Берза

  • aero 1.800 ▲ 0,28%
  • amsopb 980 ▲ 19,80%
  • dinnpb 3.453 ▼ -0,75%
  • epen 13.000 ⚫ 0,00%
  • glos 181 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.252 ▲ 1,00%
  • kmbn 2.106 ▼ -4,14%
  • lsta 405 ▲ 1,25%
  • niis 673 ⚫ 0,00%
  • sjpt 132 ▼ -1,49%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • ztpk 900 ▲ 12,50%
(11. јануар 2018.)
НАРОДНИ ПОСЛАНИК ВЕРОЉУБ МАТИЋ ЗА “ГЛАС ПОДРИЊА”

ТЕЖИТИ ОСТВАРИВАЊУ СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА

ТЕЖИТИ ОСТВАРИВАЊУ  СТРАТЕШКИХ ЦИЉЕВА
-Протекла година је била година наставка континуитета напретка Србије што је суштински тачно. У 2017. су најављена повећања примања у јавном и државном сектору и то из реалних извора што говори да нам привреда и економија иду узлазном линијом. Поред тога ту су и инвестиције у Србији. Оно што се зна и што се види, Србија има доста нових инвеститора, инвестиција, нових запошљавања, а сматрам да и пољопривреда напредује. То би били моји основни утисци о прошлој години - каже за “Глас Подриња” народни посланик Верољуб Матић.
У којој мери се слика Србије рефлектује на општину Коцељева?
- Што се тиче саме општине Коцељева мислим да она, заједно са државом, Владом, министарствима, јавним предузећима, иде озбиљно напред, да успева да прави искораке. Наравно да има још простора за напредак у свим сферама, али ми ипак, првенствено у привреди, идемо напред. Код нас нема ниједног привредног субјекта у проблему. Домаћи привредници добро стоје и што је најбитније, реинвестирају, односно проширују своје капацитете. Такође имамо нових инвестиција, али и оних које су тек у најави. Када имате стабилну привреду која вуче напред, онда се подиже инфраструктура која служи како привреди тако и грађанима а тиме се уједно подиже и укупни стандард. Она је извозила 2 према 1, а сматрам да ће тај однос бити и већи. Просек плата у овој општини је међу првима у округу и у првој трећини општина у Србији. Као општина не можемо бити незадовољни али има простора за даље напредовање. Никако не смеју да нас уљушкају тренутни успеси и увек морамо да идемо напред.
У току прошле године до грађана су допирале слике из републичке скупштине које најблаже речено нису примерене за такву институцију. Како коментаришете скупштинска збивања?
-Ја имам специфичан прилаз парламенту. Дошао сам из једног миљеа, са позиције председника општине на којој се прелама читав живот у једној општини, са целом проблематиком коју та општина може да има. Од социјале, до инвестиција, привреде, инфраструктуре... и када дођете са тим сазнањима у парламент онда као представник народа сматрате да треба да дате свој допринос да се што бољи закони донесу, да би њиховом применом држава ишла напред и то треба да буде основна функција сваког парламента. Међутим, као и у другим парламентима, дешавају се одређена искакања, углавном од дела опозиције, који скупштину користе као класичну политичку арену за своју политичку борбу да би пренос седница искористили за боље позиције у циљу освајања гласова. Међутим, лично мислим да је део тих дешавања опасна појава. Оно што ми највише смета јесте показатељ некултуре. Не можете да некоме остављате модрице, да чупате микрофон, да некога гађате... то је показивање немоћи а не моћи. Моћ се исказује кроз интелигентан наступ и приступ проблему а не кроз потезање или злоупотребу силе. Део опозиције игра на карту популизма у смислу да се додворе народу како би добили бољу позицију која ће им донети власт. А на власти су били и показали се какви су. Народ то препознаје и мислим да се он не може преварити. Народ најбоље осећа како живи и то ће показати и на неким наредним изборима.
Насупрот томе, овакве слике нису присутне у локалном парламенту на чијем сте челу.
-Нису, или су у мањој мери изражене. На крају, овде је народ избором својих представника рекао где му је апсолутна већина. Народ нас је тиме и обавезао да рад локалне скупшине буде онако како треба. И доношење и припрема тих аката од стране оних који их предлажу морају да буду добро урађени како би Скупштина имала што мање примедби а крајњи циљ је доношење одлука које доприносе бољем животу грађана.
Да ли је могуће у већој мери искористити ефекте “Фестивала зимнице” у смислу целогодишње прераде воћа и поврћа?
- “Фестивал зимнице” треба да служи као иницијална каписла и за развој привреде, односно за развој оне пољопривреде која је везана за зимницу. Мислим да се није довољно увећао број произвођача који кроз ову манифестацију могу да пласирају свој производ. При томе не мислим само на дане одржавања манифестације, већ током целе године. Сматрам да ту има простора да се додатно ради а верујем да ћемо то постићи кроз одређени вид удруживања.
Многи у производњи хране и туристичкој понуди виде развојну шансу Србије. Делите ли њихово мишљење?
