Trinaesta plata radnicima javnih preduzeća je uvreda za građane
Ako bi građane Srbije pitali šta je sreća, većina bi rekla da je to posao u javnom preduzeću. Stalno zaposlenje, sigurna plata, zdravstveno i penziono osiguranje, godišnji odmor, jubilarne nagrade – o tome sanjaju radnici u fabrikama i trgovini.
Kada radnici u komunalnim preduzećima traže 13. platu, onda je to uvredljivo za nas ostale, „radnike drugog reda“, jer nismo imali sreću da se zaposlimo u javnim preduzećima. Šta mislite kako se oseća radnica trgovinske radnje koja radi za kasom, slaže rafove, unosi gajbe, vuče kutije sa robom... Sve to za dvadesetak hiljada dinara i neplaćeni godišnji odmor. Kako se oseća radnik u fabrici koji radi za minimalac, o slobodnom vikendu sanja, a povećanje plate je zabranjena tema? Da li se neko uzbudio kada su radnici Zorke, Cala, Jele, Šapčanke ostajali bez posla i zarađenih plata? Niko osim njih i njihovih porodica. Ova zajednica tada nije pokazala ni ljudskost ni solidarnost. Iskreno se pitam, kao i veliki broj građana Šapca, kako radnike javnih preduzeća nije stid da traže 13. platu?
Došli smo do toga da se sada od građana traži da finansiraju 13. platu, da budu reketirani i ucenjeni. Kako se oni koji su to smislili nisi setili da novac treba svim građanima, i zaposlenima u privatnim preduzećima koja pune budžet iz kog bi da dele viškove? I zašto bi bilo koji građanin skuplje plaćao usluge komunalnih preduzeća da bi njihovi radnici imali još jednu platu?
Nemam razumevanja za njihov težak materijalni položaj jer ni o mom niko ne brine.
Kada radnici u komunalnim preduzećima traže 13. platu, onda je to uvredljivo za nas ostale, „radnike drugog reda“, jer nismo imali sreću da se zaposlimo u javnim preduzećima. Šta mislite kako se oseća radnica trgovinske radnje koja radi za kasom, slaže rafove, unosi gajbe, vuče kutije sa robom... Sve to za dvadesetak hiljada dinara i neplaćeni godišnji odmor. Kako se oseća radnik u fabrici koji radi za minimalac, o slobodnom vikendu sanja, a povećanje plate je zabranjena tema? Da li se neko uzbudio kada su radnici Zorke, Cala, Jele, Šapčanke ostajali bez posla i zarađenih plata? Niko osim njih i njihovih porodica. Ova zajednica tada nije pokazala ni ljudskost ni solidarnost. Iskreno se pitam, kao i veliki broj građana Šapca, kako radnike javnih preduzeća nije stid da traže 13. platu?
Došli smo do toga da se sada od građana traži da finansiraju 13. platu, da budu reketirani i ucenjeni. Kako se oni koji su to smislili nisi setili da novac treba svim građanima, i zaposlenima u privatnim preduzećima koja pune budžet iz kog bi da dele viškove? I zašto bi bilo koji građanin skuplje plaćao usluge komunalnih preduzeća da bi njihovi radnici imali još jednu platu?
Nemam razumevanja za njihov težak materijalni položaj jer ni o mom niko ne brine.
Anica Jelić
Najnoviji broj
18. april 2024.
