TEŽITI OSTVARIVANjU STRATEŠKIH CILjEVA

-Protekla godina je bila godina nastavka kontinuiteta napretka Srbije što je suštinski tačno. U 2017. su najavljena povećanja primanja u javnom i državnom sektoru i to iz realnih izvora što govori da nam privreda i ekonomija idu uzlaznom linijom. Pored toga tu su i investicije u Srbiji. Ono što se zna i što se vidi, Srbija ima dosta novih investitora, investicija, novih zapošljavanja, a smatram da i poljoprivreda napreduje. To bi bili moji osnovni utisci o prošloj godini - kaže za “Glas Podrinja” narodni poslanik Veroljub Matić.
U kojoj meri se slika Srbije reflektuje na opštinu Koceljeva?
- Što se tiče same opštine Koceljeva mislim da ona, zajedno sa državom, Vladom, ministarstvima, javnim preduzećima, ide ozbiljno napred, da uspeva da pravi iskorake. Naravno da ima još prostora za napredak u svim sferama, ali mi ipak, prvenstveno u privredi, idemo napred. Kod nas nema nijednog privrednog subjekta u problemu. Domaći privrednici dobro stoje i što je najbitnije, reinvestiraju, odnosno proširuju svoje kapacitete. Takođe imamo novih investicija, ali i onih koje su tek u najavi. Kada imate stabilnu privredu koja vuče napred, onda se podiže infrastruktura koja služi kako privredi tako i građanima a time se ujedno podiže i ukupni standard. Ona je izvozila 2 prema 1, a smatram da će taj odnos biti i veći. Prosek plata u ovoj opštini je među prvima u okrugu i u prvoj trećini opština u Srbiji. Kao opština ne možemo biti nezadovoljni ali ima prostora za dalje napredovanje. Nikako ne smeju da nas uljuškaju trenutni uspesi i uvek moramo da idemo napred.
U toku prošle godine do građana su dopirale slike iz republičke skupštine koje najblaže rečeno nisu primerene za takvu instituciju. Kako komentarišete skupštinska zbivanja?
-Ja imam specifičan prilaz parlamentu. Došao sam iz jednog miljea, sa pozicije predsednika opštine na kojoj se prelama čitav život u jednoj opštini, sa celom problematikom koju ta opština može da ima. Od socijale, do investicija, privrede, infrastrukture... i kada dođete sa tim saznanjima u parlament onda kao predstavnik naroda smatrate da treba da date svoj doprinos da se što bolji zakoni donesu, da bi njihovom primenom država išla napred i to treba da bude osnovna funkcija svakog parlamenta. Međutim, kao i u drugim parlamentima, dešavaju se određena iskakanja, uglavnom od dela opozicije, koji skupštinu koriste kao klasičnu političku arenu za svoju političku borbu da bi prenos sednica iskoristili za bolje pozicije u cilju osvajanja glasova. Međutim, lično mislim da je deo tih dešavanja opasna pojava. Ono što mi najviše smeta jeste pokazatelj nekulture. Ne možete da nekome ostavljate modrice, da čupate mikrofon, da nekoga gađate... to je pokazivanje nemoći a ne moći. Moć se iskazuje kroz inteligentan nastup i pristup problemu a ne kroz potezanje ili zloupotrebu sile. Deo opozicije igra na kartu populizma u smislu da se dodvore narodu kako bi dobili bolju poziciju koja će im doneti vlast. A na vlasti su bili i pokazali se kakvi su. Narod to prepoznaje i mislim da se on ne može prevariti. Narod najbolje oseća kako živi i to će pokazati i na nekim narednim izborima.
Nasuprot tome, ovakve slike nisu prisutne u lokalnom parlamentu na čijem ste čelu.
-Nisu, ili su u manjoj meri izražene. Na kraju, ovde je narod izborom svojih predstavnika rekao gde mu je apsolutna većina. Narod nas je time i obavezao da rad lokalne skupšine bude onako kako treba. I donošenje i priprema tih akata od strane onih koji ih predlažu moraju da budu dobro urađeni kako bi Skupština imala što manje primedbi a krajnji cilj je donošenje odluka koje doprinose boljem životu građana.
Da li je moguće u većoj meri iskoristiti efekte “Festivala zimnice” u smislu celogodišnje prerade voća i povrća?
- “Festival zimnice” treba da služi kao inicijalna kapisla i za razvoj privrede, odnosno za razvoj one poljoprivrede koja je vezana za zimnicu. Mislim da se nije dovoljno uvećao broj proizvođača koji kroz ovu manifestaciju mogu da plasiraju svoj proizvod. Pri tome ne mislim samo na dane održavanja manifestacije, već tokom cele godine. Smatram da tu ima prostora da se dodatno radi a verujem da ćemo to postići kroz određeni vid udruživanja.
Mnogi u proizvodnji hrane i turističkoj ponudi vide razvojnu šansu Srbije. Delite li njihovo mišljenje?
-Da, delim. Smatram da Srbija polako postaje ozbiljna turistička Meka. U Koceljevi nemamo ozbiljnih turističkih kapaciteta ali postepeno će se kroz seoski turizam i ono što imamo da ponudimo u godinama koje dolaze i tu stvari pomeriti.
Prošle godine bili ste član srpske delegacije u pregovorima sa Turskom u kojima je učestvovao i njihov ministar poljoprivrede. Kakve ?
-Na poziv predsednice Vlade sam bio član naše delegacije. Razgovarali smo o poljoprivredi i tom prilikom turskim investitorima je Koceljeva predstavljena u veoma dobrom svetlu. Predstavljena je mogućnost razvoja prvenstveno prerađivačkih kapaciteta u poljoprivredi. Videćemo da li će od toga šta biti. Ali, bitno je biti prisutan, važno je osetiti potencijalne investitore. Bitno je da i Vlada i ministarstvo znaju šta treba ponuditi Koceljevi i mislim da se to radi, te smatram da će do određenih realizacija doći i u poljoprivredi i u drugim segmentima.
U Koceljevi je evidentan privredni razvoj. Krajem prošle godine i fabrika pirotehničkih sredstava je pokrenula proizvodnju i izvoz. Da li se nezaposleni mogu nadatim novim radnim mestima i u 2018?
- Novih radnih mesta će biti. Novih investitora će biti. Ne bih konkretno još uvek o tome. Kada dođe vreme da o tome govorimo reći ćemo. Postojeći investitori proširuju svoje kapacitete i postojeća privreda će imati nova zaposlenja a nadamo se i novim investitorima. Već pregovaramo sa određenim investitorima i verujem da ćemo relativno brzo imati povoljan ishod tih pregovora. Nadam se da ćemo imati bar jednog investitora.
Da li ste na početku svoje političke karijere očekivali baš ovakav napredak opštine Koceljeva?
-Drago mi je da je to tako. Ako bih rekao da sam ja baš u tom momentu video ovo na ovoj vremenskoj distanci, sigurno da nisam. Ako bi to rekli drugi, mislim da ne bi bili realni. Jedno je sigurno, a to je da sam ja želeo kao predsednik opštine da radimo na privrednom razvoju, što smo i činili. I kada nešto hoćete, kada želite, to vam se i desi.
Vaše osnovno načelo bilo je razvoj infrastrukture i privrede.
-Opština Koceljeva došla je u situaciju da ozbiljno razmišlja o rešavanju strateških stvari. Recimo, perspektivno o kvalitetnom priključku na auto-put. U elektrosnabdevanju izgradnja trafoa od 110 kilovolti i jedno rezervno napajanje dalekovodom, jer postojeće nije u potpunosti stabilno. Prečistač otpadnih voda, rad na smanjenju poplava. Strateški ciljevi nisu jednostavni za ostvarivanje ali treba težiti tom nivou. Koceljeva postaje ozbiljna privreda koja ima svoje zahteve. Svako ko dolazi hoće da oseti sigurnost a to se postiže upravo tim strateškim vizijama. Ka tom cilju moraju ići sve političke strukture koje budu na vlasti.
Član ste odbora za poljoprivredu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Šta je neophodno učiniti da bi se dodatno pospešila poljoprivredna proizvodnja i oživelo selo? Koriste li naši poljoprivrednici u dovoljnoj meri podsticajne mere države?
-Ovo je jedan od najvažnijih odbora u skupštini, jer smo mi uvek bili poljoprivredna zemlja i to smo i dalje. Ali ne može se samo na poljoprivredi ostati već je neophodno imati dobru i ostalu privredu. Moj utisak radom u odboru je da naši poljoprivredni proizvođači ne koriste dovoljno ponuđena bespovratna sredstva, subvencije, koje se daju u poljoprivredi. Ne samo da ne koriste u dovoljnoj meri već to čine u nekom minimalnom iznosu, a država je dala mogućnost da se mnogo više koriste bespovratna sredstva u poljoprivredi. Ukoliko nešto ozbiljno radite, država vam daje 50 odsto bespovratnih sredstava. To je ozbiljan podsticaj i to je nešto što građani sa područja ove opštine ne koriste dovoljno. Ja im stojim na raspolaganju i ko god mi se javi spreman sam da pomognem. Država se opredelila da pomogne razvoj sela, opredelila je sredstva koja proizvođači ne koriste. To je samo naša greška.
Ove godine kreće i IPARD program koji će da pokrije deo za koji država do sada nije davala, deo koji je subvencionisan i od strane države. U kombinaciji sa državnim sredstvima kao nacionalnim programom mislim da ćemo u narednim godinama biti još povoljniji za poljoprivredu i to stvarno treba koristiti. Ako se za jedan traktor daje 60-70 odsto sa IPARD programom i ako on košta 50 hiljada evra, vi dobijate nov traktor za 20 hiljada dok preostalih 30 daje država. Realno znači da nov traktor dobijete za manje novca nego što bi platili polovan. U odnosu na neka prošla vremena to su zaista velike pogodnosti koje idu u prilog razvoju proizvodnje. Još kada se tome doda doprinos opštine prema selu u smislu izgradnje infrastrukture gde smo veoma uznapredovali, onda i ostanak i opstanak u selu je moguć, realniji. To je i sama priprema za ulazak u EU.