-Да, делим. Сматрам да Србија полако постаје озбиљна туристичка Мека. У Коцељеви немамо озбиљних туристичких капацитета али постепено ће се кроз сеоски туризам и оно што имамо да понудимо у годинама које долазе и ту ствари померити.
Прошле године били сте члан српске делегације у преговорима са Турском у којима је учествовао и њихов министар пољопривреде. Какве ?
-На позив председнице Владе сам био члан наше делегације. Разговарали смо о пољопривреди и том приликом турским инвеститорима је Коцељева представљена у веома добром светлу. Представљена је могућност развоја првенствено прерађивачких капацитета у пољопривреди. Видећемо да ли ће од тога шта бити. Али, битно је бити присутан, важно је осетити потенцијалне инвеститоре. Битно је да и Влада и министарство знају шта треба понудити Коцељеви и мислим да се то ради, те сматрам да ће до одређених реализација доћи и у пољопривреди и у другим сегментима.
У Коцељеви је евидентан привредни развој. Крајем прошле године и фабрика пиротехничких средстава је покренула производњу и извоз. Да ли се незапослени могу надатим новим радним местима и у 2018?
- Нових радних места ће бити. Нових инвеститора ће бити. Не бих конкретно још увек о томе. Када дође време да о томе говоримо рећи ћемо. Постојећи инвеститори проширују своје капацитете и постојећа привреда ће имати нова запослења а надамо се и новим инвеститорима. Већ преговарамо са одређеним инвеститорима и верујем да ћемо релативно брзо имати повољан исход тих преговора. Надам се да ћемо имати бар једног инвеститора.
Да ли сте на почетку своје политичке каријере очекивали баш овакав напредак општине Коцељева?
-Драго ми је да је то тако. Ако бих рекао да сам ја баш у том моменту видео ово на овој временској дистанци, сигурно да нисам. Ако би то рекли други, мислим да не би били реални. Једно је сигурно, а то је да сам ја желео као председник општине да радимо на привредном развоју, што смо и чинили. И када нешто хоћете, када желите, то вам се и деси.
Ваше основно начело било је развој инфраструктуре и привреде.
-Општина Коцељева дошла је у ситуацију да озбиљно размишља о решавању стратешких ствари. Рецимо, перспективно о квалитетном прикључку на ауто-пут. У електроснабдевању изградња трафоа од 110 киловолти и једно резервно напајање далеководом, јер постојеће није у потпуности стабилно. Пречистач отпадних вода, рад на смањењу поплава. Стратешки циљеви нису једноставни за остваривање али треба тежити том нивоу. Коцељева постаје озбиљна привреда која има своје захтеве. Свако ко долази хоће да осети сигурност а то се постиже управо тим стратешким визијама. Ка том циљу морају ићи све политичке структуре које буду на власти.
Члан сте одбора за пољопривреду у Народној скупштини Републике Србије. Шта је неопходно учинити да би се додатно поспешила пољопривредна производња и оживело село? Користе ли наши пољопривредници у довољној мери подстицајне мере државе?
-Ово је један од најважнијих одбора у скупштини, јер смо ми увек били пољопривредна земља и то смо и даље. Али не може се само на пољопривреди остати већ је неопходно имати добру и осталу привреду. Мој утисак радом у одбору је да наши пољопривредни произвођачи не користе довољно понуђена бесповратна средства, субвенције, које се дају у пољопривреди. Не само да не користе у довољној мери већ то чине у неком минималном износу, а држава је дала могућност да се много више користе бесповратна средства у пољопривреди. Уколико нешто озбиљно радите, држава вам даје 50 одсто бесповратних средстава. То је озбиљан подстицај и то је нешто што грађани са подручја ове општине не користе довољно. Ја им стојим на располагању и ко год ми се јави спреман сам да помогнем. Држава се определила да помогне развој села, определила је средства која произвођачи не користе. То је само наша грешка.
Ове године креће и ИПАРД програм који ће да покрије део за који држава до сада није давала, део који је субвенционисан и од стране државе. У комбинацији са државним средствима као националним програмом мислим да ћемо у наредним годинама бити још повољнији за пољопривреду и то стварно треба користити. Ако се за један трактор даје 60-70 одсто са ИПАРД програмом и ако он кошта 50 хиљада евра, ви добијате нов трактор за 20 хиљада док преосталих 30 даје држава. Реално значи да нов трактор добијете за мање новца него што би платили полован. У односу на нека прошла времена то су заиста велике погодности које иду у прилог развоју производње. Још када се томе дода допринос општине према селу у смислу изградње инфраструктуре где смо веома узнапредовали, онда и останак и опстанак у селу је могућ, реалнији. То је и сама припрема за улазак у ЕУ.
Весна Бошковић

Најновији број

6. децембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa