Инфо

Берза

  • aero 1.699 ▼ -0,06%
  • dinnpb 3.425 ▼ -1,67%
  • dnos 1.257 ▼ -5,49%
  • enhl 735 ⚫ 0,00%
  • gfom 220 ▲ 48,65%
  • ikrb 40 ▲ 21,21%
  • kmbn 2.057 ▼ -2,05%
  • kmbnpb 681 ▲ 0,15%
  • kopb 4.800 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.040 ▲ 0,05%
  • niis 686 ▼ -1,01%
  • pdcl 10.360 ▼ -0,10%
  • rso17154 101,94 ▲ 1,16%
  • sjks 2.300 ▲ 0,04%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(4. јануар 2018.)
БОЖИЋНИ ОБИЧАЈИ

Пагански корени празника

Пагански корени празника
Прослављање Божића, дана када се обележава Христово рођење, датира из четвртог века. Овај празник је, у међувремену, постао један од два највећа хришћанска празника. Обичаји који су повезани са Божићем, према речима етнолога Александре Јовановић, у вези су са обичајима који су стари Словени неговали пре него што су примили хришћанство.
Како хришћанство кореспондира са вером наших предака, када су обичаји у питању?
- Циклус божићних обичаја почиње божићним постом, који траје од 28. новембра до 7. јануара, а завршава се Савинданом. Корени прослављања Божића посежу у далеку прошлост, потичу из времена паганске религије, јер су стари Словени, који су дошли на наше просторе, били многобошци. Божић се везује са соларни култ, зато што се паљење бадњака обавља у време када је у природи сунце на најнижој тачки, када је потребно оживети је. Паљење бадњака симболично подстиче раст Сунца. Такође, Божић је повезан и са култом мртвих, који прожима цео циклус божићних обичаја. На Бадње вече служи се посна вечера, а сва посна јела везују се за мртве, на слами, за коју се веровало да привлачи хтонска бића, односно, наше претке. Служење вина представља крвну жртву, тучење печенице на Туциндан, такође је крвна жртва, која се приноси божанству у кога су наши стари веровали. Сам положајник представља персонификацију божанског бића према коме би се требало опходити са страхопоштовањем да би нам узвратило добрим.
С обзиром да су наши преци имали потешкоће да искорене своје обичаје када су примили нову веру, неки обичаји су из прахришћанске религије пренети у хришћанство?
- Период од Божића до Богојављења зове се период некрштених дана. Веровало се да у том периоду (од Божића до Богојављења) светом лутају душе некрштених покојника и хтонских бића. Тада није било пожељно напуштати кућу да зли дуси не би наудили човеку. Данас, у време прослављања Божића, такође се не препоручује излазак из дома и одлазак у госте. Требало би вратити све позајмљено, а добро је и да се започне неки нови посао да би те године све ишло од руке. Све то функционише по принципу имитативне магије.
Пре изласка сунца на Божић одлазило се на бунар, по такозвану неначету воду, од које се прво одливало за мешење чеснице, затим за умивање укућана, а потом су спремана и сва јела за божићни ручак?
- У народу се веровало да „неначета“ вода, којој су се приписивала магијска својства, има и исцелитељску моћ. Чесница која се ломи на Божић, када се породица окупи за столом, треба да се подели на све укућане, да свако добије по парче. Домаћица тог јутра рано устаје, меси чесницу са неначетом водом са извора. У сваком комаду буде по неко знамење, најчешће новчић, за који се сматра да доноси срећу оном ко га пронађе. Поред тога, домаћица имала је обичај да ставља струк босиљка, зрно кукуруза, пшенице, чењ белог лука, разна знамења, од којих је свако имало своју симболику. Ко нађе босиљак биће здрав те године, бели лук је значио да ће бити заштићен од урока, пшеница да ће му добро родити летина итд.
За читаоце који би желели подробније да се упознају са овом темом, наша саговорница препоручује студију етнолога Веселина Чајкановића „Мит и религија у Срба“.

М.Т.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa