VLADA POJAČAVA IZBORNU MOĆ JAVNIH PREDUZEĆA
BORBA ZA RADNIKE ILI ZA “SIGURNE GLASOVE”
Isti oni što su početkom 2014.godine smanjili plate u javnom sektoru za 10 odsto, sada preporučuju “lokalu” da zaposlenima daju “trinaestu platu”. Pardon, solidarnu pomoć. Kako sad ima para. Jesu li se javna preduzeća “restrukturirala” i povećala efikasnost. Ili se pred svake, iole važnije izbore, zaborave sve reforme i preuzete obaveze
Velika izborna “moć” leži u javnim preduzećima. Nisu više dovoljni samo sendvič i besplatan prevoz na mitinge. Mora i nešto u “kešovini”. Pa Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (valjda resorno za javna preduzeća) posla “sitnu knjigu” gradonačelnicima i predsednicima opština. Pozivajući se na Pojedinačni kolektivni ugovor, po kome poslodavac može zaposlenom isplatiti solidarnu pomoć u skladu sa svojim opštim aktom i ako imaju obezbeđena finansijska sredstva, kao i pozitivno mišljenje Ministarstva finansija u vezi ove “pravne stvari”, resorno ministarstvo “toplo preporuči” solidarna pomoć, i zatraži izveštaj od gradonačelnika i predsednika gradova i opština i direktora javnih preduzeća, šta su uradili. Isti oni što su početkom 2014. godine smanjili plate u javnom sektoru za 10 odsto, sada preporučuju “lokalu” da zaposlenima daju “trinaestu platu”. Pardon, solidarnu pomoć. Kako sad ima para. Jesu li se javna preduzeća “restrukturirala” i povećala efikasnost. Ili se pred svake, iole važnije izbore, zaborave sve reforme i preuzete obaveze.
Naravno, Sindikati su reagovali kao zapete puške. Zaboravili da su im Uredbom Vlade smanjene plate. Nego se pozivaju na prethodnu “preporuku”iste te vlade. Da analiziramo kako je to bilo u Šapcu, jedinom gradu bez “vertikale”. Svi sindikati se “sabrali” i složili. Izašli pred direktore i gradonačelnika sa jedinstvenim zahtevima. Zahtevaju solidarnu pomoć za 2016. od 22.800 i 41.800 dinara za 2017. godinu. Najpre se žale da im je republička vlada smanjila plate za 10 odsto u poslednje skoro četiri godine i zabranila novo zapošljavanje. Plate su male, obim posla sve veći. Nije ovo “trinaesta plata” kako govori gradonačelnik, već solidarna pomoć po kolektivnom ugovoru i (obavezujućoj) instrukciji resornog ministarstva(nije važno što u preporuci piše, ako ima finansijskih mogućnosti). Kad su dobili odgovor direktora, da solidarna pomoć/trinaesta plata za 2017. i 2018. godinu, neće biti isplaćena, usledio je jednočasovni štrajk upozorenja 5. januara, najvećeg gradskog javnog preduzeća. I poruka “ćeraćemo se još”.
Šta kaže “druga strana”. Gradonačelnik i direktori. Da plate nisu velike, jer svi živimo u teškim vremenima, ali su u komparaciji sa drugim srodnim platama, veće. Tako da se nikako ne može raditi o solidarnoj pomoći, već o “trinaestoj plati”. Koja bi bila potpuno kontradiktorna sa zahtevima za restrukturiranje i veću efikasnost javnih preduzeća. Kao i da bi, svako povećanje zarada, automatski povlačilo povećanje cena komunalnih usluga(iznošenja smeća, vodovoda, grejanja i slično). Tako da bi trinaestu platu finansirali svi građani, korisnici komunalnih usluga. Navedoše i primere iz prakse. Medicinska sestra u Srbiji ima prosečnu platu od oko 35 hiljada, a pomoćni radnici, čistačice i radnici na održavanju u javnim preduzećima u Šapcu, oko 36 hiljada. Učitelji 42 hiljade, koliko i referenti
za održavanje, magacioneri i perači-čistači. Profesori 46 hiljada, koliko i vozači i kontrolori. Lekari 62, šefovi službi u javnim preduzećima u Šapcu od 62 do 72 hiljade. Doktori specijalisti 78, rukovodioci sektora i pomoćnici direktora od 61 do 89 hiljada dinara.
Naravoučenije ostavljamo čitaocima. Trinaesta plata ili solidarna pomoć, briga Vlade za radnike, ili borba za “sigurne glasove”. Očekujemo zanimljive odgovore i komentare.
Naravno, Sindikati su reagovali kao zapete puške. Zaboravili da su im Uredbom Vlade smanjene plate. Nego se pozivaju na prethodnu “preporuku”iste te vlade. Da analiziramo kako je to bilo u Šapcu, jedinom gradu bez “vertikale”. Svi sindikati se “sabrali” i složili. Izašli pred direktore i gradonačelnika sa jedinstvenim zahtevima. Zahtevaju solidarnu pomoć za 2016. od 22.800 i 41.800 dinara za 2017. godinu. Najpre se žale da im je republička vlada smanjila plate za 10 odsto u poslednje skoro četiri godine i zabranila novo zapošljavanje. Plate su male, obim posla sve veći. Nije ovo “trinaesta plata” kako govori gradonačelnik, već solidarna pomoć po kolektivnom ugovoru i (obavezujućoj) instrukciji resornog ministarstva(nije važno što u preporuci piše, ako ima finansijskih mogućnosti). Kad su dobili odgovor direktora, da solidarna pomoć/trinaesta plata za 2017. i 2018. godinu, neće biti isplaćena, usledio je jednočasovni štrajk upozorenja 5. januara, najvećeg gradskog javnog preduzeća. I poruka “ćeraćemo se još”.
Šta kaže “druga strana”. Gradonačelnik i direktori. Da plate nisu velike, jer svi živimo u teškim vremenima, ali su u komparaciji sa drugim srodnim platama, veće. Tako da se nikako ne može raditi o solidarnoj pomoći, već o “trinaestoj plati”. Koja bi bila potpuno kontradiktorna sa zahtevima za restrukturiranje i veću efikasnost javnih preduzeća. Kao i da bi, svako povećanje zarada, automatski povlačilo povećanje cena komunalnih usluga(iznošenja smeća, vodovoda, grejanja i slično). Tako da bi trinaestu platu finansirali svi građani, korisnici komunalnih usluga. Navedoše i primere iz prakse. Medicinska sestra u Srbiji ima prosečnu platu od oko 35 hiljada, a pomoćni radnici, čistačice i radnici na održavanju u javnim preduzećima u Šapcu, oko 36 hiljada. Učitelji 42 hiljade, koliko i referenti
za održavanje, magacioneri i perači-čistači. Profesori 46 hiljada, koliko i vozači i kontrolori. Lekari 62, šefovi službi u javnim preduzećima u Šapcu od 62 do 72 hiljade. Doktori specijalisti 78, rukovodioci sektora i pomoćnici direktora od 61 do 89 hiljada dinara.
Naravoučenije ostavljamo čitaocima. Trinaesta plata ili solidarna pomoć, briga Vlade za radnike, ili borba za “sigurne glasove”. Očekujemo zanimljive odgovore i komentare.
D.V.
Najnoviji broj
18. april 2024.
