Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(18. januar 2018.)
KRSTOVDAN, BOGOJAVLjENjE I SVETI JOVAN

Približava se carstvo nebesko

Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani; mrsi se i sredom i petkom, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio. Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu „nekršteni“.
Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. On se naziva Preteča jer se pojavio pre Hrista i počeo pripremati ljude za njegovu nauku. Krstitelj se naziva zato što je krstio Gospoda Isusa Hristosa. Sveti Jovan je primer karaktera čvrste volje, odvažnosti, pravičnosti, istine i poštenja
Približava se carstvo nebesko
S rpska pravoslavna crkva i vernici januara meseca obeležavaju tri velika praznika Svetog Teopempta i Teonu, praznik koji je u narodu poznat kao Krstovdan, Bogojavljenje i Svetog Jovana. Sva tri praznika su u crkveni kalendar upisani crvenim slovom. U crkvama se širom Srbije, svake godine na ova tri dana održava služba, koja okuplja brojne vernike, i deli osveštana voda, koja se nosi kući i čuva do naredne godine, i ova tri praznika.
Krstovdan
Na Krstovdan se ustaje rano, odlazi na službu u crkvu gde se vodica posle osveštanja deli vernicima i, prema običaju, radi zdravlja, čuva u kućama. Na Krstovdan se posti za dobro zdravlje. Prema narodnim običajima u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća, dok se u drugim krajevima devojke okupljaju i odlaze uveče na vodu, beru bosiljak i vraćaju se kući, ne bi li legle pre ponoći da sanjaju svog voljenog. U poslednjim minutima Krstovdana, prema predanju, treba zamisliti jasno želju, pa u ponoć pogledati u nebo i poželeti da se ona ostvari.
Bogojavljenje
Na dan kada je, po predanju, božji glas objavio da je Isus njegov sin - Bogojavljenje, biće uslišene - prema predanju u Srbiji - sve želje. Ljudi se pozdravljaju rečima Bog se javi i otpozdravljaju sa Vaistinu se javi.
Praznik koji se slavi 19. januara jedan je od 15 najvećih praznika Srpske pravoslavne crkve.
Na bogojavljansko veče, kaže predanje, otvaraju se nebesa i svaka će želja biti uslišena, samo pod uslovom da je vrlo jasno formulisana.
Nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali od Bogojavljenja. Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani; mrsi se i sredom i petkom, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio. Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu „nekršteni“.
Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.
Od pre više od decenije kod Srba je obnovljen stari običaj da se u reku baci krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate.
Na Bogojavljenje će domaćice spremati pihtije, a vodica koja se tog dana osveti ima, veruje se, lekovite moći.
Jovanjdan
Srpska pravoslavna crkva i vernici praznuju 20. januara dan Svetog Jovana Krstitelja.
Sveti Jovan je bio savremenik Hristov i njegov rođak, jer je majka Jovanova bila tetka majci Isusovoj. Otac Jovanov bio je sveštenik Zaharije, a majci njegovoj bilo je ime Jelisaveta.
Kad se navršilo vreme da se ispune reči anđela Gavrila data Zahariju, Jelisaveta je zaista i rodila sina. Bilo je to 7. jula (24. juna) i taj se dan praznuje pod imenom Ivanjdan. Kada je, po tadašnjem običaju, trebalo izvršiti obrezivanje i dati ime detetu, rodbina počne navaljivati da se detetu da očevo ime; ali najzad upitaše i oca, da čuju da li se on slaže. Zaharije, koji je pre toga bio onemeo, uze jednu tablicu i zapisa:
„Neka mu je ime Jovan!“, i čim je ovo napisao, jezik mu se razveza, te poče govoriti. Zaharije proreče da će to dete biti prorok, koji će ići pred Bogom i pripremati mu put.
Još od rane mladosti Jovan je želeo usamljenički, pustinjski život. Zato kad odraste, odvaži se i ode u pustinju, u predele oko donjeg toka reke Jordana. Tu, u samoći, sav se predao Bogu i svom pozivu. Živeo je jednostavno: hranio se akridima (bubama sličnim skakavcima) i medom od divljih pčela, a odevao se u haljinu od kostreti, načinjenu od kamilje dlake, preko koje se opasivao kaišem. Visokog rasta, crne kose i brade, mršavog i preplanulog lica od sunca, ulivao je strah svojom pojavom.
Jovan poče otvoreno propovedati i govoriti protiv ljudskih mana i nevaljalstava i pozivati ljude da se kaju i popravljaju. Koliko je njegov izgled bio strašan, još strašnije su bile njegove reči, kojima je šibao svako zlo.
Kada se Jovan pročuo, počeše kod njega dolaziti ljudi sa svih strana, da ga vide i čuju njegove besede, a mnogi su dolazili da ga pitaju i traže savete.
Sveti Jovan je poslednji veliki prorok. On se naziva Preteča jer se pojavio pre Hrista i počeo pripremati ljude za njegovu nauku. Krstitelj se naziva zato što je krstio Gospoda Isusa Hristosa. Sveti Jovan je primer karaktera čvrste volje, odvažnosti, pravičnosti, istine i poštenja.
Na ikonama se Jovan slika kako krštava Isusa na Jordanu, ili kako stoji i desnom rukom pokazuje na nebo, a u levoj drži dug krstasti štap, preko koga stoji traka sa ispisanim rečima: „Pokajte se jer se približava carstvo nebesko“, ili, u desnoj ruci drži poveći tanjir i na njemu odsečenu glavu, kao simbolični znak svoje smrti.

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa