnju kišne kanalizacije u dužini od 1,6 km. Ugovor je već potpisan sa izvođačem. Ove godine planiramo i asfaltiranje deonice puta Batalage-Svileuva prema Koceljevi u dužini od tri kilometra kako bismo ga spojili sa magistralnim putem Šabac-Valjevo. I u 2018. ćemo nastaviti sa asfaltiranjem puta Brdarica - Vila Leska čime ćemo uraditi novih 500 metara. Završiće se u potpunosti put u Gradojeviću koji vodi do škole. To je jedina škola na teritoriji naše opštine koja je bila bez asfaltnog puta. U prethodnoj godini smo već odradili veći deo ovog puta. Završićemo kišnu kanalizaciju i trotoare što se tiče Donjeg Crniljeva. Verujem da će se razvojni trend na svim poljima nastaviti u novoj godini. Rekonstruisaćemo i dve škole, jednu u Ljuticama a drugu u Kamenici. Završićemo i radove na obalama Tamnave kako bismo umanjili mogućnost poplava.
U vodosnabdevanje u koceljevačkoj opštini uložena su ogromna sredstva. Tamo gde mreže ima snabdevanje je uglavnom stabilno. Međutim, postoje delovi opštine u kojima ona ne postoji. Kakvi su planovi?
-Voda je u ovom trenutku dospela do onih domaćinstava do kojih je to bilo moguće. Ne pružamo prazne cevi, već samo one koje mogu da ispoštuju i pritisak i količinu vode. U nekom narednom periodu nam je cilj osposobljavanje bunara u Gradojeviću. U perspektivi nam je i istraživanje novih bušotina. Ipak, nemoguće je do svake kuće dovesti vodu jer nam je tip sela razuđen. Imamo oko 900 kilometara nekategorisanih puteva što nešto govori. Dakle, ukoliko u narednom periodu ne iznađemo nove kapacitete vode, mreža se neće širiti. Međutim, svako ozbiljno gazdinstvo imaće mogućnost u narednom periodu da preko ministarstva privrede, kroz razne konkurse, ostvare svoje planove i u oblasti vodosnabdevanja iskopavanjem arteskog bunara.
Pomenuli ste radove u industrijskoj zoni. Šta je još neophodno uraditi kako biste rekli da je ona potpuno opremljena i spremna za nove investitore?
-S obzirom da je stavljen nov trafo što se tiče elektro snabdevanja, završetkom kišne kanalizacije i kolovoznog dela, stvoriće se elementarni uslovi za postojeću ali i novu privredu koja će tu funkcionisati. Ostao je i jedan deo kanalizacione mreže da se završi, te se nadam da ćemo u ovoj godini uspeti da završimo taj projekat kako bismo u narednoj krenuli u realizaciju. Očekujem da će industrijska zona do 2019. biti završena po svim standardima. Naravno deo zone i sada može da prihvati nove investitore i u njoj već funkcioniše privreda.
Često ističete da koceljevačka privreda dobro funkcioniše i da ste jedna od retkih opština u kojoj se izvozi dva evra a uvozi jedan. Nedavno je počeo i izvoz pirotehničkih sredstava proizvedenih u Koceljevi.
-To je velika stvar za ovu opštinu. Fabrika je počela sa izvozom svojih proizvoda ne samo u Evropu već i na tržište Rusije. Nadam se da ćemo u 2018. povećati odnos izvoza prema uvozu. Očekujemo nova zaposlenja, širenje postojeće privrede i dolazak novih investitora. Mi ćemo se svakako truditi da sve što je u domenu opštine poboljšamo kako bismo privredi olakšali poslovanje i pospešili rad.
Stiče se utisak da privredni i infrastrukturni razvoj ostaju prioriteti lokalne samouprave i u narednom periodu.
-Prioriteti naše opštine su privlačenje novih investicija, stvaranje boljih ambijentalnih uslova za postojeću privredu, zapošljavanje novih radnika, dizanje standarda svih žitelja i poboljšanje kvaliteta života. To su nam primarni ciljevi.
Broj dece koji borave u celodnevnom boravku u vrtiću “Poletarac” je sve veći. Stoga je neophodno dodatno proširenje kapaciteta koji su pre nekoliko godina već povećani dogradnjom dva nova boravka.
-Kada govorimo o ovoj temi moramo istaći da je interesovanje za boravak dece u vrtiću između ostalog veći zbog upošljavanja njihovih roditelja, što je sjajna stvar. Ova ustanova takođe radi besprekorno. Radićemo na iznalaženju rešenja u ovoj godini kako bismo obezbedili sredstva za povećanje prihvatnih kapaciteta vrtića.
Koceljeva je izuzetno ponosna na svoju privredno –turističku manifestaciju “Festival zimnice”. U kom pravcu će se sajam razvijati? Šta je to što organizator želi da postigne u perspektivi?
-Ove godine se održava deseta, jubilarna manifestacija. Planiramo nove sadržaje. Za njihovu realizaciju potreban je veliki broj ljudi, kao i do sada. Ipak, prvenstveno nam je cilj da se lokalni proizvođači dodatno favorizuju, motivišu, jer se ovaj festival organizuje u prvom redu kako bi se njihovi proizvodi plasirali. Razmišljamo i o vidu udruživanja proizvođača pa ćemo videti kako će to da funkcioniše. Na taj način ćemo dodatno uozbiljiti ovu manifestaciju ali i produžiti njene efekte. Važno je imati kontinuitet proizvodnje i plasmana.
Imate trogodišnje iskustvo u vođenju jedne opštine. Kako vidite Koceljevu za 10-20 godina?
-Privredno jaku, sa istovremeno razvijenom poljoprivredom jer smo mi ipak poljoprivredni kraj, poboljšanje uslova života i rada svih poljoprivrednika, uglavnom mladih koji odlučuju da ostanu u selu. Vidim je kao opštinu bez nezaposlenih i kao opštinu u kojoj žive mladi ljudi. Jednostavno, vidim je kao lepo mesto za život.
Na kraju želeo bih da svima čestitam novogodišnje i božićne praznike. Budite zdravi u 2018. godini i posvetite više pažnje sebi, a potom i drugima.
Da li ste zadovoljni planiranim lokalnim
budžetom za tekuću godinu?
-Naš budžet nije veliki i nikada nije ni bio. Međutim, dobrim komunikacijama s Republikom i drugim organizacijama uspevamo da učinimo mnogo. Ali ako bismo se oslanjali samo na budžet ništa ne bismo mogli da uradimo u meri u kojoj smo do sada to činili.
Niko ne može da opovrgne činjenicu, pa čak ni politički neistomišljenici, da je Koceljeva u infrastrukturnom smislu ostvarila značajan napredak u poslednjih par godina.
-Zaista je mnogo urađeno na polju izgradnje mostova, putne mreže, rekonstrukcije elektro mreže, školskih i zdravstvenih objekata i to je sigurno plod dugotrajnog pređašnjeg rada.
Sasvim je sigurno da će ostati zabeleženo da je za vreme vašeg mandata izgrađen i rekonstruisan najveći broj mostova.
-Reč je o osam mostova koji su urađeni u protekle tri godine na teritoriji naše opštine, od kojih jedan na Ubači u Družetiću, zatim pešački most u Koceljevi koji je bio dugogodišnji san mnogih stanovnika, na reci Tamnavi su urađena četiri mosta, kao i još dva mosta na manjim vodotocima. To je ogromna stvar u čiju realizaciju su uložena značajna sredstva i ostaće generacijama na korišćenje. Poslednji most koji je rekonstruisan bio je most kod Rauha.
Najavili ste nove investicije u 2018. godini. Možete li da nabrojite neke od njih?
-Nastavićemo opremanje industrijske zone u kojoj ćemo završiti izgradnju kišne kanalizacije u dužini od 1,6 km. Ugovor je već potpisan sa izvođačem. Ove godine planiramo i asfaltiranje deonice puta Batalage-Svileuva prema Koceljevi u dužini od tri kilometra kako bismo ga spojili sa magistralnim putem Šabac-Valjevo. I u 2018. ćemo nastaviti sa asfaltiranjem puta Brdarica - Vila Leska čime ćemo uraditi novih 500 metara. Završiće se u potpunosti put u Gradojeviću koji vodi do škole. To je jedina škola na teritoriji naše opštine koja je bila bez asfaltnog puta. U prethodnoj godini smo već odradili veći deo ovog puta. Završićemo kišnu kanalizaciju i trotoare što se tiče Donjeg Crniljeva. Verujem da će se razvojni trend na svim poljima nastaviti u novoj godini. Rekonstruisaćemo i dve škole, jednu u Ljuticama a drugu u Kamenici. Završićemo i radove na obalama Tamnave kako bismo umanjili mogućnost poplava.
U vodosnabdevanje u koceljevačkoj opštini uložena su ogromna sredstva. Tamo gde mreže ima snabdevanje je uglavnom stabilno. Međutim, postoje delovi opštine u kojima ona ne postoji. Kakvi su planovi?
-Voda je u ovom trenutku dospela do onih domaćinstava do kojih je to bilo moguće. Ne pružamo prazne cevi, već samo one koje mogu da ispoštuju i pritisak i količinu vode. U nekom narednom periodu nam je cilj osposobljavanje bunara u Gradojeviću. U perspektivi nam je i istraživanje novih bušotina. Ipak, nemoguće je do svake kuće dovesti vodu jer nam je tip sela razuđen. Imamo oko 900 kilometara nekategorisanih puteva što nešto govori. Dakle, ukoliko u narednom periodu ne iznađemo nove kapacitete vode, mreža se neće širiti. Međutim, svako ozbiljno gazdinstvo imaće mogućnost u narednom periodu da preko ministarstva privrede, kroz razne konkurse, ostvare svoje planove i u oblasti vodosnabdevanja iskopavanjem arteskog bunara.
Pomenuli ste radove u industrijskoj zoni. Šta je još neophodno uraditi kako biste rekli da je ona potpuno opremljena i spremna za nove investitore?
-S obzirom da je stavljen nov trafo što se tiče elektro snabdevanja, završetkom kišne kanalizacije i kolovoznog dela, stvoriće se elementarni uslovi za postojeću ali i novu privredu koja će tu funkcionisati. Ostao je i jedan deo kanalizacione mreže da se završi, te se nadam da ćemo u ovoj godini uspeti da završimo taj projekat kako bismo u narednoj krenuli u realizaciju. Očekujem da će industrijska zona do 2019. biti završena po svim standardima. Naravno deo zone i sada može da prihvati nove investitore i u njoj već funkcioniše privreda.
Često ističete da koceljevačka privreda dobro funkcioniše i da ste jedna od retkih opština u kojoj se izvozi dva evra a uvozi jedan. Nedavno je počeo i izvoz pirotehničkih sredstava proizvedenih u Koceljevi.
-To je velika stvar za ovu opštinu. Fabrika je počela sa izvozom svojih proizvoda ne samo u Evropu već i na tržište Rusije. Nadam se da ćemo u 2018. povećati odnos izvoza prema uvozu. Očekujemo nova zaposlenja, širenje postojeće privrede i dolazak novih investitora. Mi ćemo se svakako truditi da sve što je u domenu opštine poboljšamo kako bismo privredi olakšali poslovanje i pospešili rad.
Stiče se utisak da privredni i infrastrukturni razvoj ostaju prioriteti lokalne samouprave i u narednom periodu.
-Prioriteti naše opštine su privlačenje novih investicija, stvaranje boljih ambijentalnih uslova za postojeću privredu, zapošljavanje novih radnika, dizanje standarda svih žitelja i poboljšanje kvaliteta života. To su nam primarni ciljevi.
Broj dece koji borave u celodnevnom boravku u vrtiću “Poletarac” je sve veći. Stoga je neophodno dodatno proširenje kapaciteta koji su pre nekoliko godina već povećani dogradnjom dva nova boravka.
-Kada govorimo o ovoj temi moramo istaći da je interesovanje za boravak dece u vrtiću između ostalog veći zbog upošljavanja njihovih roditelja, što je sjajna stvar. Ova ustanova takođe radi besprekorno. Radićemo na iznalaženju rešenja u ovoj godini kako bismo obezbedili sredstva za povećanje prihvatnih kapaciteta vrtića.
Koceljeva je izuzetno ponosna na svoju privredno –turističku manifestaciju “Festival zimnice”. U kom pravcu će se sajam razvijati? Šta je to što organizator želi da postigne u perspektivi?
-Ove godine se održava deseta, jubilarna manifestacija. Planiramo nove sadržaje. Za njihovu realizaciju potreban je veliki broj ljudi, kao i do sada. Ipak, prvenstveno nam je cilj da se lokalni proizvođači dodatno favorizuju, motivišu, jer se ovaj festival organizuje u prvom redu kako bi se njihovi proizvodi plasirali. Razmišljamo i o vidu udruživanja proizvođača pa ćemo videti kako će to da funkcioniše. Na taj način ćemo dodatno uozbiljiti ovu manifestaciju ali i produžiti njene efekte. Važno je imati kontinuitet proizvodnje i plasmana.
Imate trogodišnje iskustvo u vođenju jedne opštine. Kako vidite Koceljevu za 10-20 godina?
-Privredno jaku, sa istovremeno razvijenom poljoprivredom jer smo mi ipak poljoprivredni kraj, poboljšanje uslova života i rada svih poljoprivrednika, uglavnom mladih koji odlučuju da ostanu u selu. Vidim je kao opštinu bez nezaposlenih i kao opštinu u kojoj žive mladi ljudi. Jednostavno, vidim je kao lepo mesto za život.
Na kraju želeo bih da svima čestitam novogodišnje i božićne praznike. Budite zdravi u 2018. godini i posvetite više pažnje sebi, a potom i drugima.
Da li ste zadovoljni planiranim lokalnim
budžetom za tekuću godinu?
-Naš budžet nije veliki i nikada nije ni bio. Međutim, dobrim komunikacijama s Republikom i drugim organizacijama uspevamo da učinimo mnogo. Ali ako bismo se oslanjali samo na budžet ništa ne bismo mogli da uradimo u meri u kojoj smo do sada to činili.
Niko ne može da opovrgne činjenicu, pa čak ni politički neistomišljenici, da je Koceljeva u infrastrukturnom smislu ostvarila značajan napredak u poslednjih par godina.
-Zaista je mnogo urađeno na polju izgradnje mostova, putne mreže, rekonstrukcije elektro mreže, školskih i zdravstvenih objekata i to je sigurno plod dugotrajnog pređašnjeg rada.
Sasvim je sigurno da će ostati zabeleženo da je za vreme vašeg mandata izgrađen i rekonstruisan najveći broj mostova.
-Reč je o osam mostova koji su urađeni u protekle tri godine na teritoriji naše opštine, od kojih jedan na Ubači u Družetiću, zatim pešački most u Koceljevi koji je bio dugogodišnji san mnogih stanovnika, na reci Tamnavi su urađena četiri mosta, kao i još dva mosta na manjim vodotocima. To je ogromna stvar u čiju realizaciju su uložena značajna sredstva i ostaće generacijama na korišćenje. Poslednji most koji je rekonstruisan bio je most kod Rauha.
V. Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
